На данашањи дан 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта погинуо мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу који је опколио касарну

 БЕОГРАД - Милан Тепић, мајор ЈНА, херојски је погинуо на данашњи дан, 29. септембра 1991. Суочен с притиском да преда велико војно складиште војне опреме ЈНА, хрватским побуњеницима, Милан Тепић подигао је у ваздух хангар складишта, жртвујући себе тим херојским чином. Имао је тада 34 године.

Рођен је 1957. године у селу Комленац, недалеко од Козарске Дубице на западу Босне.

Основну школу, ниже разреде, завршио је у родном Комленцу. Више разреде основне школе и гимназију похађа у Козаррској Дубици. Као старији гимназијалац био је војни стипендиста.

Војнотехничку академију у Загребу уписао је 1975. године. Војно школовање успешно је окончао 1980. године.

Службовао је у Славонској Пожеги. Од 1986. Налази се у гарнизону у Вараждину, у механизованој бригади.

Чин мајора добио је ванредно децембра 1990.

Прекомандован је у Бјеловар маја 1991, где је био на дужности у 265. моторизованој бригади.

Када су хрватске паравојне снаге, припадници тзв. Збора народне гарде, блокирале војне објекте у Бјеловару, касарну "Божидар Аџија" лета 1991, на мети се нашло и складиште "Барутана" смештено у шуми код Беденика, недалеко од Бјеловара, за чију безбедност је поред других био задужен и мајор Тепић.

Старешине из Команде у Беденику су се налазиле на дужности у сменама по десет дана.
Стицај околности је хтео да се у пресудном моменту, крајем септембра те 1991. на тој дужности као старешина у смени нашао управо мајор Милан Тепић.

Ситуација је била је критична месецима, од момента напада хрватских паравојних снага. Војне објекте под опсадом држала су лица добро наоружана и обучена, замаскирана тако да се не могу препознати, припадници тзв Збора народне гарде.

Опсадом је заповедао Јуре Шимић, у својству председника Кризног штаба Бјеловара.

У самим војним објектима постојала је конфузија, стизала су нејасна наређења, више команде одржавале су чак привид редовних прилика. Паралелно, догађало се масовно дезертерство. Највећи део војника несрба дезертирао је. Струја, системи веза, снабдевање, били су пресечени.

Уз мајора Тепића објекат у Беденику обезбеђивало је десетак војника са једним потпоручником.

Нашавши се у безизлазној ситуацији, одлучан да не препусти војни објекат, одесечен од веза са командом, мајор Тепић је у 10.40 часова изазвао експлозију жртвујући себе. Складиште, претходно минирано, одлетело је у ваздух. Војницима је правовремено наредио да се повуку на безбедне локације

Нашавши се у безизлазној ситуацији, одлучан да не препусти војни објекат, одесечен од веза са командом, мајор Тепић је у 10.40 часова изазвао експлозију жртвујући себе. Складиште, претходно минирано, одлетело је у ваздух. Војницима је правовремено наредио да се повуку на безбедне локације.

Приликом експлозије, велике разорне снаге, погинуло је и једанаест припадника хрватских паравојних снага.
Активирању експлозива претходила је погибија двојице војника југословенске војске, Стојадина Мирковића и Драгана Драгановића. Обојица су страдала пошто су одбили да се повуку, односно нису послушали наредбу мајора Тепића да одступе.

Процењује се да се магацину у Беденику налазило око 170 тона противтенковске муниције, мина, и других експлозивних средстава, распоређено у више објеката, хангара. Мајор Тепић је у ваздух дигао један од њих пет.

Старији водник Ранко Стевановић, командир страже Беденика, стрељан је.

У касарни су, после предаје, убијени и командант касарне Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић, капетан прве класе Драгиша Јовановић.

Осим тројице поменутих официра, у тој касарни погинула су још шесторица припадника ЈНА. Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након тортуре у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра 1991.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара, издвојени су и четири дана потом стрељани у шуми Чесма, недалеко од Малог Коренова.

Херојски чин мајора Тепића, који је асоцирао на Стевана Синђелића на Чегру, маја 1809, обезбедио му је трајно сећање у његовом народу

Херојски чин мајора Тепића, који је асоцирао на Стевана Синђелића на Чегру, маја 1809, обезбедио му је трајно сећање у његовом народу.

Председништво Југославије (СФРЈ) односно оно што је од њега остало, два месеца доцније одликовало га је највишим признањем, Орденом народног хероја. Мајор Милан Тепић последњи је народни херој Југославије.

Његовим именом названа је касарна Војске Србије у Јакову код Сурчина.

Република Српска установила је Орден за посебне заслуге "Милан Тепић".

У Београду, на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу, подигнут је споменик народном хероју Милану Тепићу, откривен септембра 2017.

(Танјуг)