На данашњи дан: 1826. у Пешти основана Матица српска; ЕУ донела једнострану одлуку о слању мисије ЕУЛЕКС на Косово; Скупштина РСК прихватила Венсов план; Фидел Кастро постао председник владе Кубе

На данашњи дан 1826. у Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. Највећи прилог приликом оснивања даровао је Књаз Милош.

То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба уопште а посебно у тада Хабзбуршкој српској Војводини, убрзо је прерасло у најважнију културну инститицију српског народа уопште - уз много касније основану Српску краљевску академију. "Летопис Матице српске", најстарији је српски часопис који је успео да се одржи до наших дана. Почео је да излази на самом крају 1824. (за годину 1825. "перва частица") и тада је био једини српски часопис, пошто су они покренути раније били краткотрајни. Први уредник био је Георгије Магарашевић. Управо из круга људи који су водили тадашњи "Сербски летопис" израсла је Матица српска, а по узору на њу настаће касније и све друге словенске матице. Највећи добротвор Матице у њеној историји био је гроф Сава Текелија, затим Књаз Милош па гроф Јован Нако. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где се налази и сада.

1808 - Француска је почела инвазију Шпаније и покорила је за месец дана. Цар Наполеон I одвео је у Француску краља Карлоса ИВ и његовог сина Фернанда VII, а на престо је поставио брата Жозефа Бонапарту који је окупираном Шпанијом владао до 1813.

1831 - Рођен је руски писац Николај Семјонович Љесков, изузетан зналац језика и суптилан стилиста. Писао је романе и приповетке о животу свештеника и чиновника у руској провинцији и описивао је немилосрдност раног капитализма. Створио је ненадмашне књижевне ликове сељака, захваљујући изванредном познавању руског села. Дела: "Левак Соборјане" (код нас преведено као "Ђакон Ахила и црковњаци"), "Зачарани путник", "Несмртни главоња", "Леди Макбет мсценског округа", "Ситнице из архијерејског живота".

1873 - Рођен је српски писац Радоје Домановић, један од највећих сатиричар. Оштро је приказивао властодршце које је сматрао корумпираним и бруталним, али и лажно родољубље и сервилно грађанство. Након завршетка Велике школе у Београду ради као наставник у Врању, Пироту, Лесковцу. Отпуштан је из службе као противник Обреновића. Од 1905. до смрти, предводи одељење коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Осим опоре сатире писао је и готово идиличне приповетке из сеоског живота. Дела: сатиричне приповетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".

1871 - Поражена Француска потписала је капитулацију и акт о примирју с Пруском, чиме је завршен Француско-пруски рат. У мају 1871. утаначен је дефинитивни мир са тада већ уједињеним Немачким царством којем је Француска морала да уступи богате покрајине Алзас и Лорену и да плати ратну одштету.

1873 - У Шпанији је проглашена република након што је краљ Амадео II абдицирао због превирањања у земљи, несређене привредне ситуације и јачања републиканског покрета. Пошто су републиканци разједињени већ 1874. војска је вратила на власт бурбонску династију, с краљем Алфонсом XII.

1877 - рођена је српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске краљевске академије. Када је 1958. умрла један књижевни критичар је оценио да је умро "литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра". Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Немачкој. Била је наставница и управница девојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Са великим успехом бавила се и превођењем. Дела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик културна смотра народа".

1918 - Енглеску луку Довер у Првом светском рату бомбардовала је немачка подморница.

1926 - Рођен је енглески филмски режисер Џон Ричард Шлезингер, близак идејама "слободног филма". Филмови: "Лажов Били", "Дарлинг", "Далеко од разуздане гомиле", "Поноћни каубој" (Оскар), "Недеља, проклета недеља", "Сјај и беда Холивуда", "Маратонац".

1933 - Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале су одбрамбени савез Мала Антанта, настао из страха од хабзбуршке рестаурације. Тада је оформљен Стални Савет састављен од министара иностраних послова земаља чланица. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада Немачке априла 1941. дефинитивно престао да постоји.

