Н1: Отворено писмо оца ухапшеног Новосађанина Вучићу - „Одавно ви већ газите преко лешева и имате крв на својим рукама. На савести их немате, јер и не знате шта је то савест и људскост”

Отац Николе Кончаревића који је ухапшен након великог протеста у Новом Саду, Дарко Кончаревић, био је спречен да присуствује протесту у Београду, рекли су организатори, и прочитали његово отворено писмо које је упутио председнику Србије Александру Вучићу.

Писмо преносимо у целости:

Ноћас си послао своју полицију да ухапси и приведе мога сина Николу, оца двоје деце, младог породичног човека, који је рођен у Новом Саду и завршио је два факултета, понављам и бројем 2 факултета. Његов грех је што он није народ, како је рекао твој бранилац и дупелизац, који је стајао испред просторија твоје секте.

Нека се мењају на нормалним и слободним изборима, којих код тебе нема. Куповина гласова, застрашивање, довођење фантомских гласача, уцењивање са радним местима, претње…то је већ твој радикалски манир

Тачно, он свакако није народ који ти желиш да направиш. Он размишља својом главом и брине се за будућност своје деце и ове државе у којој жели да живи. Није члан ниједне странке (као ни ја) а његов једини грех је у томе што жели нормално да живи и не зна и не жели да зна, ко је министар грађевине у овој земљи или ко је председник скупштине или било који функционер.

Нека се мењају на нормалним и слободним изборима, којих код тебе нема. Куповина гласова, застрашивање, довођење фантомских гласача, уцењивање са радним местима, претње…то је већ твој радикалски манир. Ми то не знамо и не желимо да радимо, а ја сам свог сина васпитавао да увек говори истину, да поштује туђе, да не краде и да пре свега буде човек што ти никада нећеш бити.

Ти си позивао људе у рат у ком ниси учествовао, рекао си да хрватска чизма никада неће крочити у Глину, позивао си да за једног убијеног Србина стрељамо 100 Муслимана. Док су бомбе падале на градове ове земље, ти си се усељавао у нови стан и бирао намештај и тепихе, док су људи плакали и сахрањивали своје најближе

Ти си позивао људе у рат у ком ниси учествовао, рекао си да хрватска чизма никада неће крочити у Глину, позивао си да за једног убијеног Србина стрељамо 100 Муслимана. Док су бомбе падале на градове ове земље, ти си се усељавао у нови стан и бирао намештај и тепихе, док су људи плакали и сахрањивали своје најближе. Има пуно тога што бих ти рекао, али ниси вредан мојих мисли и речи, јер си једна болесна и саможива особа без имало емпатије према другима.

Окружио си се себи сличнима, љигавцима, увлакачима, буљашима, екипом без морала и савести. Одавно ви већ газите преко лешева и имате крв на својим рукама. На савести их немате, јер и не знате шта је то савест и људскост. Још једну ствар желим да ти кажем. Ја те се не бојим, а не плашите се ни овај народ, који је изашао у Новом Саду.

Тебе се плаше твоји, јер знају да, ако ти паднеш, и они нестају са сцене и више неће бити важни, бахати и осиони. Неће имати ни пријатеља, јер они заправо се сви друже само из чистог интереса. Распитај се слободно о мени и колико имам пријатеља. Телефон је данас нон-стоп звонио и сви нуде помоћ мада нисам члан ниједне странке.

Нисмо никад били добри, али ово схватам као удар на породицу и објаву рата. Ок, имаћеш рат што се мене тиче.

У Новом Саду

07. новембар 2024.
Дарко Кончаревић

(Н1)