Мирослав Алексић: Нисам присталица револуције, али је не искључујем ако режим настави да се понаша диктаторски, Вучић учинио све што треба да призна независност Косова

"Ни наредни избори за нас из опозиције неће бити прихватљиви уколико политички амбијент буде онакав какав је данас. Нисам неко ко је присталица револуције, али је не искључујем као могућност уколико режим настави да се понаша у диктаторском маниру којем сведочимо годинама уназад", рекао је у интервјуу за Нова.рс Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке.

Према његовим речима, да би опозиција могла да учествује на изборима, морају се, пре свега, ослободити медији и институције. Говорећи о свом дојучерашњем страначком колеги Николи Јовановићу, који је већ неколико дана у фокусу јавности због снимака на којима вређа Вука Јеремића и Маринику Тепић, Алексић је истакао да је његов бивши саборац постао неприхватљив сарадник и да Народна странка не може да сарађује са организацијом у коју он пређе.

Већ недељама уназад, заједно са Мариником Тепић, говорите да се из Телекома кроз коруптивне радње извлачи државни новац. Очекујете ли да надлежни органи реагују поводом ваших навода и да се покрене истражни поступак ?

Ми не бисмо говорили о овом случају кад би држава радила свој посао. То овде недостаје због тога што се систематски, већ осам година, у Србији урушавају институције од стране режима. Због такве ситуације смо препуштени сами себи – или ћемо говорити храбро о ономе што сазнамо или ћемо се предати. Нисам никада за предају и за оно у шта верујем ћу се борити искрено и до краја. И док сам био посланик, ја сам се трудио да максимално одговорим задатку који сам добио од грађана Србије. Трудио сам се да говорим јасно и гласно о ономе о чему други можда нису хтели или нису смели, а то радим и данас. Ја сам човек који се бави политиком и као потпредседник Народне странке имам обавезу да заступам интерес грађана. Нас као политичаре ништа не спречава да будемо активни и да раскринакавамо власт која жели кроз овакву пљачку и корупцију да узима новац од државе Србије и њених грађана.

Странка којој припадате била је међу оснивачима Савеза за Србију. Пре стварања Удружене опозиције Србије, говорило се да сте незадовољни политичком улогом СзС и да тражите начин да из њега иступите. Да ли је обавезни заједнички програм на крају ипак био камен спотицања унутар ове коалиције?

Савез за Србију је настао са идејом да се јединствено изађе на изборе и зато је направљен програм од тридесет тачака. Међутим, политички моменти су се мењали дотле да је постало ирелевантно разговарати опрограму у ситуацији кад немате елементарне услове за политичко деловање. Због тога је Савез за Србију из своје почетне позиције дошао у позицију да не прихвати гажење сопственог достојанства изласком на изборе. Дакле, СзС је дошао у ситуацију да мора да се бори против оваквог политичког система и сматрам да је он одиграо своју историјску улогу веома добро.

А да ли је он изгубио своју функцију након избора?

Није, ако говоримо о заједништву опозиције које треба да се одржи. Међутим, сада је моменат кад морамо пронаћи нову и другачију форму деловања. То не значи да опозиционе странке треба да крену свака на своју страну. Опозиција мора да има минимум заједничког и координисаног деловања које ће резултирати стварању услова за ванредне изборе на свим нивоима. Ми морамо заједно да допринесемо условима за одржавање поштених избора. Управо је то смисао новоформиране Удружене опозиције Србије.

Сматрате ли да је Народна странка у СзС спречавана да се јасније програмски профилише?

Све странке су морале да ставе у други план своје партијске интересе у односу на општи циљ који је подразумевао СзС и тридесет тачака програма, што није спорно. Ми морамо да будемо свесни да је неопходно ставити општи интерес на прво место, а тек онда све друге специфичности које политичке организације носе са собом. Народној странци је лакше сад да се програмски профилише, јер ће све странке које чине Удружену опозицију Србије моћи да делују самостално. Наша странка жели да јача своју препознатљивост и инфраструктуру, јер тиме јачамо и Удружену опозицију Србије.

Основни циљ Удружене опозиције Србије је смена Александра Вучића и Српске напредне странке. Како мислите да то остварите, имајући у виду да сте ван парламента и како сами признајете, ван фокуса главних медија у Србији?

