Митрополит Амфилохије: Пролази вријеме оних који су се одрекли кнеза Лазара - сви се опет враћамо Косову

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије освештали су данас, 29. септембра, парохијски дом и служили Свету архијерејску литургију у Цркви Светих апостола Петра и Павла у величкој планини Ћафи приједолској, поводом девете годишњице од освећења овог храма.

У току Свете литургије уприличено је и саборно крштење а Високопресовећени Митрополит је у својој архипастирској бесједи казао да су се сва велика збивања и откривења Божја у историји рода људскога догађала на гори. Пророк Мојсије је на Синајској гори срео Бога и видио неопалиму купину и тиме предуказао Тајну Пресвете Богородице која је зачела и родила, а није мужа познала, као и Тајну крштења, и примио је 10 Божијих заповјести на којима се до данас темеље сва законодавства земаљска. Подсјетио је и да се Христово Преображење догодило на Таворској гори а да се и на овој гори Таворској – Ћафи приједолској – открива и јавља лице Божје.

“Откривају се Свете тајне Божије на овој гори гдје су и наша дјеца духовна примила печат дара Духа Светога и крстила се у име Оца и Сина и Духа Светога и тако испунили заповијест коју је Господ дао о својим ученицима прије 2000 година. Тај ланац Светога крштења и запечаћења Духом Светим траје кроз вјекове, догађа се, просвеђује и освећује милионе људи у свим земаљским народима.”

Владика Амфилохије је поучио сабране и новокрштене да кроз Свето крштење, Господ оне који се крштавају обасјава својом вјечном свјетлошћу, просвећује их и освећује и смртна претвара у бесмртна бића. По његовим ријечима смисао Светога крштења и миропомазања је примање Духа Светога животворнога, усељавање силе Христа васкрслога којом они који су пролазни постају бесмртни, вјечни:

“Примају квасац вјечнога, бесмртнога живота јер човјек није рођен за смрт него за бесмртност. На овој земљи постоје само двије врсте људи: они који вјерују у смрт и који јој се клањају и они који вјерују у бесмртност, вјечни, непролазни људски живот и вјечно Небеско царство Божије.”

Објаснио је да Бог није човјека створио по својој слици и прилици за смрт, него за бесмртност иако ћемо сви да прођемо кроз смрт и пролазност:

“И Господ је прошао кроз смрт и пролазност, али је прошавши кроз смрт сила Христовог васкрсења и Њега избавила из гроба и у исто вријеме и све оне који послије Њега иду за Њим и крштавају се у име Оца и Сина и Духа Светога. Они од смртних, пролазних бића постају бесмртна, непролазна бића, задобијајући вјечно достојанство”, бесједио је владика Амфилохије и додао да је човјек биће створено за вјечност и вјечно достојанство те да је то истински, прави напредак људскога бића, док је напредак на земљи, у пролазном животу, од данас до сјутра. Даље је казао да је само оно што је бесмртно, вјечно, а такав је човјек, створено за непролазни живот, за вјечно и непролазно Царство небеско.

Oвдје на Ћафи, косово-метохијској, старо-рашкој и црногорској вододјелници, на гори гдје се укрштају вјекови и свјетови, траје непрекидна борба између пролазног земаљског и вјечног и непролазног Царства

Како је казао овдје на Ћафи, косово-метохијској, старо-рашкој и црногорској вододјелници, на гори гдје се укрштају вјекови и свјетови, траје непрекидна борба између пролазног земаљског и вјечног и непролазног Царства. Подсјетио је да се на Косову цар Лазар опредијелио и задобио Царство небеско:

“Тако да и овај наш српски православни народ ходи путем цара Лазара и на Косову и шире од Косова, широм свијета. Заједно са њим и други земаљски народи се опредјељују за бесмртно, вјечно живљење и напредак који није пролазан и ништаван, него богочовјечански. Напредак са Богом, Духом Светим, који побјеђује смрт, пролазност и улива се у бесмртност, вјечност, вјечно и непролазно људско достојанство. То је оно што се открива у тајни Цркве Божје силом Духа Светога, чиме се запечаћују они који се крштавају, примајући тај дар вјечнога и непролазнога живота”, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Поручио је да је то суштина људскога, хришћанскога живота и призив свим људима и земаљским народима да од пролазних и смртних постану непролазни и бесмртни, да задобију вјечно достојанство, постајући дјеца свјетлости.

