Мирољуб Лабус: Забрињава брзина раста јавног дуга Србије

За сада не постоји опасност да до 2012. буде угрожена способност државе да отплаћује свој дуг, али постоји забринутост да би, уколико не буде промењена досадашња фискална политика, земља у будућности могла да оде у том правцу, оценили су економисти.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду Мирољуб Лабус оценио је да до краја године не постоји опасност од немогућности отплате јавног дуга, али да ће влада имати проблеме да позајми новац да отплати све кредите који ће доспети, да ће каматне стопе бити високе, и да ће то за следећу годину бити проблем за буџет.

Лабус, који је био потпредседник владе Србије у периоду 2004-2006, указао је такође на велики утицај раста курса на јавни дуг Србије пошто је он “махом у страној валути, а држава наплаћује порезе и таксе у динарима, што значи мора да више наплати у динарима да би отплатила исту суму страног дуга, тако да ова депресијација динара неће да "помогне" отплати страног дуга”.

Држава ће морати да стара задуживања отплаћује новим, која ће узимати по неповољнијим условима, навео је Лабус истичући да то раде и друге земље, које су, такодје, у проблемима и да Србија на кратак рок тешко може да смањи укупан дуг.

- То је могуће на рок од пет до седам година, уколико се води паметна фискална политика, али за годину дана то не може да се смањи, напротив повећаће се - нагласио је Лабус.

Професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Ана Трбовић објаснила је да је “држава мало другачија од привреде и градјана када се задужује, и увек може да се задужује више под претпоставком да ће у неком тренутку платити јер има друге билансе него што има предузеће или грађанин”.

По Трбовић, Србија се сада "приближава сада тренутку, где постоји већ једна доза забринутости да не удјемо у зону у коју је ушла Грчка и неке друге државе, која је почела да се презадужује, а да нема могућност да враћа дугове и да су други посумњали у могућност да ће она да врати дугове”.

- У том тренутку се деси да, или неко за вас врати те дугове, као што Европа враћа за Грчку, остатак чланица Европске уније колегијално, солидарно, или да ви прогласите банкрот, што опет има другачије последице - изнела је Трбовић.

Трбовић сматра да “постаје чак и градјанима код нас јасно да уколико су расходи превелики у односу на приходе и уколико та разлика константно постаје узрок све веће забринутости, мора да буде урађено оно што су неке друге земље већ урадиле, а то је да расходи буду смањени”.

(Танјуг)