Ако погледате како данас изгледа данас опозиција и како је она изгледала пре избора, видећете да су питању исти људи и исте странке. У предизборној кампањи ова власт се борила против странака које не учествују на изборима, а не против оних који су изашли на њих. Данас је исто тако. Бивстовање у институцијама не значи ништа. Ми до медија нисмо могли да дођемо ни кад смо били део парламента као опозиција, а не можемо ни данас. Али то не може да спречи мене и неке моје колеге да се и даље боримо против овог режима. Мени није тешко да будем испред РТС-а, Телекома, нити у било ком месту у Србији како бих заједно са грађанима борио за институције и државу. То је обавеза свих политичара. Сама чињеница да седите у фотељи парламента не значи да ви радите било шта добро за Србију, осим што примате плату  и можете јефтино да попијете кафу у скупштинском ресторану. Да би се борили за Србију, то морате показати делима, а за то је битнија суштина од форме. Учешћем у институцијама као што је Скупштина Србије значи само стварање привида да у нашој земљи функционишу институције.

А како водити борбу ако дела нису видљива већем делу грађана?

То јесте отежавајућа околност, али захваљујући неколицини медија, ту мислим и на вас, ми се можемо видети у једном делу Србије. Али, у осталим деловима земље, са људима који само слушају и гледају режимску пропаганду, то можемо урадити само великим теренским радом и енергијом, али и са притиском на РТС који је дужан да објективно и истинито информише грађане. То је сервис свих нас, он мора да заступа интересе и једне и друге стране како би људи били информисани шта тачно дешава у Србији. А не да РТС буде у рукама режима и да га он користи као средство за разрачунавање са опозицијом и свим осталим грађанима који се критички односе према овој власти.

У јавности се истиче да ће избори 2022. године бити преломни у политичком животу Србије. Због чега би ти избори могли да буди прихватљивији за вас у односу на оне који су се одржали 21. јуна?

Они неће бити прихватљиви за нас уколико политички амбијент буде онакав какав је данас. Ми тренутно имамо само једну странку која господар живота, док  опозиције неће ни бити, јер они планирају да направе концентрациону владу.  Ми причамо данас о Телекому, Крушику, Јовањици, а нико од надлежних се не оглашава поводом тога. Да бисмо могли да учествујемо на изборима, морају се ослободити медији и ту, пре свега, мислим на РТС. Као народни посланик за четири године свог мандата нисам имао ниједан минут гостовања на државној телевизији, а говорио сам о неким стварима које су занимале грађане Србије. Дакле, неопходно је створити услове за политичку дебату где ће власт да брани оно што сматра да треба да брани, а опозиција да представља свој програм и да наводи шта мисли да може другачије да се ради у Србији. Друга ствар је успостављање институција. Нама су потребне независне институције, ако њих будемо имали, онда можемо учествовати на изборима. У случају да поново будемо изложени крађи, као што је то сада случај, онда треба признати да смо диктаторска земља. Због чега бисмо у том случају трошили новац на организовање избора?  Треба лепо рећи да ће Александар Вучић владати докле он буде хтео, доживотно или до момента док се не подигну грађани Србије и покрену устанак и направе неку револуцију. Дакле, алтернатива нормализацији политичког система у Србији је револуција. Власт је та која одлучује, али ја верујем да ни међународна заједница убудуће неће ћутати на ово што се дешава у Србији.

Дакле, ако остану овакви услови 2022. године, ви не искључујете могућност да се она заврши револуцијом?

Не бих о томе говорио, али ако власт не буде хтела да примени демократске вредности у земљи, нисам сигуран да се ово незадовољство грађана, које је нарастајуће из дана у дан, неће заврши протестима. Кад имате такву ситуацију, онда сила иде на силу. Не верујем да је то добро и искрено не бих волео да дођемо у такву ситуацију, али ако власт настави да се понаша овако и да бива глувонема на све што тишти грађане Србије, нисам сигуран да ће се мирно завршити њихов период владања. Напомињем да нисам неко ко је присталица револуције, али је не искључујем као могућност уколико режим настави да се понаша у диктаторском маниру којем сведочимо годинама уназад.

Након избора, из ваше политичке организације је изашао Никола Јовановић, бивши потпредседник странке и један од најближих сарадника Вука Јеремића. Због чега тај растанак није могао да протекне у пријатељском маниру?

Ми као странка нисмо ни реаговали на његов одлазак. Он је у једном моменту поднео оставку и рекао да не жели да буде члан Народне странке. Ако сте приметили,  није било никакве реакције. Тешко је било говорити било шта лоше о човеку са којим смо сви ми сарађивали веома дуго. Међутим, догодила се ситуација да је он у оним снимцима, који су се у јавности појавили, изговорио неке ствари које су заиста невероватне и које су мене страшно погодиле. Онда можете да замислите какве је била реакција Вука Јеремића и како се то одразило на њега. То је нешто што никоме не доликује да говори, поготово не Николи Јовановићу који је десет година био један од најближих сарадника Вука Јеремића и који је радио за њега. Он је то изрекао и преко тога се не може прећи.

