Н1: Како се „испумпава“ новац из здравства - шта је донела централизована јавна набавка

 Централизоване јавне набавке довеле су до тога да држава намеће болницама оно што морају да ураде, а могуће злоупотеребе су извлачење пара из буџета, здравственог фонда преко тендера, поготово ако су нетранспарентни, изјавила је некадашња директорка клинике Народни фронт Снежана Ракић. "Последично централизоване јавне набавке доводе до монополизације тржишта", сматра Милош Ђорђевић из Транспарентности Србија.

Они су у емисји Newsnight на Н1 говорили о томе ко су људи који побеђују на тендерима у здравству, и шта је донело увођење централизованих јавних набавки.

Ракић је рекла да су од 2018. године болнице остале без прихода који је долазио од партиципације, научног рада, курсева.

„До централиованих јавних набавки, директори су могли да расписују тенедере за потребе болница и оно што је неопходно. Ми смо били једна од првих болница која је 2012. године увела аутсорсинг приватне фирме у најслабијим тачкама болнице – за чишћење, а касније за обезбеђење“, прецизирала је она.

Како је истакла, у одговарајућим временским периодима правили су се буџети, ребаланси, али сви тендери су били транспарентни.

„Од 2018. почело са прво са лековима а после и за све остало, аутсорсинг је почео и у свим осталим установама“, казала је Ракић наводећи да су се одређени људи досетили да напараве фирме које ће се бавити кетерингом, чишћењем.

Уместо да болнице набављају оно што им је потребно, држава им намеће оно што морају да ураде –  неки централни аутсосинг са фирмама међу којима има и оних које се нису бавиле тим послом, наводи Ракић.

Почеле су да да се појављују фирме и агенције које „ничу као печурке“ од 2018. године, казала је она.

Као могуће злоупотребе, Ракић наводи извлачење паре из буџета, здравственог фонда преко јавних набавки поготово ако су нетранспарентне.

„Важна ствар је и квалитет услуга и опреме која се набавља на тај начин“, истиче саговорница Н1.

Да ли се збором агенција, који иде из једног центра за све установе, отвара се могућност за милионске послове државе и приватних фирм

Ракић сец осврнула и на акцију коју је покренуо европски јавни тужилац у Хрватској, а у којој је међу ухапшенима, уз министра здравља Вилија Бероша и других особе, и Саша Поздер, директор фирме Медицал Инноватион Солутионс из Загреба, а та фирма послује и у Србији

„Та фирма регистрована је у Београду на води, прво је имала три запослена, а од 2022. доживљава нагли процват и преко ње су ишле набавке за медицинску опрему за клиничке центре и болнице у Србији“, навела је она, и додала да је упитно зашто и како је та фирма могла да оствари огроман профит за кратко време.

Милош Ђорђевић из Транспарентности каже да да се здравственим центрима намеће централни аутсорсинг са фирмама од којих се део није бавио таквим делатностима.

Те набавке спроводи РФЗО, видљиве су на порталу јавних набавки, само је питање ко су понуђачи који добијају тендере, навео је он.

Централзоване набавке би, сматра, требало да доведу до смањења цена набављеног добра, али у паркси се то често не дешава.

„Последично доводе до монополизације тржишта –  један понуђач који у конттинуитету добија послове, постаје једини могући понуђач“, објашњава Ђорђевић.

(Н1)