Момир Булатовић: Живим у Подгорици, радим у Београду

Био је, а вероватно је и даље, дика и понос племена Куча. Богами и целог севера Црне Горе. Момир Булатовић је од председника Монтенегра, преко премијера Југославије, па до напуштања потоње функције године 2000. прележао све болести, а на крају и смрт велике лепе Југе.

Ових дана одмара се у викендици на Веруши, на положају између Колашина и Подгорице и једини проблем који има јесте што су му цркле водоводне инсталације, док мајстора нема ниоткуда.

Објављује књигу

- Ускоро објављујем књигу „Економија и демократија". Ја сам посебан случај Црногорца. У биографији у књизи пише да живим у Подгорици, а радим у Београду. Извините, руке су ми од брашна, месим неки хлеб, не могу да држим телефон. Поздрав - рекао нам је уз осмех добро расположени Момир Булатовић.

Чудни су путеви српско-црногорских политичара. Одговарао је на најозбиљнија питања када је био позван за сведока на суђењу Михаљу Кертесу или да сведочи у случају депортације муслимана и Срба из Црне Горе 1992. године. Ипак, грађанство Србије и шире највише је уживало да Булатовића испрати и забави се уз лаганије новинско штиво, у виду вести „Момир Булатовић пијан изазвао судар". Вест је пукла као разбијена боца по насловним странама Југославије пре годину дана. Смејала се Југославија, а смејао се и Момир. Ко се не сећа, припити бивши премијер је добро намучио таксисту, ког је два пута, као у инат, ударио отпозади у кола. Одбио је да плати штету, затим и да уради алко-тест, па га је полиција привела и послала на десеточасовно трежњење у притвор.

- Одеш у кафану, напијеш се, а онда те полиција ухапси зато што си пио - рекао је, опет уз осмех, на месту саобраћајног удеса добро расположени Момир.

Пре него што је почео да изазива опасност у саобраћају и постао шаљивџија, Булатовић је у освајање политичких врхова трусне Југославије кренуо из родног Београда, у којем је угледао свет 21. септембра 1956. Рану младост провео је на Вождовцу. У Задру је, путујући са породицом као официрско дете, завршио основну и средњу школу. Председниковао је Црном Гором до 1998. године, а на самом почетку мандата, када је почело да ври у црногорском лонцу, залагао се за припајање Дубровника Црној Гори. Његов дугогодишњи саборац Мило Ђукановић забио му је нож у леђа 1997, а Момир је понудио пуно поверење Слободану Милошевићу.

Разлаз са Милом

Мило и Момо, од када су се политички мимоишли, нису много комуницирали. Ових дана подгоричке „Вијести" објавиле су интервју у којем Булатовић каже да је Мило остао заробљен у времену када су се у Црној Гори шверцовали гориво и цигарете и да жали што му је помогао да се домогне власти када су као тандем наступали на изборима 1996. године. Поновио је да је само хтео да спасе велику Југославију, али да су велике силе већ увелико умешале прсте.

- У распад су били умешани Стејт департмент и ММФ и схватио сам да сам се борио за нешто што је унапред било осуђено на пропаст - рекао је Момир Булатовић.

Оптужница за злочиначки подухват против Булатовића у Хагу је сторнирана. Године 2000. напустио је премијерску позицију и махом се препустио академском раду и премишљању о ономе што нам се догодило.

(Прес)