1936 - На парламентарним изборима у Шпанији победила је листа Народног фронта, после чега је владу социјалиста, комуниста и представника синдиката саставио Мануел Асања и она је одмах издала декрет о амнестији политичких затвореника и прописала аграрну реформу, али је започела и прогон некомуниста. Ројалисти су под руководством генерала Франциска Франка, у јулу 1936. отпочели оружану побуну, што је изазвало грађански рат у којем су 1939. поражене снаге владе Народног фронта, највише захваљујући обилној војној помоћи коју су Франку пружиле нацистичка Немачка и фашистичка Италија.

1937 - Патентиран је најлон. Тај изум плод је рада хемичара Воласа Хјума Каротерса и његовог истраживачког тима из компаније "Дупонт" у САД.

1945 - Америчко ваздухопловство почело је у Другом светском рату масовно бомбардовање Токија.

1959 - Вођа герилаца Фидел Кастро - чије су снаге 1. јануара 1959. збациле диктатора Фулхенсија Батисту постао је председник владе Кубе.

1972 - Група официра Еквадора, предвођена генералом Гиљермом Родригесом Ларом, државним ударом, без проливања крви, оборила је председника Хосеа Марију Веласка Ибару. Свргнути председник, којем је то био пети мандат - први пут је постао шеф државе 1934. - добио је азил у Венецуели.

1978 - Кина и Јапан потписали су у Пекингу трговински уговор у вредности 20 милијарди долара, што је означило почетак великог економског отварања Кине.

1983 - У пожару који је захватио велико подручје ниског растиња на југу Аустралије погинуло је најмање 69 људи.

1992 - Скупштина Републике Српске Крајине прихватила је на ванредном заседању у Глини план Сајруса Венса о размештању мировних снага УН у РСК, разрешила је дужности председника владе Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.

1992 - Заирске снаге безбедности убиле су 32 демонстранта, отворивши ватру на хиљаде хришћана који су започели мирне уличне протесте против режима председника Заира (сада Демократска република Конго) Мобутуа Сесе Секуа.

1994 - Грчка је подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде признато као Република Македонија. Атина је подсетила да је северна грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Словена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленски антички симбол - Сунце стилизовано на карактеристичан начин.

1994 - У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу је погинуло најмање 200 људи.

1998 - Приликом пада авиона типа "Ербас А-300" тајванске авиокомпаније "Чајна ерлајнз" у близини аеродрома у Тајпеху погинуле су 203 особе, укључујући и гувернера централне банке Тајвана, као и седам људи на тлу.

2000 - Русија и НАТО обновили су односе прекинуте у пролеће 1999. због агресије северноатлантске алијансе на Србију (Савезну Републику Југославију) саопштено је у Москви након разговора вршиоца дужности руског председника Владимира Путина са генералним секретаром НАТО Џорџом Робертсоном.

2005 - Ступио је на снагу Споразум из Кјота, којим су земље потписнице прихватиле до сада најстрожа ограничења везана за заштиту животне средине.

2007 - Умрла је српска песникиња Даринка Јеврић. Рођена је у Глођанима код Пећи 1947. Четврт века радила је као новинар културне рубрике у приштинском "Јединству". Уређивала је "Стремљења", новосадску "Сцену". Дела: "Додир лета", "Преварени тишином", "Нестварни записи","Хвостанска земља" , "Слово љубве", "Јудин пољубац", "Дечанска звона и друге песме", "Псалам бездомника и друге песме".

2008 - Европска унија донела је једнострану одлуку о слању мисије на Космет, без одобрења Савета безбедности УН или генералног секретара УН, упркос оштром противљењу Србије. Холанђанин Питер Фејт именован је за специјалног представника ЕУ на Косову и Метохији, а бивши командант Кфора, Француз Ив де Кермабон, за шефа мисије ЕУЛЕКС.

2008 - У нападу бомбаша самоубице у пакистанском граду Парачинар погинуло је 37 људи, а више од 90 је рањено, у близини канцеларије политичара којег подржава партија убијене опозиционе лидерке Беназир Буто.

(РТ Војводине)