Miroslav Aleksić: Nisam pristalica revolucije, ali je ne isključujem ako režim nastavi da se ponaša diktatorski, Vučić učinio sve što treba da prizna nezavisnost Kosova

"Ni naredni izbori za nas iz opozicije neće biti prihvatljivi ukoliko politički ambijent bude onakav kakav je danas. Nisam neko ko je pristalica revolucije, ali je ne isključujem kao mogućnost ukoliko režim nastavi da se ponaša u diktatorskom maniru kojem svedočimo godinama unazad", rekao je u intervjuu za Nova.rs Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke.

Prema njegovim rečima, da bi opozicija mogla da učestvuje na izborima, moraju se, pre svega, osloboditi mediji i institucije. Govoreći o svom dojučerašnjem stranačkom kolegi Nikoli Jovanoviću, koji je već nekoliko dana u fokusu javnosti zbog snimaka na kojima vređa Vuka Jeremića i Mariniku Tepić, Aleksić je istakao da je njegov bivši saborac postao neprihvatljiv saradnik i da Narodna stranka ne može da sarađuje sa organizacijom u koju on pređe.

Već nedeljama unazad, zajedno sa Marinikom Tepić, govorite da se iz Telekoma kroz koruptivne radnje izvlači državni novac. Očekujete li da nadležni organi reaguju povodom vaših navoda i da se pokrene istražni postupak ?

Mi ne bismo govorili o ovom slučaju kad bi država radila svoj posao. To ovde nedostaje zbog toga što se sistematski, već osam godina, u Srbiji urušavaju institucije od strane režima. Zbog takve situacije smo prepušteni sami sebi – ili ćemo govoriti hrabro o onome što saznamo ili ćemo se predati. Nisam nikada za predaju i za ono u šta verujem ću se boriti iskreno i do kraja. I dok sam bio poslanik, ja sam se trudio da maksimalno odgovorim zadatku koji sam dobio od građana Srbije. Trudio sam se da govorim jasno i glasno o onome o čemu drugi možda nisu hteli ili nisu smeli, a to radim i danas. Ja sam čovek koji se bavi politikom i kao potpredsednik Narodne stranke imam obavezu da zastupam interes građana. Nas kao političare ništa ne sprečava da budemo aktivni i da raskrinakavamo vlast koja želi kroz ovakvu pljačku i korupciju da uzima novac od države Srbije i njenih građana.

Stranka kojoj pripadate bila je među osnivačima Saveza za Srbiju. Pre stvaranja Udružene opozicije Srbije, govorilo se da ste nezadovoljni političkom ulogom SzS i da tražite način da iz njega istupite. Da li je obavezni zajednički program na kraju ipak bio kamen spoticanja unutar ove koalicije?

Savez za Srbiju je nastao sa idejom da se jedinstveno izađe na izbore i zato je napravljen program od trideset tačaka. Međutim, politički momenti su se menjali dotle da je postalo irelevantno razgovarati oprogramu u situaciji kad nemate elementarne uslove za političko delovanje. Zbog toga je Savez za Srbiju iz svoje početne pozicije došao u poziciju da ne prihvati gaženje sopstvenog dostojanstva izlaskom na izbore. Dakle, SzS je došao u situaciju da mora da se bori protiv ovakvog političkog sistema i smatram da je on odigrao svoju istorijsku ulogu veoma dobro.

A da li je on izgubio svoju funkciju nakon izbora?

Nije, ako govorimo o zajedništvu opozicije koje treba da se održi. Međutim, sada je momenat kad moramo pronaći novu i drugačiju formu delovanja. To ne znači da opozicione stranke treba da krenu svaka na svoju stranu. Opozicija mora da ima minimum zajedničkog i koordinisanog delovanja koje će rezultirati stvaranju uslova za vanredne izbore na svim nivoima. Mi moramo zajedno da doprinesemo uslovima za održavanje poštenih izbora. Upravo je to smisao novoformirane Udružene opozicije Srbije.

Smatrate li da je Narodna stranka u SzS sprečavana da se jasnije programski profiliše?

