N1: Da li je moguć „održiv“ EXPO ako Srbija zakonski zanemaruje životnu sredinu zbog građevinskih dozvola

 Održivost je, kao su za N1 saopštili iz biroa EXPO, "suštinski stub svakog sajma". Vlada Srbije je, između ostalih, nedavno donela odluku da dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu više neće biti uslov za pribavljanje građevinske dozvole. Da li se to može odraziti na realizaciju izložbe? Advokat Jovan Rajić kaže za N1 da vlast praktično legalizuje stanje koje je između ostalog dovelo do tragedije u Novom Sadu.

Leks specijalisom na leks specijalis. Tako sa pravne strane izgleda najavljena izložba, mali EKSPO 2027 u Beogradu.

Vlada Srbije je u drugoj polovini januara, odlučila da objekti za EKSPO 2027 (EXPO) neće morati da imaju upotrebnu dozvolu, ukoliko ne bude mogla da se pribavi na vreme, ali će ipak moći da budu „privremeno pušteni u rad“. Druga, ključna stvar u ovom zakonu bila je, da dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu više neće biti uslov za pribavljanje građevinske dozvole. Ove odluke donesene su posebnim zakonom, kojim je izmenjen već postojeći posebni zakon o izložbi EKSPO 2027 (leks specijalis).

„Građevinski propisi spadaju u nadležnost nacionalnih zakona“

Kako je za N1 rečeno u Birou (BIE – Međunarodni biro za izložbe) kada su u pitanju dozvole, odgovornost je na organizatorima.

„Na organizatorima EXPO je da obezbede sva potrebna ovlašćenja i da standardi ispunjeni u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim okvirima. Građevinski propisi za izložbe spadaju u nadležnost nacionalnih zakona, a sva izgradnja podleže regulatornom okviru koji su uspostavile lokalne ili nacionalne vlasti“, navedeno je iz Biroa.

Govoreći o ekološkim standardima, koji su najznačajniji deo održivosti, BIE kaže da su oni “suštinski stub svakog sajma”.

„Od organizatora se očekuje da se pridržavaju najboljih praksi i relevantnih ekoloških propisa. BIE blisko sarađuje sa organizatorom kako bi podržao implementaciju dobro strukturiranog i održivog EXPO projekta“, naveli su u odgovoru za portal N1.

Kao deo ovih procedura, svakih šest meseci, organizatori EXPO su obavezni da podnesu izveštaje o napretku komitetima BIE i Generalnoj skupštini Sajma.

„Ovaj tekući proces obezbeđuje kontinuiranu održivost svakog projekta i pruža redovne mogućnosti za procenu i prilagođavanje, ako je potrebno“, navedeno je iz BIE.

Na dalje insistiranje portala N1 da pojasne šta bi to moglo da znači u slučaju Srbije koja se zakonski se ograđuje od „suštinskog stuba Sajma“, iz BIE su odgovorili da „za konkretne detalje o regulatornim pitanjima, dozvolama i nacionalnim zakonodavnim merama, preporučujemo da se obratite direktno organizacionom telu EXPO 2027 ili relevantnim srpskim vlastima“.

“Molimo ne ustručavajte se da nas kontaktirate ako su vam potrebne dodatne opšte informacije o ulozi BIE u organizaciji EXPO”, poručili su na kraju odgovora.

Nije pomoglo ni podsećanje da je, zbog propusta u planiranju izvođenju radova i nepoštovanju legislative, pala nastrešnica u Novom Sadu, ubila 15 i teško ranila dvoje ljudi, da ne postoji komunikacija javnosti sa odgovornima, a da shodno tome postoji zabrnutost među građanima Srbije.

Očekivano, odgovor domaćih organizatora EXPO nije dobijen i pored podsećanja. Na zvaničnom sajtu ne postoji informacija o tome ko se nalazi u ovoj organizaciji.

Vlast legalizuje stanje koje je, između ostalog,  dovelo do tragedije u Novom Sadu

Advokat Jovan Rajić kaže za N1 da je iz same formulacije potpuno jasno da se ovaj propis donosi zbog bojazni da li će do početka male izložbe EXPO-a, sve stići da se završi na vreme.

„U tom smislu, ovaj vrlo opasan zakon koji praktično kaže: „može i bez upotrebne dozvole i bez saglasnosti na studiju procene uticaja, samo da stignemo na vreme“. Potpuno je neverovatno da samo tri meseca nakon tragedije u Novom Sadu, zbog koje se čitavo društvo diglo na noge, vlast sada praktično legalizuje faktičko stanje, koje je tamo, među ostalim faktorima, dovelo do tragedije“, smatra Rajić.

On kaže da ovo praktično znači delimičnu suspenziju pravnog poretka, jer su odredbe leks specijalisa „direktno suprotne pozitivnim propisima Republike Srbije koji tretiraju ovu oblast, uključujući Zakon o planiranju i izgradnji i zakon o proceni uticaja na životnu sredinu“.

Rajić navodi da smo u prethodnih 10 godina svedoci sistemske zloupotrebe instituta leks specijalisa, na način da vlast čim joj određeni propis ne odgovara, kvari ili joj usporava neki posao, donese poseban zakon koji derogira pravne norme koje joj ne odgovaraju.

„To je gruba zloupotreba pravnog poretka jedne zemlje i nanosi ogromnu štetu javnom interesu i pravnoj sigurnosti“, zaključio je advokat Rajić.

Kako je organizacija Transparentost Srbije navela u analizi, usvajanjem Posebnog zakona za EXPO 2027, pored Zakona o javnim nabavkama, stavlja van snage i pojedine odredbe drugih propisa, poput onih o eksproprijaciji, planiranju i izgradnji…

„Taj „recept“ je već oproban u nekoliko drugih slučajeva od kojih su najpoznatiji zakoni koji su imali za proklamovani cilj “podsticanje građevinske industrije u uslovima ekonomske krize“ 2010. godine, realizaciju projekta „Beograd na vodi“ iz 2015, izgradnju “Moravskog koridora“ (2019), kao i ukinuti Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju 2021. godine )”.

Nedavno su opozicioni političari podržali incijativu novinarke Maje Divac, da „narodni poslanici iz redova opozicije upute inicijativu za zaustavljanje tog projekta Birou u Parizu (BIE), uz detaljno obrazloženje zašto se to traži”. Ona je dodala da bi i hiljade građana moglo da pošalje pripremljen tekst sa istim zahtevom”.

BIE je međuvladina organizacija zadužena za nadgledanje i regulisanje svih međunarodnih izložbi koje traju duže od tri nedelje i nekomercijalnog su karaktera. Standardi za ovakve vrste sajmova napisani su u BIE konvenciji iz 1928. godine.

Danas se pod njegovim pokroviteljstvom organizuju četiri vrste sajma: Svetske izložbe, Specijalizovane izložbe, Hortikulturne izložbe i Trijenale u Milanu.

U Beogradu je planiran specijalizovani, odnosno “mali” EXPO, posvećen sportu i muzici. Zanimljivo da je EXPO tri puta održan u bugarskom gradu Plovdivu. Prethodni mali EXPO održan je 2017. godine u Astani, glavnom gradu Kazahstana, a pre toga pet godina ranije – 2012. u korejskom gradu Jeosu.

(N1)