На данашњи дан 1812. Наполеон I на челу војске од око 600.000 војника, састављене од скоро свих европских нација, почео инвазију на Русију; 1986. умро Мирослав Антић

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1812. године француски цар Наполеон И је на челу војске од око 600.000 војника, састављене од скоро свих европских нација, прешао реку Њемен и почео инвазију Русије. Његова војска је наредних месеци претрпела огромне губитке, али је у септембру 1812. ипак ушла у Москву коју су Руси напустили. Даља ратна тактика Руса готово сасвим је уништила Французе, којих је до децембра 1812, кад су поражени напуштали Русију, преживео незнатан број, а руски војсковођа фелдмаршал Михаил Кутузов их је прогонио све до Париза. Пораз у Русији уништио је Наполеона.

79 - Умро је римски цар Тит Флавије Веспазијан, оснивач династије Флавијеваца. Током владавине од 69. потукао је јеврејске устанике у Палестини, а гушење те буне се испоставило као почетак масовне јеврејске дијаспоре. У Риму је подигао низ величанствених грађевина попут Колосеума, Капитола и Амфитеатра.

1497 - Енглески морепловац италијанског порекла Џон Кабот доспео је до обала данашње Канаде и прогласио је тај део Америке поседом енглеске круне.

1509 - Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске.

1519 - Умрла је италијанска војвоткиња Лукреција Борџија, ванбрачна кћерка папе Александра VI. Сматрана је својеврсним симболом неморала иако је упамћена и као мецена.

1793 - Усвојен је први републикански устав Француске, који није ступио на снагу јер је вођа јакобинаца Максимилијан Робеспјер, због опасности од интервенције против Француске револуције из иностранства, увео "револуционарну диктатуру до успостављања мирног стања".

1798 - Турци су у Београду погубили грчког писца и патриоту Фереоса Константиноса Ригаса, познатог као Рига од Фере, који је под утицајем Француске револуције почео припреме за ослобођење Грчке од Турака. Због деловања међу грчким исељеницима, Аустријанци су га ухапсили у Трсту и предали Турцима. Писао је родољубиву поезију и преводио с француског и немачког. У грчком народу посебно велики ођек имала је његова поема "Ратничка песма". Написао је и историјско-географско дело "Земљопис Грчке" и "Политички статут". Српски песник Војислав Илић опевао га је у песми "Гласник слободе", у Београду му је подигнут споменик у улици која носи његово име.

1821 - Јужноамерички војсковођа и државник Симон Боливар потукао је Шпанце код Карабобоа и извојевао независност Венецуеле.

1822 - Формирано је београдско обшчество (општина), чиме је устројена српска општинска управа у граду. Обшчество је бирало варошког кнеза, а књаз Милош Обреновић именовао је друге званичнике и чиновнике.

1850 - Рођен је британски фелдмаршал Хорејшо Херберт Кичинер, који је као командант британске војске у Египту 1898. угушио судански устанак под вођством Махдија. У Бурском рату од 1899. до 1902. као врховни командант британских трупа безобзирно је пустошио заузету територију у Јужној Африци, што је изазвало талас критика у читавом свету. Терор његових трупа над Бурима постао је синоним за бруталност, између осталог тада су, први пут у историји, установљени концентрациони логори за припаднике једног народа без разлике - за Буре. У Првом светском рату до смрти 1916. био је министар војске.

1859 - Француски цар Наполеон III потукао је Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарски филантроп Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, под утиском трагичних ратних сцена, основаће доцније 1864. међународну организацију Црвени крст.

1886 - Умро је руски писац Александар Николајевич Островски, чија су дела основа руског класичног драмског репертоара. У педесетак драма приказао је социјалну неправду у Русији, пропадање племства, успоне и падове трговачког слоја, њихов морал и живот у провинцији. Извргавао је руглу пороке и на томе градио комичне ситуације. Дела: драме "Шума", "Бура", "Таленти и обожаваоци", "Уносно место", "Без кривице криви", "Девојка без мираза", "Сиромаштво није порок", "Своји смо, споразумећемо се", "Вуци и овце", "Кола мудрости - двоја лудости".

1894 - Француског председника Мари Франсоа Сади Карноа у Лиону је убио један италијански анархиста.

1896 - Рођен је Владимир Ваухник, обавештајни официр Краљевине Југославије. Словенац, рођен у Штајерској, био је официр Аустроугарске који је 1918, учествовао са Рудолфом Мајстером у разоружавању аустро-мађарских трупа и дочеку српске војске. У међуратном периоду завршио је Генералштабну школу у Београду и Високу школу рата у Француској. Од 1938. налази се на позицији војног аташеа Краљевине Југославије у Берлину, где је био изузетно успешан. На време је јавио 1941. када ће Југославија бити нападнута, као и низ других драгоцених информација, попут напада на Совјетски Савез. Током окупације руководио је великим обавештајним центром ЈВуО у Љубљани, који је заправо радио за Лондон. По речима адмирала Канариса, челника Абвера, немачке војно-обавештајне службе, Ваухник је био најбољи обавештајац с којим је био суочен. Избегличка влада Краљевине Југославије доделила му је чин генерала. Умро је као политички емигрант у Буенос Ајресу.

1901 - У Паризу је отворена прва изложба деветнаестогодишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, ког је ликовна критика обасула хвалоспевима.

