На данашњи дан 1832. у Београду основана Народна библиотека Србије; Рођен Милан Кујунџић Абердар; 1933. Адолф Хитлер убедио Паула фон Хинденбурга да потпише декрете о суспендовању слободе говора, штампе и права на окупљање; Убијен Улоф Палме

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1862. године у Србији је законом уведена адвокатура, пошто је усвојен Закон о јавним правозаступницима. Доношењем Закона правна помоћ поверена је само школованим правницима, и било је неопходно да их у ово звање упише Министарство правде. Раније су странке пред судом заступали писменији људи, махом чиновници. Сматра се да је иницијатор Закона о јавним правозаступницима био Илија Гарашанин, у време његовог доношења председник Савета министара (владе) тадашње Кнежевине Србије.

Данас је понедељак, 28. фебруар, 59. дан 2022. До краја године има 306 дана.

1525 - Последњег астечког цара Куаутемока после мучења је погубио шпански освајач Ернан Кортес.

1533 - Рођен је француски писац и филозоф Мишел де Монтењ, обновитељ интелектуалног скептицизма и весник слободне мисли у 17. и 18. веку. Сматрао је да је људски разум немоћан у тражењу истине и правде, али да је сваки човек дужан да нађе извесне норме у приватном и јавном животу како би живео разумно, свестан својих општељудских одговорности. Дела: "Есеји", "Дневник путовања".

1825 - Потписан је уговор Русије и Велике Британије, којим је одређена граница између Аљаске и Канаде, тада територија под контролом Москве, односно Лондона.

1832 - У Београду је основана Народна библиотека Србије. Димитрије Давидовић тог дана проследо је писмо Књазу Милошу о устројству Библиотеке, новембра исте године Књаз Милош одредио је да се по један обавезни примерак доставља новооснованој библиотеци. Прва зграда Народне библиотеке налазила се уз саму порту Саборне цркве, у том здању била је смештена само годину дана 1832/33, затим је пресељена у зграду Државне типографије насупрот књизаре Глигорија Возаровића. Извесно време библиотека је у саставу Државне штампарије (Књажевско типографијска библиотека), затим Министарства просвете, а 1870. постала је самостална установа. За њену организацију и напредовање најзаслужнији су Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јован Томић, Милорад Панић Суреп. У немачком бомбардовању Београда априла 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу при чему је изгорело око 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцењиве вредности, не само за српску културу. Током и после рата обнављани су фондови и већ 1958. имала је 335.000 књига. Народна бибилиотека Србије од априла 1973. налази се у наменски грађеном здању на Светосавском платоу у Београду.

1842 - Рођен је српски филозоф, писац и политичар Милан Кујунџић Абердар, један од првих професора филозофије на београдској Великој Школи, члан Српске краљевске академије, председник скупштине Србије и министар просвете. Студирао је у Бечу, Минхену и Паризу, дипломирао у Оксфорду. У младости је био један од вођа Уједињене омладине српске и уредник њеног гласила "Млада Србадија". Стихови тог изразито романтичарског песника позивали су на борбу за ослобођење и уједињење поробљене браће. Дела: "Кратки преглед хармоније у свету", "Иде ли свет на боље или на горе", "Филозофија у Срба", "Шта је и колико у нас урађено на лођици", спев "Српски патријарх", балада "Невеста хајдукова".

1844 - Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила америчка морнарица, на броду је експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, заповедника морнарице и још неколико функционера владе САД.

1869 - Умро је француски писац и дипломата Алфонс де Ламартин, члан Француске академије. Био је активан у политици од 1834. до државног удара Наполеона III 1851. Након Фебруарске револуције 1848. постао је шеф дипломатије. Потиснут из политичког живота, посветио се књижевности. Славу му је донела већ прва збирка песама "Песничке медитације". Снажно је утицао на развој романтизма у Француској. Остала дела: збирка песама "Песничке и религиозне хармоније", поеме "Жослен", "Пад једног анђела" (с мотивима српских народних песама), прозна дела "Пут на исток" (у поглављу "Белешке о Србији" са симпатијама је писао о Србији, величајући борбу Срба за слободу), "Историја жирондинаца".

