Miroslav Lazanski: Kako nam se dogodio „Potop”

Dok je oko njega tekla bujica podivljale vode jedan je direktno ugroženi građanin Srbije, onako rezignirano za televiziju konstatovao: „Važno je da smo spasili živote naših porodica i komšija, materijalna šteta jeste velika, ali štetu ćemo popravljati posle rata”. Možda mu se omaklo, možda je građanin nesvesno uporedio ovu poplavu sa ratom, ali je očito pogodio suštinu problema. Naime, Srbija iz godine u godinu nespremno dočekuje rat sa elementarnim nepogodama. Ne govorim o zemljotresima, već o požarima i poplavama.

Stalno smo iznenađeni. Dokle više?

Da li se znaju tokovi, odnosno korita naših reka i rečica? Pretpostavljam da se znaju, jer to nisu rečna korita na Jupiteru. Postoji li na državnom i lokalnom nivou ikakav dugoročni, ili srednjoročni plan uređenja tih korita, ili vodotokova, uređenja tako da ne bi došlo do izlivanja i katastrofe? Ako postoji, zašto taj plan nije i prioritet u budžetu? Ako nemamo planova, zašto ih nemamo i ko je za to kriv? Ima li Srbija uopšte neku strategiju za suočavanje sa potencijalnim elementarnim nepogodama? Ili sve svodimo na kamione i vreće sa peskom? Može li se opštinama narediti da urede svoje vodotokove tako da ne bude ovoga čega smo sada svedoci? Ili je u sve nas ušao korov politike? Jer u drevna vremena politika je bila veština koja je omogućavala ljudima da žive u slobodi, danas bi valjda trebala da bude veština da ljudi ne žive na krovu čekajući helikopter da ih spase od bujice.

Ili sada treba da koristimo reči kao što su „demonski” i „tajne sile prirode”. Pa većina naših pisanih medija na prvim stranicama ima ogroman naslov: „Potop”. Valjda biblijski, Bog nas kažnjava? Apokalipsa? A nije nuklearna. Jesmo li žrtva, ili krivac? A nismo bili na pesmi „Evrovizije”, nismo ni glasali...

Ili proživljavamo Joneskovo pozorište

na vodeni način? Njegova prva drama bila je „Ćelava pevačica” i oduvek je kod ljudi izazivala smeh...

Meni je ovih dana smešno kada čujem apele vlasti da svi građani koji imaju gumene čamce

te iste predaju štabovima civilne zaštite radi pomoći ugroženom stanovništvu. Nije valjda da civilna zaštita nema dovoljan broj gumenih čamaca? Gde su nestali?

Skoro svi su nam političari ovih dana, osim predsednika, bez kišobrana, pokislih glava i u jaknama sa kojih se cedi voda. Jonesko bi rekao:„Sve propada, koje li radosti!”

Hoćemo li uopšte izvući neke pouke iz ove nesreće? Opet je država operativno morala da se osloni na vojsku, politička vlast još je jednom pokazala operativnu zavisnost od vojske. I sada se pokazala sva promašenost svih dosadašnjih tako glamurozno slavljenih reformi Vojske Srbije. Smanjili smo brojno stanje vojske, da je ona brojčano jača izašla bi u velikom broju na nasipe i rat sa vodenom stihijom bio bi nesumnjivo lakši. Inženjeriju smo kao rod kopnene vojske sveli na minimum, sada tražim na televiziji da vidim vojne rovokopače i tešku inženjerijsku tehniku i nešto ne mogu da ugledam te prizore. Gde su nam inženjerijski

lansirni mostovi, gde su nam pontonski, a gde

„bejli” mostovi da odmah premostimo terene tamo gde se to odmah može? Zašto su nam kamioni-cisterne za vodu toliko stari? Zašto nemamo adekvatne jedinice inženjerije za ovakve situacije? Ko je kriv što su svojevremeno poslušana naređenja iz inostranstva kako preurediti vojsku? Pa sada imamo taktičke radionice i kompjuterske simulacije sa NATO snagama kako se boriti protiv pobunjenika u državi Iks, a ovamo ne možemo da obuzdamo ni običnu poplavu. Borimo se protiv pirata u Indijskom okeanu i protiv terorista u Maliju, a ovde nam ljudi čekaju spas na krovovima svojih kuća.

Posebna je priča nabavka novih helikoptera, ovo što sada leti je nedovoljan broj i to se i sada pokazalo. Rusi su nam još pre dve godine ponudili da kupimo helikoptere Mi-171 pod vrlo povoljnim uslovima, ali tvorci i planeri našeg budžeta uopšte nemaju određenu svotu u budžetu za vraćanje tog kredita. Verovatno se Rusi pitaju ko je ovde ozbiljan, a ko nije.

Narod ceni svoju vojsku po onome što ona čini za narod, narod dobro zna da bi ona učinila i više, ali da nema sredstva. Zašto nema sredstva, to je pitanje za političare. Vlada Srbije je zatražila pomoć od Rusije, EU i Slovenije. Iz Rusije i Slovenije već su stigle ekipe. Da vidimo šta će da pošalje EU kao pomoć. Ili će nam pomoć poslati NATO? Zašto da ne. Evo im prilika da okaju grehove.

Na kraju, možemo li verovati ikome da se ova situacija neće ponoviti iduće godine?

(Politika)