Суштина људскога, хришћанскога живота и призив свим људима и земаљским народима да од пролазних и смртних постану непролазни и бесмртни, да задобију вјечно достојанство, постајући дјеца свјетлости

Истичући да управо то спознајемо и доживљавамо на Ћафи, једној од тих великих гора, примајући Свето крштење, служећи службу Божију и примајући Тијело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, примајући Њега као Бога љубави, Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да је жена грешница својим покајањем и љубављу према Господу задобила опроштење гријехова. Ко мало љубави има, мало му се и опрашта, а ко има велике љубави, као што је и ова грешница имала, Бог опрашта.

“Тако бива и са свима онима који примају Бога вјечнога – Бога љубави –  као мјеру свога живота и који имају ту љубав према Богу и који воле ближње своје као саме себе и и више од себе самога. Нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје, као што је Христос жртвовао себе”, поучио је Митрополит.

Бог удаљује са власти у Црној Гори оне који су се одрекли Христа Бога и поклонили ономе што је пролазно - земаљској власти и новцу

Нагласивши да је једини прави истински Бог онај који је постао човјек и који је човјеку подарио своје богочовјечанско достојанство, оно што је вјечно и непролазно, Архиепископ цетињски је благословио све сабране, као и оне који су овдје сахрањени, који су се жртвовали за вјечно достојанство и правду Божју, за слободу, који су у своје вријеме ослобађали ове крајеве.

Они који су се одрекли Косова, пљунули су на кости, гробове ових мученика овдје и широм Косова до Ђаковице, који су 1912. године ратовали за Бога, за истину и правду Божију, за слободу

“Да Бог њих упокоји, а у исто вријеме и нас усмјери тим путем, поготово данас. Ово што се догодило у Црној Гори је управо тај квасац бесмртности, вјечности, непролазности који је поново испунио душе овога народа и он је поново почео да вјерује у вјечну свјетлост”, рекао је владика.

Високопреосвећени је истакао да је дошло до новог преображаја нашега народа те да оне који су се одрекли Христа Бога и поклонили ономе што је пролазно, земаљској власти и новцу, Бог удаљује са власти у Црној Гори. Оцијенио је да је вријеме оних који су се одрекли Лазара Косовскога и Његовог опредјељење за вјечно Небеско царство, пролази и да се сви опет враћамо Косову:

“Они који су се одрекли Косова, пљунули су на кости, гробове ових мученика овдје и широм Косова до Ђаковице, који су 1912. године ратовали за Бога, за истину и правду Божију, за слободу.”

Поручио је да оно што је Божије остаје Божије, тиме Бог показује да брине о свом народу и тиме се овај народ поново враћа самом себи, својој души, предању, својим мученицима, страдалницима, цару Лазару, Косовском завјету који извире из Новога завјета.

Косовска гробница је Христов гроб продужен у биће нашега народа. Све је у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења

“Косовска гробница је Христов гроб продужен у биће нашега народа. Све је у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења. Нека би Господ благословио све нас и све људе, и све земаљске народе, да у свјетлости лица Божијега сагледају историју своју и своје постојање, да се примајући Тијело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега причесте тога вјечнога и непролазнога живота”, казао је на крају литургијске проповједи Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије

Након Свете службе Божије освештан је парохијски дом и пререзан славски колач. Сабране је послије тога испред домаћина славе (братства Живаљевић) поздравио Зоран Живаљевић, а кумство за идућу годину у име братства Гојковић, преузео је Светозар Гојковић.

Цркву Светих апостола Петра и Павла у Ћафи приједолској, која је подигнута за покој душа јунака који су 1912. изгинули за ослобођење овог дијела Црне Горе, а потом и Метохије, освештао је 29. септембра 2012. године Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије

(mitropolija.com)