Н1: Да ли је могућ „одржив“ ЕXПО ако Србија законски занемарује животну средину због грађевинских дозвола

 Одрживост је, као су за Н1 саопштили из бироа ЕXПО, "суштински стуб сваког сајма". Влада Србије је, између осталих, недавно донела одлуку да добијање сагласности на студију о процени утицаја на животну средину више неће бити услов за прибављање грађевинске дозволе. Да ли се то може одразити на реализацију изложбе? Адвокат Јован Рајић каже за Н1 да власт практично легализује стање које је између осталог довело до трагедије у Новом Саду.

Лекс специјалисом на лекс специјалис. Тако са правне стране изгледа најављена изложба, мали ЕКСПО 2027 у Београду.

Влада Србије је у другој половини јануара, одлучила да објекти за ЕКСПО 2027 (ЕXПО) неће морати да имају употребну дозволу, уколико не буде могла да се прибави на време, али ће ипак моћи да буду „привремено пуштени у рад“. Друга, кључна ствар у овом закону била је, да добијање сагласности на студију о процени утицаја на животну средину више неће бити услов за прибављање грађевинске дозволе. Ове одлуке донесене су посебним законом, којим је измењен већ постојећи посебни закон о изложби ЕКСПО 2027 (лекс специјалис).

„Грађевински прописи спадају у надлежност националних закона“

Како је за Н1 речено у Бироу (БИЕ – Међународни биро за изложбе) када су у питању дозволе, одговорност је на организаторима.

„На организаторима ЕXПО је да обезбеде сва потребна овлашц́ења и да стандарди испуњени у складу са важец́им националним и међународним оквирима. Грађевински прописи за изложбе спадају у надлежност националних закона, а сва изградња подлеже регулаторном оквиру који су успоставиле локалне или националне власти“, наведено је из Бироа.

Говорећи о еколошким стандардима, који су најзначајнији део одрживости, БИЕ каже да су они “суштински стуб сваког сајма”.

„Од организатора се очекује да се придржавају најбољих пракси и релевантних еколошких прописа. БИЕ блиско сарађује са организатором како би подржао имплементацију добро структурираног и одрживог ЕXПО пројекта“, навели су у одговору за портал Н1.

Као део ових процедура, сваких шест месеци, организатори ЕXПО су обавезни да поднесу извештаје о напретку комитетима БИЕ и Генералној скупштини Сајма.

„Овај текући процес обезбеђује континуирану одрживост сваког пројекта и пружа редовне могуц́ности за процену и прилагођавање, ако је потребно“, наведено је из БИЕ.

На даље инсистирање портала Н1 да појасне шта би то могло да значи у случају Србије која се законски се ограђује од „суштинског стуба Сајма“, из БИЕ су одговорили да „за конкретне детаље о регулаторним питањима, дозволама и националним законодавним мерама, препоручујемо да се обратите директно организационом телу ЕXПО 2027 или релевантним српским властима“.

“Молимо не устручавајте се да нас контактирате ако су вам потребне додатне опште информације о улози БИЕ у организацији ЕXПО”, поручили су на крају одговора.

Није помогло ни подсећање да је, због пропуста у планирању извођењу радова и непоштовању легислативе, пала настрешница у Новом Саду, убила 15 и тешко ранила двоје људи, да не постоји комуникација јавности са одговорнима, а да сходно томе постоји забрнутост међу грађанима Србије.

Очекивано, одговор домаћих организатора ЕXПО није добијен и поред подсећања. На званичном сајту не постоји информација о томе ко се налази у овој организацији.

Власт легализује стање које је, између осталог,  довело до трагедије у Новом Саду

Адвокат Јован Рајић каже за Н1 да је из саме формулације потпуно јасно да се овај пропис доноси због бојазни да ли ће до почетка мале изложбе ЕXПО-а, све стићи да се заврши на време.

„У том смислу, овај врло опасан закон који практично каже: „може и без употребне дозволе и без сагласности на студију процене утицаја, само да стигнемо на време“. Потпуно је невероватно да само три месеца након трагедије у Новом Саду, због које се читаво друштво дигло на ноге, власт сада практично легализује фактичко стање, које је тамо, међу осталим факторима, довело до трагедије“, сматра Рајић.

Он каже да ово практично значи делимичну суспензију правног поретка, јер су одредбе лекс специјалиса „директно супротне позитивним прописима Републике Србије који третирају ову област, укључујући Закон о планирању и изградњи и закон о процени утицаја на животну средину“.

Рајић наводи да смо у претходних 10 година сведоци системске злоупотребе института лекс специјалиса, на начин да власт чим јој одређени пропис не одговара, квари или јој успорава неки посао, донесе посебан закон који дерогира правне норме које јој не одговарају.

„То је груба злоупотреба правног поретка једне земље и наноси огромну штету јавном интересу и правној сигурности“, закључио је адвокат Рајић.

Како је организација Транспарентост Србије навела у анализи, усвајањем Посебног закона за ЕXПО 2027, поред Закона о јавним набавкама, ставља ван снаге и поједине одредбе других прописа, попут оних о експропријацији, планирању и изградњи…

„Тај „рецепт“ је већ опробан у неколико других случајева од којих су најпознатији закони који су имали за прокламовани циљ “подстицање грађевинске индустрије у условима економске кризе“ 2010. године, реализацију пројекта „Београд на води“ из 2015, изградњу “Моравског коридора“ (2019), као и укинути Закон о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију 2021. године )”.

Недавно су опозициони политичари подржали инцијативу новинарке Маје Дивац, да „народни посланици из редова опозиције упуте иницијативу за заустављање тог пројекта Бироу у Паризу (БИЕ), уз детаљно образложење зашто се то тражи”. Она је додала да би и хиљаде грађана могло да пошаље припремљен текст са истим захтевом”.

БИЕ је међувладина организација задужена за надгледање и регулисање свих међународних изложби које трају дуже од три недеље и некомерцијалног су карактера. Стандарди за овакве врсте сајмова написани су у БИЕ конвенцији из 1928. године.

Данас се под његовим покровитељством организују четири врсте сајма: Светске изложбе, Специјализоване изложбе, Хортикултурне изложбе и Тријенале у Милану.

У Београду је планиран специјализовани, односно “мали” ЕXПО, посвећен спорту и музици. Занимљиво да је ЕXПО три пута одржан у бугарском граду Пловдиву. Претходни мали ЕXПО одржан је 2017. године у Астани, главном граду Казахстана, а пре тога пет година раније – 2012. у корејском граду Јеосу.

(Н1)