Momir Bulatović: Živim u Podgorici, radim u Beogradu

Bio je, a verovatno je i dalje, dika i ponos plemena Kuča. Bogami i celog severa Crne Gore. Momir Bulatović je od predsednika Montenegra, preko premijera Jugoslavije, pa do napuštanja potonje funkcije godine 2000. preležao sve bolesti, a na kraju i smrt velike lepe Juge.

Ovih dana odmara se u vikendici na Veruši, na položaju između Kolašina i Podgorice i jedini problem koji ima jeste što su mu crkle vodovodne instalacije, dok majstora nema niotkuda.

Objavljuje knjigu

- Uskoro objavljujem knjigu „Ekonomija i demokratija". Ja sam poseban slučaj Crnogorca. U biografiji u knjizi piše da živim u Podgorici, a radim u Beogradu. Izvinite, ruke su mi od brašna, mesim neki hleb, ne mogu da držim telefon. Pozdrav - rekao nam je uz osmeh dobro raspoloženi Momir Bulatović.

Čudni su putevi srpsko-crnogorskih političara. Odgovarao je na najozbiljnija pitanja kada je bio pozvan za svedoka na suđenju Mihalju Kertesu ili da svedoči u slučaju deportacije muslimana i Srba iz Crne Gore 1992. godine. Ipak, građanstvo Srbije i šire najviše je uživalo da Bulatovića isprati i zabavi se uz laganije novinsko štivo, u vidu vesti „Momir Bulatović pijan izazvao sudar". Vest je pukla kao razbijena boca po naslovnim stranama Jugoslavije pre godinu dana. Smejala se Jugoslavija, a smejao se i Momir. Ko se ne seća, pripiti bivši premijer je dobro namučio taksistu, kog je dva puta, kao u inat, udario otpozadi u kola. Odbio je da plati štetu, zatim i da uradi alko-test, pa ga je policija privela i poslala na desetočasovno trežnjenje u pritvor.

- Odeš u kafanu, napiješ se, a onda te policija uhapsi zato što si pio - rekao je, opet uz osmeh, na mestu saobraćajnog udesa dobro raspoloženi Momir.

Pre nego što je počeo da izaziva opasnost u saobraćaju i postao šaljivdžija, Bulatović je u osvajanje političkih vrhova trusne Jugoslavije krenuo iz rodnog Beograda, u kojem je ugledao svet 21. septembra 1956. Ranu mladost proveo je na Voždovcu. U Zadru je, putujući sa porodicom kao oficirsko dete, završio osnovnu i srednju školu. Predsednikovao je Crnom Gorom do 1998. godine, a na samom početku mandata, kada je počelo da vri u crnogorskom loncu, zalagao se za pripajanje Dubrovnika Crnoj Gori. Njegov dugogodišnji saborac Milo Đukanović zabio mu je nož u leđa 1997, a Momir je ponudio puno poverenje Slobodanu Miloševiću.

Razlaz sa Milom

Milo i Momo, od kada su se politički mimoišli, nisu mnogo komunicirali. Ovih dana podgoričke „Vijesti" objavile su intervju u kojem Bulatović kaže da je Milo ostao zarobljen u vremenu kada su se u Crnoj Gori švercovali gorivo i cigarete i da žali što mu je pomogao da se domogne vlasti kada su kao tandem nastupali na izborima 1996. godine. Ponovio je da je samo hteo da spase veliku Jugoslaviju, ali da su velike sile već uveliko umešale prste.

- U raspad su bili umešani Stejt department i MMF i shvatio sam da sam se borio za nešto što je unapred bilo osuđeno na propast - rekao je Momir Bulatović.

Optužnica za zločinački poduhvat protiv Bulatovića u Hagu je stornirana. Godine 2000. napustio je premijersku poziciju i mahom se prepustio akademskom radu i premišljanju o onome što nam se dogodilo.

(Pres)