1890 - Рођен је руски балетски играч и кореограф Владимир Фомич Нижински, можда највећи у историји балета, иако је његова играчка каријера трајала само четири године, јер је 1917. оболео од неизлечиве душевне болести. Његове креације нису надмашене а скокови у балету "Сан о ружи" су, због неуобичајене висине и лепоте, ушли у легенду као недосегнут идеал.

1901 - Рођен је амерички хемичар Линус Карл Паулинг, добитник Нобелове награде за хемију 1954. и Нобелове награде за мир 1962. Прву је добио за примену квантне механике у истраживању структуре молекула, а другу за упорно настојање да се успостави међународна контрола нуклеарног оружја као и забрана проба.

1909 - Рођен је енглески писац Стивен Харолд Спендер. Почео је да пише поезију под утицајем Шпанског грађанског рата у којем се борио на страни републиканаца. Доцније се одрекао ултралевих уверења и приклонио се идејама либерализма, а лирика му је постала нежнија и романтичнија. Дела: збирке песама "Непокретно средиште", "Рушевине и визије", "Руб бића", "Племенити дани", роман "Заостали син", збирка прича "Запаљени кактус", есеји "Разорни елемент", "Стваралачки елемент", "Борба модерних", "Тридесете и после", аутобиографски спис "Свет у свету".

1910 - Рођен је амерички филмски режисер италијанског порекла Винсенте Минели, који је 1958. добио Оскара за филм "Жижи". Остали филмови: "Мадам Бовари", "Американац у Паризу", "Жеђ за животом", "Чај и симпатија", "Кисмет", "Кућа на брду", "Звона звоне", "Град илузија", "Неки су дотрчали", "Дижи завесу".

1916 - Умро је амерички писац Хенри Џејмс, танан и продоран психолог, који је у реалистичном маниру прецизно анализирао обичаје, поступке и навике америчког и европског друштва, увек у потрази за моралним вредностима. Брижљиво је градио композицију дела, тежећи уметничком савршенству. Пред крај живота 1915. постао је британски држављанин. Дела: романи "Родерик Хадсон", "Американац", "Дејзи Милер", "Портрет једне леди", "Трагична муза", "Бостонци", "Голубија крила", "Амбасадори", "Златна здела".

1921 - Почела је побуна морнара руске Балтичке флоте и радника у поморској бази у Кронштату на острву Котлин у Финском заливу против бољшевичке власти. Кронштатски морнари и радници у бази западно од Петрограда - који су снажно подржали бољшевике 1917. и били један од ослонаца Октобарске револуције - тражили су економске реформе и окончање бољшевичке политичке доминације, али су бољшевици 20 дана доцније војском крваво угушили побуну у Кронштату.

1922 - Велика Британија је формално прогласила независност Египта, али је задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.

1933 - Дан пошто су нацисти запалили у Берлину зграду Рајхстага (скупштина), оптуживши за то комунисте, вођа нациста Адолф Хитлер убедио је остарелог председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише декрете о суспендовању личних слобода, слободе говора, слободе штампе и права на окупљање.

1939 - Изашао је први број "Политикиног Забавника". Убрзо је доживео велику популарност и постао је својеврсна институција српске дечје штампе и то је остао до данас. Био је познат по редовној продукцији врхунског стрипа, и домаћег и страног. Престао је да излази 1941. а обновљен је 1952. Попут листа "Политика" уз њега су одрасле бројне генерације српске омладине.

1943 - На немачким постројењима за производњу тешке воде у близини Рјукана, у окупираној Норвешкој у Другом светском рату, саботажу је извело девет норвешких командоса.

1944 - Рођен је српски књижевник Мома Димић. Рођен је у Београду, где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. Имао је само 22 године када је написао роман о Толу Манојловићу, који је доживео стотине извођења па и ТВ адаптацију. Аутор је сценарија за филм "Како сам систематски уништен од идиота". Објавио је око 40 књига, а са шведског је превео десетак наслова. Преводио је и са енглеског. Био је дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца.