1908 - Умро је амерички државник Стивен Гровер Кливленд, председник САД од 1885. до 1889. и од 1893. до 1897. Лична честитост и независност учинила га је непријатељем моћне њујоршке организације "Тамани хол" - огрезле у корупцији и подмићивању - у оквиру његове Демократске странке. Током првог председничког мандата настојао је да искорени корупцију и смањи превисоку царинску заштиту, а други мандат обележили су финансијска криза и раднички немири.

1909 - Рођен је енглески атомски физичар и математичар Вилијам Џорж Пени, отац британске атомске бомбе. Под његовом контролом испробана је прва британска атомска бомба 1952. на острвима Монте Бело у западној Аустралији.

1911 - Рођен је аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо, петоструки светски шампион у "Формули-1", што нико пре њега није успео. Био је првак света 1951, 1954, 1955, 1956. и 1957.

1912 - На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство тадашње Краљевине Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић, потоњи генерал.

1916 - Почела је офанзива Антанте на реци Соми у северној Француској, најкрвавија битка Првог светског рата, у којој је команда снага Антанте пет месеци покушавала да пробије фронт масовним јуришима које су добро укопани Немци успешно сузбијали. Савезници су тек у новембру 1916. пробили фронт, заузевши само око 200 квадратних километара територије, што је плаћено ужасном ценом од 620.000 савезничких и 650.000 немачких жртава.

1930 - Рођен је француски филмски редитељ Клод Шаброл, представник "новог таласа" француског филма, аутор великог броја филмова у којима је највише анализирао грађанске институције и грађански морал. Филмови: "Лепи Серж", "Рођаци", "Наивне девојке", "Двоструки обртај", "Офелија", "Кошуте", "Шампањске убице", "Нека звер крепа", "Неверна супруга", "Раскид", Нада", "Невини са прљавим рукама", "Крваво венчање", "Алиса или последње бекство", "Виолета Нозије", "Охоли јахач".

1940 - Краљевина Југославија је успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом.

1948 - Совјетске трупе су према наредби Стаљина почеле блокаду Западног Берлина, која је трајала до маја 1949. Западни савезници су одговорили организовањем џиновског ваздушног моста ради снабдевања више од два милиона становника тог дела подељеног града.

1960 - Југославија, Грчка и Турска распустиле су Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи из 1953. године и војном из 1954.

1973 - Најстарији светски државник Емон де Валера је у 90. години дао оставку на функцију председника Ирске, на којој се налазио од 1959.

1975 - Приликом пада авиона типа "Боинг 727" америчке компаније "Истерн ерлајнз" близу њујоршког аеродрома "Кенеди", погинуло је 113 особа од 124 колико је било у летелици.

1986 - Умро је српски писац Мирослав Антић, "вечити дечак" српске литературе, изузетан лиричар и инвентиван дечји песник, поета српске Војводине. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети песак", "Доручак с ђаволом". Дела: збирке песама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", песме за децу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје".

1989 - Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, пошто је изразио симпатије за продемократски студентски покрет. На његово место постављен је Ђанг Цемин.

1993 - У САД је ухапшено осам исламских терориста под сумњом да су припремали подметање бомби у зграду Уједињених нација и на друга места у Њујорку.

2002 - У судару путничког и теретног воза у Танзанији погинуо је 281 путник.

2003 - Председник Русије Владимир Путин започео је историјску посету Уједињеном краљевству, као први шеф руске државе у званичној посети тој земљи од 1874. када је британску краљевину посетио руски цар Александар II.

2004 - У пет координисаних терористичких напада на ирачке безбедносне снаге, побуњеници су у Ираку усмртили више од 100 особа.

2009 - Умрла је српска сликарка Оља Ивањицки. Рођена је у Панчеву 1931. у породици "белих" Руса. Завршила је вајарство на Академији за ликовне уметности у Београду, али се бавила сликарством. Била је међу оснивачима групе "Медиала", самосвојне појаве коју је основала група потпуних посвећеника уметности (Леонид Шејка, Милован Видак, Светозар Самуровић, Коста Брадић, Синиша Вуковић, Милић од Мачве и др). Уживала је светски углед и њена дела налазе се у бројним музејима и галеријама света, попут "Метрополитен"-а у Њујорку.

2012 - Угинуо је Усамљени Џорџ, џиновска корњача, последњи примерак подврсте корњача са острва Пинта у архипелагу Галапагос. Претпоставља се да је имао око 100 година, што није много за џиновске корњаче. 2018 - У Сауди Арабији ступила је на снагу одлука којом се укида забрана особама женског пола да управљају возилима. Забрана, по којој је та земља била јединствена у свету, укинута је одлуком краља Салмана у склопу низа најављених реформских потеза. Министарство унутрашњих послова у Ријаду најавило је такође да се планира запошљавање особа женског пола у саобраћајној полицији.

2021 - У Мајамију, Флорида, САД, 98 особа је погинуло пошто се урушила зграда. Претходно је уочено да је дошло до корозије арматурног челика и планирана је реконструкција, али се грађевина урушила пре почетка обнове. Међу могућим узроцима је слегање земљишта али и несавесна градња.

2021 - У удару торнада који је погодио сам југ Чешке, области Ходнина и Брецлава на југу Моравске, погинуло је 6 особа а више од 200 је повређено.

2022 - Одлуком Врховног суда САД, у случају Добс против Женске здравствене организације из Џексона, укинута је историјска пресуда која је легализовала прекид трудноће у Сједињеним Државама. Суд је поништио одлуку у поступку Роу против Вејд из 1973, чиме је укинуто федерално уставно право које је дозвољавало тај медицински захват у Америци. Регулатива по овом питању пренета је на ниво савезних држава, сваке појединачно.

(Танјуг)