Sve stranke su morale da stave u drugi plan svoje partijske interese u odnosu na opšti cilj koji je podrazumevao SzS i trideset tačaka programa, što nije sporno. Mi moramo da budemo svesni da je neophodno staviti opšti interes na prvo mesto, a tek onda sve druge specifičnosti koje političke organizacije nose sa sobom. Narodnoj stranci je lakše sad da se programski profiliše, jer će sve stranke koje čine Udruženu opoziciju Srbije moći da deluju samostalno. Naša stranka želi da jača svoju prepoznatljivost i infrastrukturu, jer time jačamo i Udruženu opoziciju Srbije.

Osnovni cilj Udružene opozicije Srbije je smena Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Kako mislite da to ostvarite, imajući u vidu da ste van parlamenta i kako sami priznajete, van fokusa glavnih medija u Srbiji?

Ako pogledate kako danas izgleda danas opozicija i kako je ona izgledala pre izbora, videćete da su pitanju isti ljudi i iste stranke. U predizbornoj kampanji ova vlast se borila protiv stranaka koje ne učestvuju na izborima, a ne protiv onih koji su izašli na njih. Danas je isto tako. Bivstovanje u institucijama ne znači ništa. Mi do medija nismo mogli da dođemo ni kad smo bili deo parlamenta kao opozicija, a ne možemo ni danas. Ali to ne može da spreči mene i neke moje kolege da se i dalje borimo protiv ovog režima. Meni nije teško da budem ispred RTS-a, Telekoma, niti u bilo kom mestu u Srbiji kako bih zajedno sa građanima borio za institucije i državu. To je obaveza svih političara. Sama činjenica da sedite u fotelji parlamenta ne znači da vi radite bilo šta dobro za Srbiju, osim što primate platu  i možete jeftino da popijete kafu u skupštinskom restoranu. Da bi se borili za Srbiju, to morate pokazati delima, a za to je bitnija suština od forme. Učešćem u institucijama kao što je Skupština Srbije znači samo stvaranje privida da u našoj zemlji funkcionišu institucije.

A kako voditi borbu ako dela nisu vidljiva većem delu građana?

To jeste otežavajuća okolnost, ali zahvaljujući nekolicini medija, tu mislim i na vas, mi se možemo videti u jednom delu Srbije. Ali, u ostalim delovima zemlje, sa ljudima koji samo slušaju i gledaju režimsku propagandu, to možemo uraditi samo velikim terenskim radom i energijom, ali i sa pritiskom na RTS koji je dužan da objektivno i istinito informiše građane. To je servis svih nas, on mora da zastupa interese i jedne i druge strane kako bi ljudi bili informisani šta tačno dešava u Srbiji. A ne da RTS bude u rukama režima i da ga on koristi kao sredstvo za razračunavanje sa opozicijom i svim ostalim građanima koji se kritički odnose prema ovoj vlasti.

U javnosti se ističe da će izbori 2022. godine biti prelomni u političkom životu Srbije. Zbog čega bi ti izbori mogli da budi prihvatljiviji za vas u odnosu na one koji su se održali 21. juna?

Oni neće biti prihvatljivi za nas ukoliko politički ambijent bude onakav kakav je danas. Mi trenutno imamo samo jednu stranku koja gospodar života, dok  opozicije neće ni biti, jer oni planiraju da naprave koncentracionu vladu.  Mi pričamo danas o Telekomu, Krušiku, Jovanjici, a niko od nadležnih se ne oglašava povodom toga. Da bismo mogli da učestvujemo na izborima, moraju se osloboditi mediji i tu, pre svega, mislim na RTS. Kao narodni poslanik za četiri godine svog mandata nisam imao nijedan minut gostovanja na državnoj televiziji, a govorio sam o nekim stvarima koje su zanimale građane Srbije. Dakle, neophodno je stvoriti uslove za političku debatu gde će vlast da brani ono što smatra da treba da brani, a opozicija da predstavlja svoj program i da navodi šta misli da može drugačije da se radi u Srbiji. Druga stvar je uspostavljanje institucija. Nama su potrebne nezavisne institucije, ako njih budemo imali, onda možemo učestvovati na izborima. U slučaju da ponovo budemo izloženi krađi, kao što je to sada slučaj, onda treba priznati da smo diktatorska zemlja. Zbog čega bismo u tom slučaju trošili novac na organizovanje izbora?  Treba lepo reći da će Aleksandar Vučić vladati dokle on bude hteo, doživotno ili do momenta dok se ne podignu građani Srbije i pokrenu ustanak i naprave neku revoluciju. Dakle, alternativa normalizaciji političkog sistema u Srbiji je revolucija. Vlast je ta koja odlučuje, ali ja verujem da ni međunarodna zajednica ubuduće neće ćutati na ovo što se dešava u Srbiji.

