Miomir Udovički: Srbija će kroz niz reformi usvajati norme NATO, ali to ne podrazumeva ispunjavanje uslova za članstvo

 NOVI SAD - Saradnja Srbije i NATO odvija se u okviru političkog dokumenta koji ne podrazumeva samo saradnju u oblasti vojske i odbrane, već se proširuje na javnu diplomatiju, naučnu saradnju i planiranje u vanrednim situacijama. Srbija će kroz niz reformi usvajati norme Alijanse, ali to ne podrazumeva ispunjavanje uslova za članstvo, poručio je ambasador Srbije pri NATO Miomir Udovički.

"Puna primena IPAP-a ne vodi u članstvo niti je to klizanje u NATO. To je jasna politika koju smo isticali svim partnerima, kao što je ministar (spoljnih poslova Ivica) Dačić rekao, ne sedimo na dve stolice nego samo na jednoj", rekao je Udovički.

Najveći nivo saradnje biće posvećen reformi vojske, kako bi postala konkurentnija. U okviru Partnerstva za mir, Srbija je tokom prošle godine učestvovala u više od 100 različitih vežbi NATO-a. Kao članica Ujedinjenih nacija učestvovala je u mirovnim misijama, što, kako nam je rečeno u Generalštabu Vojske Srbije, ni na koji način ne utiče na promenu spoljne politike zemlje. 

"To su međunarodne operacije, to nisu NATO operacije. Kada bismo prihvatili da učestvujemo u NATO operaciji to bi bilo kršenje politike vojne neutralnosti. Pošto je Srbija članica UN ona samo ispunjava obaveze prema tom članstvu", rekao je potpukovnik Velimir Mandić.

S obzirom na to da je reč o aktu partnerstva, primenjuje se u meri u kojoj odgovara obema stranama, i nema sankcija za neispunjenje dogovorenog, istakao je Mandić.

Reforme će obuhvatiti i pravosuđe i ekonomiju, tačnije sve oblasti čiju reformu podrazumevaju evrointegracije. Ipak, pristupanje Evropskoj uniji ne znači i pristupanje NATO-u. 

"Srbija o svojoj vojnoj neutralnosti mora razmišljati o konceptu razmišljanja šta će se dešavati u samoj EU i da li će unutar EU koalicije biti onako kako Srbija sad vidi svoju neutralnost. Smatram da Srbija treba da bude članica NATO, ali ne da to treba da bude uslov evropskih integracija", rekla je direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić.

Nakon Partnerstva za mir, ovo je drugi stepen saradnje jedne zemlje sa NATO-om. Sledeći korak je članstvo, za šta mora postojati jasna politička volja.

Primena IPAP podrazumeva i transparentnost u saradnji i informisanost građana o tome. To će, čini se, biti poseban izazov jer poslednja istraživanja pokazuju da 70 odsto građana ima negativan stav prema ulasku Srbije u NATO. Međutim, isti taj procenat bio bi pozitivan ukoliko bi članstvo značilo njihov bolji život. 

(RTV)