А како гледате на наводе да је он требао да приступи Странци слободе и правде? Да ли би то био непријатељски гест лидера те партије Драгана Ђиласа према Народној странци?

Ми свакако не бисмо на то благонаклоно гледали. За нас ће бити неприхватљива сарадња са Николом Јовановићем у будућности, као и са организацијама којима он буде припадао. То би онда значило да ми можемо да сарађујемо и са Српском радикалном странком, којој је тај вокабулар којим се служио Јовановић итекако природан.

Ваш посланички мандат на неки начин је обележио случај “Јовањица”. Више пута сте говорили да је власник истоименог имања Предраг Кулувија, био само извршилац и да иза ове афере стоји држава. Шта мислите, због чега би неко из државе имао интерес да се бави узгојом марихуне?

Ниво корупције и криминала у држави Србији је највећи у новијој историји. Нашом земљом данас управља криминални клан, а у таквом амбијенту институције, министри, влада, начелници полиције, не значе ништа. Све је то “бачено” под ноге неколицине моћника који су криминализовали Србију. Кад вас таква бахатост удари у главу, онда се ви не заустављате и не можете рационално да размишљате. Сваки посао, који може бити уносан, за ту групу људи је занимљив. Они се не боје правосуђа и полиције, јер могу да раде шта хоће, па и да производе дрогу. Ниједна иоле здраворазумска особа не би поверовала у причу да је производња марихуане на имању “Јовањица” могла да се одвија без подршке државе. Не треба ја да говорим више о томе. Можда је захваљујући мени овај случај “угледао светлост дана”, али ови људи који су ухапшени из Безбедоносно информативне агенције, Управе криминалистичке полиције и Војно-обавештајне агенције,  су особе које раде у овом систему. Нјих је неко морао да организује и да им да задатак да се баве производњом марихуане на “Јовањици” и да им каже да комуницирају са Кулувијом. То је необориви доказ да држава итекако стоји иза тог случаја. Међутим, ми још увек немамо одговор на кључно питање – ко је то из врха државе могао да да налог овим људима из служби безбедности да обезбеђују имање “Јовањица”. Ко је тај који је све то договорио и штитио Кулувију? Немам одговор на то питање, као што ни из тужилаштва немамо информацију о вештачењу четири телефона у Кулувијином власништву. То је једини празан део у оптужници, где се не говори о томе са ким је он комуницирао током целог кад је приведен.

У Вашингтону ће се ускоро одржати састанак представника Београда и Приштине, где ће се поново говорити “косовском проблему” Делите ли мишљење појединих људи из опозиције да је решење већ “на столу” и да је Вучић спреман да призна Косово?

Вучић је у претходних осам година суштински учинио све што треба да призна независност Косова. Он је потпуно развластио Србију на Косову. Дозволио је да се укине полиција, правосуђе, да се формира Војска Косова, уведе телефонски број за Косово и успоставе чврсти гранични прелази. Он је допустио да се преда енергетски систем и Газиводе. Дакле, Вучић је једну по једну надлежност, коју је Србија имала на Косову до њиховог доласка на власт, предао Албанцима.  Кључна ствар, кад говоримо о признавању лажне државе Косово, је моменат кад је Вучић натерао Србе да кроз пројекат Српске листе изађу на изборе у складу са законама те самопроглашене државе и да буду део Скупштине и владе ратног злочинца Рамуша Харадинаја. То је моменат кад је он натерао Србе да поштују косовске законе и њихове институције. Све што се сада дешава је његов покушај да каже да је за њега неприхватљива независност, иако својим чињењем и спровођењем одлука из Бриселског споразума суштински признао независност Косова.

На то би вам Вучић одговорио да му лекције дели опозиција која је поставила границе на Јарињу и Брњаку?

Мени то сигурно не може да каже.

Али би могао да вам скрене пажну да је ваш лидер поставио, како је неколико пута истакао, “кретенско питање” Међународном суду правде о независности Косова?

То су све пропагандни покушаји за избегавање кључних одговора. Ако говорите о границама, то су били административни прелази. Ако говорите о преговорима, они су били на техничком нивоу, а не на статусном на који их је Вучић подигао. Ако говорите о Вуку Јеремићу и измештању преговара из Уједињених нација у Европску унију, онда треба да одговорите зашто се сада у УН-у расправља на Савету безбедности о статусу Косова? Зашто Ивица Дачић одлази тамо да подноси извештаје ако је све заиста тако како Вучић каже? Све су то лажи и манипулације како би за оно што они раде, заменом теза, окривили друге пре њих. Нјима су за све криви неки други, а они ништа нису криви већ само спроводе нешто што је неко већ урадио. Дакле, то је брутална лаж и замена теза.

(Нова С)