Dakle, ako ostanu ovakvi uslovi 2022. godine, vi ne isključujete mogućnost da se ona završi revolucijom?

Ne bih o tome govorio, ali ako vlast ne bude htela da primeni demokratske vrednosti u zemlji, nisam siguran da se ovo nezadovoljstvo građana, koje je narastajuće iz dana u dan, neće završi protestima. Kad imate takvu situaciju, onda sila ide na silu. Ne verujem da je to dobro i iskreno ne bih voleo da dođemo u takvu situaciju, ali ako vlast nastavi da se ponaša ovako i da biva gluvonema na sve što tišti građane Srbije, nisam siguran da će se mirno završiti njihov period vladanja. Napominjem da nisam neko ko je pristalica revolucije, ali je ne isključujem kao mogućnost ukoliko režim nastavi da se ponaša u diktatorskom maniru kojem svedočimo godinama unazad.

Nakon izbora, iz vaše političke organizacije je izašao Nikola Jovanović, bivši potpredsednik stranke i jedan od najbližih saradnika Vuka Jeremića. Zbog čega taj rastanak nije mogao da protekne u prijateljskom maniru?

Mi kao stranka nismo ni reagovali na njegov odlazak. On je u jednom momentu podneo ostavku i rekao da ne želi da bude član Narodne stranke. Ako ste primetili,  nije bilo nikakve reakcije. Teško je bilo govoriti bilo šta loše o čoveku sa kojim smo svi mi sarađivali veoma dugo. Međutim, dogodila se situacija da je on u onim snimcima, koji su se u javnosti pojavili, izgovorio neke stvari koje su zaista neverovatne i koje su mene strašno pogodile. Onda možete da zamislite kakve je bila reakcija Vuka Jeremića i kako se to odrazilo na njega. To je nešto što nikome ne dolikuje da govori, pogotovo ne Nikoli Jovanoviću koji je deset godina bio jedan od najbližih saradnika Vuka Jeremića i koji je radio za njega. On je to izrekao i preko toga se ne može preći.

A kako gledate na navode da je on trebao da pristupi Stranci slobode i pravde? Da li bi to bio neprijateljski gest lidera te partije Dragana Đilasa prema Narodnoj stranci?

Mi svakako ne bismo na to blagonaklono gledali. Za nas će biti neprihvatljiva saradnja sa Nikolom Jovanovićem u budućnosti, kao i sa organizacijama kojima on bude pripadao. To bi onda značilo da mi možemo da sarađujemo i sa Srpskom radikalnom strankom, kojoj je taj vokabular kojim se služio Jovanović itekako prirodan.

Vaš poslanički mandat na neki način je obeležio slučaj “Jovanjica”. Više puta ste govorili da je vlasnik istoimenog imanja Predrag Kuluvija, bio samo izvršilac i da iza ove afere stoji država. Šta mislite, zbog čega bi neko iz države imao interes da se bavi uzgojom marihune?

