N1: Šta donose dopune Zakona o visokom obrazovanju - strani fakultet, strana diploma, a subvencija države Srbije. Srđan Verbić: Pokušaj podvale pri donošenju zakona

 Negde usput, uz predlog budžeta, međunarodne sporazume, izmene Zakona o igrama na sreću, tiho je u skupštinsku proceduru ušao Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, kojim se legalizuje ono što je predsednik Aleksandar Vučić glasno najavljivao poslednjih godinu dana – dolazak stranih univerziteta u Srbiju.

„Nećemo da nam deca odlaze u inostranstvo zato što, po njihovom mišljenju, ne mogu da nađu dobar univerzitet u Srbiji“, rekao je predsednik u decembru prošle godine, najavljujući u Srbiji franšize „najboljih stranih univerziteta“.

Potom je o istoj temi govorio i u septembru ove godine, ističući da su pregovori uveliko odmakli.

„Mi smo uveliko pokrenuli pregovore sa nekim stranim univerzitetima, jer zašto bi naši ljudi išli u Italiju, Švajcarsku ili u Veliku Britaniju ako deo tih univerziteta možemo da dovedemo, njihova odeljenja ili da napravimo njihove kampuse u Srbiji“, kazao je u septembru za TV Prvu i precizirao da će u ponudi biti „MBA programi, negde pravni fakulteti ili nešto drugo“.

Tada je najavio i da će država subvencionisati školarine kako bi one bile niže nego u inostranstvu.

A predložene dopune predviđaju da „Ministarstvo prosvete može izdati dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom“.

Uslov za izdavanje dozvole za rad stranom fakultetu je da je ta visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište.

„Inostrana visokoškolska ustanova vodi evidencije i izdaje javne isprave prema propisima države u kojoj je akreditovana. Javne isprave izdate od strane inostrane visokoškolske ustanove koja obavlja delatnost u Republici Srbiji smatraju se stranim visokoškolskim ispravama“, piše u dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Dopune regulišu i način finansiranja, odnosno predviđaju mogućnost da država subvencioniše školarine, što znači da će studenti tih fakulteta moći da se na stranim privatnim visokoškolskim ustanovama školuju o trošku države.„U cilju unapređenja delatnosti i podizanja kvaliteta rada, za naknadu školarine odnosno dela školarine studenata kao i za druge troškove studenata državljana Republike Srbije koji upišu studije na visokoškolskoj ustanovi koja ima dozvolu za rad izdatu u skladu sa stavom 1. ovog člana, sredstva mogu biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije“, piše u predloženim dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Ministarstvo: Iza svega interes da se mladi zadrže

Ministarstvo prosvete u odgovoru za portal N1 navodi da se dopunama Zakona stvaraju mogućnosti da se kvalitetni studijski programi iz inostranstva realizuju u Srbiji, a da je iza svega interes da se mladi zadrže u Srbiji.

„Pokušaj podvale pri donošenju zakona“

Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić ocenjuje da se radi o uvođenju stranih univerziteta u obrazovni sistem Srbije i to na mala vrata. On napominje da sama ideja da se značajne izmene zakona sprovode na brzinu, bez javne rasprave i bez znanja akademske zajednice mora da probudi sumnju u dobre namere predlagača.

„Izmena zakona koja bi stranim univerzitetima omogućila da osnivaju svoje ispostave u Srbiji sigurno nije baš tako mala. Naprotiv, ona bi bila presedan za koji je teško sagledati sve moguće posledice. Pri tom, predlagač planira da se o samim izmenama ovog zakona uopšte ne glasa već da to ide u paketu sa Zakonom o budžetu. Ako to nije pokušaj podvale pri donošenju zakona, onda ne znam šta jeste“, rekao je Verbić za N1.

Ne sporeći mogućnost da u Srbiju dođu i takvi univerziteti koji bi podigli kvalitet i konkurentnost domaćeg obrazovanja, on kao problematično navodi to što se do dozvole za rad dolazi na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete, mimo stručnih tela.

„To bi značilo da Srbiji više nisu potrebni ni recenzenti ni provera kvaliteta, da se nezavisne komisije više ništa ne pitaju i da izvršna vlast direktno odlučuje o tome ko može da dobije dozvolu za rad“, objašnjava sagovornik portala N1.

Verbić ukazuje na još jedna „detalj“ ove „briljantne zamisli“, a to je finansiranje stranih fakulteta iz budžeta Republike Srbije.

„Predlog otvara mogućnost da se školarine na isturenim odeljenjima neakreditovanih stranih fakulteta dotiraju iz budžeta! Istog onog republičkog budžeta kog bi srušilo malo veće ulaganje u domaće obrazovanje. To je izgleda smisao, otvoriti još jedan kanal za subvencije. Imaće domaći fakulteti od toga koristi taman toliko koliko je od subvencija imala korist i domaća privreda. Osim ako se momentalno ne pobune i spreče izmene zakona sa nesagledivim posledicama“, poručuje nekadašnji ministar prosvete.

„Domaće privatne škole bi bile u neravnopravnom položaju“

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, koja je bila jedan od osnivača Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže za N1 da je svaka konkurencija dobra – ako je dobra.