1948 - Последње британске војне јединице су напустиле Индију.

1953 - Потписан је "Балкански пакт" у Анкари. Југославија, Грчка и Турска потписале су тада споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1974 - САД и Египат су после седам година прекида обновили дипломатске односе.

1975 - У најгорој подземној железничкој несрећи у Великој Британији, 42 путника су погинула кад је воз у пуној брзини ударио у одбојнике у станици "Мургејт" лондонског метроа.

1986 - Шведски државник Улоф Палме убијен је у Стокхолму приликом повратка из позоришта. Убица, упркос обимне полицијске истраге, није откривен. У политику је ушао као студентски вођа, а у 42. години постао је шеф странке и председник владе (од 1969. до 1976. и од 1982. до фебруара 1986, када је убијен). Одлучно се противио војној интервенцији САД у Вијетнаму. Од 1980. водио је независну међународну комисију за унапређење процеса разоружања. Као лидер Социјалистичке интернационале више пута је руководио мировним мисијама УН, попут решења сукоба Ирана и Ирака, или Радне групе о Јужној Африци.

1992 - Савет безбедности УН одобрио је упућивање 22.000 "плавих шлемова" у Камбоџу.

1995 - Раул Салинас, брат бившег председника Мексика Карлоса Салинаса, ухапшен је под оптужбом да је умешан у убиство председничког кандидата владајуће Револуционарне институционалне партије Луиса Доналда Колосија на предизборном митингу у Тихуани у марту 1994.

1996 - Британска принцеза Дајана пристала је на развод од принца престолонаследника Чарлса.

1997 - У Ирану је земљотрес разорио више од 20 села, усмртивши око 1.000 људи.

1998 - Терористи такозване ОВК су на Косову и Метохији у нападима из заседе код Глоговца и Србице убили четири припадника МУП-а Србије, а у одговору на нападе полиција је ухватила девет и ликвидирала 16 терориста.

2004 - Афрички лидери постигли су договор о формирању афричких вишенационалних снага, задужених за интервенције у Африци ради гушења грађанских ратова и спречавања геноцида.

2005 - У самоубилачком бомбашком нападу у ирачком граду Хили, испред једне болнице, погинуло је 125 људи, а 200 је рањено.

2006 - Од експлозије бомбе, коју су маоистички побуњеници поставили испод камиона у централној савезној индијској држави Чатисгар, живот је изгубило 55 људи, а тешко је повређено 20.

2007 - Умро је Артур Шлезингер, амерички историчар и публициста. Двоструки добитник Пулицерове награде и добитник америчке Националне књижевне награде, имао је приступ дешавањима у Белој кући у време Кенедија, а проучавао је и заоставштине - Френклина Рузвелта, Ендријуа Џексона, Џона и Роберта Кенедија. За хронику Кенедијеве администрације "Хиљаду дана: Џон Ф. Кенеди у Белој кући" добио је Пулицерову награду и Националну књижевну награду 1966. Аутор је више од 20 дела.

2011 - Преминула је Џејн Расел америчка филмска дива, глумица која је, уз Мерлин Монро вероватно била највећи секс симбол Холивуда. Прославила се четрдесетих филмом "Одметник", који је због сензуалних сцена скоро три године био под ударом цензуре. Упамћена је и по филмовима "Бледолики" у којем је глумила са Бобом Хоупом и "Мушкарци воле плавуше" са Мерилин Монро.

2012 - Председавајући министарског савета ЕУ и шеф данске дипломатије Николај Вамен изјавио је да су министри ЕУ препоручили Савету Уније да на предстојећем самиту 1. и 2. марта Србији додели статус кандидата.

2013 - Бенедикт XVI званично напустио положај папе. Бенедикт XVI (Јозеф Рацингер) је други папа у 2.000 година дугој историји Цркве који се добровољно повукао.