Nivo korupcije i kriminala u državi Srbiji je najveći u novijoj istoriji. Našom zemljom danas upravlja kriminalni klan, a u takvom ambijentu institucije, ministri, vlada, načelnici policije, ne znače ništa. Sve je to “bačeno” pod noge nekolicine moćnika koji su kriminalizovali Srbiju. Kad vas takva bahatost udari u glavu, onda se vi ne zaustavljate i ne možete racionalno da razmišljate. Svaki posao, koji može biti unosan, za tu grupu ljudi je zanimljiv. Oni se ne boje pravosuđa i policije, jer mogu da rade šta hoće, pa i da proizvode drogu. Nijedna iole zdravorazumska osoba ne bi poverovala u priču da je proizvodnja marihuane na imanju “Jovanjica” mogla da se odvija bez podrške države. Ne treba ja da govorim više o tome. Možda je zahvaljujući meni ovaj slučaj “ugledao svetlost dana”, ali ovi ljudi koji su uhapšeni iz Bezbedonosno informativne agencije, Uprave kriminalističke policije i Vojno-obaveštajne agencije,  su osobe koje rade u ovom sistemu. Njih je neko morao da organizuje i da im da zadatak da se bave proizvodnjom marihuane na “Jovanjici” i da im kaže da komuniciraju sa Kuluvijom. To je neoborivi dokaz da država itekako stoji iza tog slučaja. Međutim, mi još uvek nemamo odgovor na ključno pitanje – ko je to iz vrha države mogao da da nalog ovim ljudima iz službi bezbednosti da obezbeđuju imanje “Jovanjica”. Ko je taj koji je sve to dogovorio i štitio Kuluviju? Nemam odgovor na to pitanje, kao što ni iz tužilaštva nemamo informaciju o veštačenju četiri telefona u Kuluvijinom vlasništvu. To je jedini prazan deo u optužnici, gde se ne govori o tome sa kim je on komunicirao tokom celog kad je priveden.

U Vašingtonu će se uskoro održati sastanak predstavnika Beograda i Prištine, gde će se ponovo govoriti “kosovskom problemu” Delite li mišljenje pojedinih ljudi iz opozicije da je rešenje već “na stolu” i da je Vučić spreman da prizna Kosovo?

Vučić je u prethodnih osam godina suštinski učinio sve što treba da prizna nezavisnost Kosova. On je potpuno razvlastio Srbiju na Kosovu. Dozvolio je da se ukine policija, pravosuđe, da se formira Vojska Kosova, uvede telefonski broj za Kosovo i uspostave čvrsti granični prelazi. On je dopustio da se preda energetski sistem i Gazivode. Dakle, Vučić je jednu po jednu nadležnost, koju je Srbija imala na Kosovu do njihovog dolaska na vlast, predao Albancima.  Ključna stvar, kad govorimo o priznavanju lažne države Kosovo, je momenat kad je Vučić naterao Srbe da kroz projekat Srpske liste izađu na izbore u skladu sa zakonama te samoproglašene države i da budu deo Skupštine i vlade ratnog zločinca Ramuša Haradinaja. To je momenat kad je on naterao Srbe da poštuju kosovske zakone i njihove institucije. Sve što se sada dešava je njegov pokušaj da kaže da je za njega neprihvatljiva nezavisnost, iako svojim činjenjem i sprovođenjem odluka iz Briselskog sporazuma suštinski priznao nezavisnost Kosova.

Na to bi vam Vučić odgovorio da mu lekcije deli opozicija koja je postavila granice na Jarinju i Brnjaku?

Meni to sigurno ne može da kaže.

Ali bi mogao da vam skrene pažnu da je vaš lider postavio, kako je nekoliko puta istakao, “kretensko pitanje” Međunarodnom sudu pravde o nezavisnosti Kosova?

To su sve propagandni pokušaji za izbegavanje ključnih odgovora. Ako govorite o granicama, to su bili administrativni prelazi. Ako govorite o pregovorima, oni su bili na tehničkom nivou, a ne na statusnom na koji ih je Vučić podigao. Ako govorite o Vuku Jeremiću i izmeštanju pregovara iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, onda treba da odgovorite zašto se sada u UN-u raspravlja na Savetu bezbednosti o statusu Kosova? Zašto Ivica Dačić odlazi tamo da podnosi izveštaje ako je sve zaista tako kako Vučić kaže? Sve su to laži i manipulacije kako bi za ono što oni rade, zamenom teza, okrivili druge pre njih. Njima su za sve krivi neki drugi, a oni ništa nisu krivi već samo sprovode nešto što je neko već uradio. Dakle, to je brutalna laž i zamena teza.

(Nova S)