„Ne znam da li će ti strani univerziteti pomoći da se upristoji obrazovanje kod nas. Zavisi da li su to kredibilni univerziteti ili je u pitanju neko ulaganje kapitala“, kaže profesorka.

Kada je u pitanju odluka države da subvencioniše školarine na stranim univerzitetima, ona ističe da će to staviti domaće privatne visoke škole u neravnopravni položaj i da većina njih u takvim uslovima neće moći da nastavi da radi.

„Većina privatnih škola će morati da se ugase ili će ih kupiti ti strani univerziteti i tako će nastaviti da funkcionišu“, ukazala je Rakić Vodinelić.

Praksa kod nas i u inostranstvu

Franšize stranih univerziteta su donekle novina samo kada je Srbija u pitanju. Profesorka u penziji Rakić Vodinelić podseća da su one posebno razvijene u nekim od „novih“ država članica Evropske unije, kao što su Bugarska, Poljska i Mađarska.

Našoj javnosti je možda najpoznatiji primer Centralnoevropskog univerziteta (CEU) biznismena DŽordža Sorosa, koji je osnovan 1991. godine. CEU je „proteran“ iz Mađarske 2018. godine, a kako je tada najavio rektor Univerziteta Majkl Ignjatijef, većina kurseva visokoškolske ustanove akreditovane i u SAD je preseljena u Beč.

U Srbiji od 2016. godine pri Ekonomskom fakultetu u Beogradu svoje studije ima i Londonska škola ekonomije i političkih nauka. Međutim, kurseve ove prestižne škole, mogli su da pohađaju samo studenti Ekonomskog fakulteta, a na kraju školovanja dobijali su dve diplome – matičnog Ekonomskog fakulteta i Univerziteta u Londonu.

Kako je za N1 ispričala Anastasija Todorović, koja je pohađala međunarodne osnovne studije „Ekonomije i finansija“, predavanja su držali profesori iz Srbije, ali je nastava bila na engleskom.

Znanje koje je dobila po programu Londonske škole ekonomije nije bilo ni malo jeftino – kompletan program je koštao 12.000 evra, a plaćala je i londonskom i beogradskom fakultetu.

„Iako sam bila formalno na budžetu na Ekonomskom, dodatno sam plaćala naknadu za pohađanje LSE programa. Ispiti su bili jednosemestralni, a ocenjivali su ih profesori sa LSE-a, pa smo rezultate dobijali tek nakon tri meseca“, kaže diplomirana ekonomistkinja, koja je trenuto na master studijama u Beču.

Ona priznaje da joj je diploma Londonske škole otvorila vrata, kako za praksu u Srbiji tako i za master studije u Beču.

„Program mi je značajno pomogao i u vezi sa upisom MSc in Political Science u Beču, gde je konkurencija bila izuzetno velika. Takođe, s obzirom na to da su mi osnovne studije bile na engleskom jeziku, nisam morala da prilažem dodatni sertifikat iz engleskog. Dodeljena mi je i odlična stipendija, što mi je omogućilo da nastavim školovanje u Beču“, objašnjava studentkinja.

Verbić navodi još jedan primer stranog univerziteta u Srbiji. On kaže da u Subotici posluje Učiteljski fakultet iz Mađarske, čije diplome nisu priznate kod nas.

Hoće li diploma morati da se nostrifikuje?

To što je naša sagovornica Anastasija Todorović znanje sticala od srpskih profesora nije slučajno. Naime, Zakon o visokom obrazovanju predviđa da zvanje nastavnika mogu imati samo osobe koje imaju „odgovarajući stručni, akademski, naučni, odnosno umetnički naziv stečen na akreditovanom studijskom programu i akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi i sposobnost za nastavni rad“.

I Verbić je u razgovoru za N1 ukazao da je za dolazak stranih fakulteta potrebno promeniti više propisa i da strani državljani ne mogu da budu predavači.

Nastavnici visokoškolskih ustanova van Srbije mogu biti samo gostujući profesori, predviđa postojeći Zakon.

„Visokoškolska ustanova bez raspisivanja konkursa može da angažuje nastavnika iz druge samostalne visokoškolske ustanove van teritorije Republike, u zvanju gostujućeg profesora“, piše u Zakonu o visokom obrazovanju.

Dopuna Zakona predviđa da je diploma stečena na stranom univerzitetu u Srbiji – inostrana isprava. Da li to znači da će ona morati da se nostrifikuje, što logika nalaže,  kako bi svršeni student s njom mogao da konkuriše za posao u Srbiji?

„Kako će se diplome koje će ovi fakulteti izdavati smatrati stranim visokoškolskim ustanovama, one će morati da budu priznate da bi mogle da se koriste u Srbiji“, preciziraju iz Ministarstva u odgovoru za portal N1.

Za sada je napoznato s kojim univerzitetima su pregovori “uveliko odmakli”, kako je rekao predsednik Vučić. Iz Ministarstva prosvete navode da su za sada interesovanje pokazali pojedini tehnički fakulteti, fakulteti društvenih nauka, kao i menadžmenta sa univerziteta iz Italije i Nemačke.

(N1)