Miroslav Lazanski: ,,Hajat” u NATO-u

U Beogradu se nije dogodio neki novi korak Srbije ka NATO-u, jer ovde ništa novo nije ni raspravljano niti zaključeno. Jedino jeod konferencijeprofitirao hotel

Na prvi pogled, čini se da je srpska mržnja prema NATO-u i dalje u dobroj formi. Naime, to je, barem što se tiče javnosti, utisak posle najnovijeg svetskog spektakla moći, održanog proteklih dana u hotelu „Hajat” u Beogradu. Strategijska vojna konferencija za partnere okupila je visoke vojne predstavnike zemalja članica NATO-a, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inicijative, generali, admirali, njihovi sekretari i sekretarice. Holovima hotela „Hajat” dva su dana bleštale sve moguće uniforme okićene značkama i vrpcama odlikovanja. Nedostajale su samo svilene kravate koje lepršaju na klima-uređajima, da bi sve ličilo na modnu reviju bez nekih obaveza.

Ako nas istorija nečemu uči, ovakvi visokoumni skupovi uvek su izloženi prebukiranom rasporedu rada u diskusionim forumima, tzv. radionicama, koktelima i radnim ručkovima. Šta su visoki vojni predstavnici mogli da zaključe u ta dva nepuna radna dana? Praktično ništa. Jer već posle uvodnih izlaganja i pozdravnih govora ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba vojske Srbije generala Miloja Miletića, kao i komandanta savezničke komande za transformaciju NATO-a francuskog generala Stefana Abrijala, usledila je kafe pauza i prva konferencija za novinare. Zatim se rad učesnika nastavio po posebnim dvoranama, da bi iz njih generali svako malo izlazili u toalet. Onda je ubrzo došla i pauza za ručak.
Dakle u toj pauzi priđem mom starom prijatelju admiralu Draganu Samardžiću, načelniku Generalštaba oružanih snaga Crne Gore. Onako košarkaški visok izdvajao se u tom vojnom establišmentu poput svetionika na pučini Jadrana. Nije prošao ni minut kad, eto nama prilazi šef vojnog komiteta NATO-a italijanski admiral Điampaolo di Paola. Admiral zna da sutra imam zakazani intervju sa njim, naslućujem da ga nešto, ipak, žulja.

„Zašto je javnost u Srbiji protiv NATO-a?”, direktan je admiral Paola.

„I mene to čudi admirale, možda su vam slabi lobisti ovde. Znate Srbe, to je ponosan narod koji želi da bude nezavisan i da malo prkosi”.

„Pa i Crnogorci su ponosan narod, pa žele u NATO”, nastavlja admiral, onako preko tanjira koji drži u jednoj ruci. Admiral Samardžić se samo smeška sa olimpijske visine.

„Admirale, Crnogorci su vam dali Jelenu za italijansku kraljicu, oni su sa vama u personalnoj vezi, pa im je lakše i da uđu u NATO. Osim toga, morate Srbiji nešto i da pružite da bi se promenio stav oko NATO-a, recimo nešto oko Kosova”.

„Na Kosovo zaboravite. Uostalom, meni je svejedno, ja lepo živim i sa Srbijom izvan NATO-a i sa Srbijom u NATO-u”, slegnuo je ramenima admiral Paola progutavši poslednji zalogaj hrane.

„I ja admirale, vidimo se sutra, ako stignete, noćni život Beograda prepun je izazova”. Samo je odmahnuo rukom, onako admiralski. Kažu za njega da je najveći stručnjak za vina među admiralima.

Pauza za ručak bila je možda zanimljivija od same konferencije. Iz bivših jugoslovenskih republika Slovenija, BiH i Crna Gora poslale su delegacije na najvišem nivou, bili su prisutni načelnici generalštabova, dok je Hrvatska poslala zamenika načelnika Generalštaba, a Makedonija predstavnika načelnika Generalštaba. Neki među njima su bivši drugovi iz JNA, „klasići”. I skoro svi su mi kao nešto namigivali kada smo se sreli. Kao, vidi kako smo prešli ove iz NATO-a.

Rusija je u poslednji trenutak smanjila nivo svoje delegacije, pa nije došao zamenik načelnika Generalštaba general Gerasimov već general Aleksandar Burov, inače vojni predstavnik Rusije pri NATO-u. Kinezi nisu poslali nikoga. Svejedno, ovo je bio najveći svetski ovogodišnji vojni skup. Vojna globalizacija po svojoj prirodi difuzan je cilj, pa je i Strategijska vojna konferencija u Beogradu bila privlačna meta za kritičare raznih provinijencija. Zapravo, još se jednom pokazalo da je Srbija zemlja čudesa i apsurda. Većinsko raspoloženje javnosti ubedljivo je protiv pristupanja Srbije NATO-u, a na demonstracije protiv NATO-a na ulice Beograda izašlo je vrlo malo ljudi, čak iznenađujuće malo. Da li su Srbi toliko sigurni i u svoj vojni identitet da kosmopolitizam NATO-a ne doživljavaju kao opasnost?

Francuski general Abrijal, komandant Savezničke komande za transformaciju, deo svog izlaganja održao je na francuskom jeziku, koji je jedan od dva službena jezika NATO-a. Tako Francuzi sebe uvek definišu u odnosu na Amerikance, od Holivuda do NATO-a. Svi drugi nemaju taj entuzijazam.

U današnjem svetu jaki se obrušavaju na slabe, brojni na malobrojne, a nedela velikih ostaju nekažnjena. Konferencija u Beogradu nije razbila sumnje da je NATO savez nejednakih partnera, bez zajedničkog moralnog kodeksa i zajedničkih pravila ponašanja. U Beogradu se nije dogodio neki novi korak Srbije ka NATO-u, jer ovde ništa novo nije ni raspravljano niti zaključeno. Jedini koji je profitirao od ove konferencije jeste hotel „Hajat”. Hotel je definitivno ušao u NATO, naplatio je alijansi svoje usluge oko 250.000 dolara. Za dva dana. Rekli bi neki, vidite NATO se isplati...

(Politika)