Miroslav Aleksić: Srbija nema nikakve koristi od rudnika litijuma, ali ima kompanija Rio Tinto i oni koji je podržavaju. Šta se krije iza želje vlasti u Srbiji i stranih kapitalista da se čerupaju rudna bogatstva Srbije

„Kompanija Rio Tinto učestvovala je u nameštanju izbora u Gvineji kako bi došla u posed rezervi gvožđa i to je dokazano nakon sprovedenih istraga“, izjavio je predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić. „Način na koji Rio Tinto radi širom sveta dovodi do zaključka da se može postaviti pitanje šta se krije iza želje i ambicije vlasti u Srbiji i stranih kapitalista da se čerupaju rudna bogatstva Srbije“, istakao je Aleksić.

Uoči polaska u Gornje Nedeljice na sastanak sa ekološkim aktivistima, Aleksić je u Skupštini Srbije izneo podatke o poslovanju kompanije Rio Tinto u Gvineji, navodeći da dokumenti o njenom poslovanju mogu da pomognu da dođemo do odgovora za ono što se danas dešava u Srbiji.

„Znamo da Srbija nema nikakve korist od rudnika, ali da korist ima kompanija Rio Tinto pre svega i oni koji je podržavaju“, rekao je Aleksić navodeći da ona ostavlja pustoš i probleme u državama u kojima radi i kao primere istakao Australiju, Mauricijus, Papua Novu Gvineju.

Kako je kazao, slučaj Gvineje istraživala je Svetska banka. Tamo je, prema njegovim rečima, 2006. godine nađeno veliko nalazište gvožđa, a 2008. godine jedna kompanija je dobila pravo na eksploataciju, i istražna prava. Međutim, kako navodi Aleksić, pokrenuta je strašno velika kapanja kako bi se oduzela zakonom stečena dozvola za eksploataciju toj kompaniji.

„U centru toga je bila kompanija Rio Tinto, kako bi došla u posed tih rezervi gvožđa“, kazao je Aleksić, navodeći da je Rio Tinto učinio sve da dođe do promene vlasti u Gvineji, da se nameste izbori i da pobedi Alfa Konde što se i desilo 2010. godine.

Direktno su, kako je istakao, uticali na rezultate izbora u Gvineji.

„Posle izbora vlada je dobila, uz pomoć fonda Soroša 700 miliona dolara od Rio Tinta, a Alfa Konde je tražio avans od 10,5 miliona dolara kako bi zaustavio dozvole koja je dobila prethodna firma preko Fransoa De Kombre koji je bio posrednik između Rio Tinta i Alfa Kondea“, rekao je Aleksić.

Kako je naveo dalje Aleksić, u aprilu 2014. posle kampanje protiv firme koja je dobila istražna prava i dozvole, a u kojoj su, kako je kazao, učestvovali i Soroš, Bler, Kušner, Konde dekretom oduzima prava toj kompaniji i uvodi Rio Tinto u posao eksploatacije gvožđa.

Nakon istrage koju su sprovele Velika Britanija, Francuska, Australija i SAD priznato je učešće u nameštanju izbora u Gvineji, u korist Alfa Kondea, istakao je Aleksić.

„Rio Tinto se nagodila 2023. sa američkom komisijom za hartije od vrednosti i platila 15 miliona dolara za kršenje pravila“, kazao je Aleksi, navodeći da je saradnik Alfa Kondea uhapšen, a da je i njegov sin pod istragom.

Prema rečima Aleksića, ovo je primer kako posluje kompanija Rio Tinto kada baci oko na nešto što je njima od koristi.

„U Gvineji je gvožđe, ovde je slučaj sa litijumom“, smatra Aleksić.

U kakvoj su vezi slučaj Gvineje i Srbija

Povlačeći paralelu slučaja Gvineje sa Srbijom, Aleksić je podsetio da je u vreme kada se odustalo od projekta, kako su najviši zvaničnici objavili, od januara 2022. na konsultantske usluge kompanija Rio Tinto potrošila 155 miliona evra.

„Koga plaćaju, zašto ako je stavljena tačka na projekat“, pitao je Aleksić.

Do izbora se, kako je kazao, nije spominjao ni rudnik, ni projekat tek posle je krenulo lobiranje za projekat.

„Da li možda to ima veze sa kontaktima sa ljudima koji se spominju u Gvineji“, pita Aleksić navodeći da su zvaničnici Srbije imali bezbroj susreta sa Aleksom Sorošem, Toni Blerom, Kušnerom koji je, kako je rekao Aleksić, u slučaju Gvineja „akter i jedan od najpoznatijih srbomrzaca“.

Kako možda ključnu osobu naveo je Čad Blevita koji je bio direktor i projekta u Gvineji i projekta Jadar.

„Način na koji radi Rio tinto širom sveta može se postaviti pitanje šta se krije iza želje ambicije vlasti u Srbiji i stranih kapitalista da se čerupaju rudna bogatstva Srbije“, zakljuluje Aleksić.

(N1)