Министарство финансија Србије: Јавни дуг на крају 2016. године износио 25,02 милијарде евра, што је 73,5 одсто БДП; На крају 2013. износио 20,14 милијарди евра, што је 59,6 одсто БДП

 Јавни дуг Србије на крају 2016. године износио је око 25,02 милијарде евра, што је 73,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија Србије.

Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Дефицит у буџету 7,9 милијарди динара

Буџет Србије на крају 2016. године био је у дефициту од 7,9 милијарди динара, после исплате дуга Петрохемије према Нафтној индустрији Србије од 13 милијарди динара, саопштило је Министарство финансија.

У дефицита буџета урачунати су и пројектни зајмове који су износили 33,7 милијарди динара.

Капитални расходи у 2016. финансирани из пројектних зајмова већи су за 10,4 милијарди динара у односу на претходну годину.

У децембру су приходи буџета износили 91 милијарду динара, а расходи 136,4 милијарди, укључујући и отплату дуга Петрохемије, тако да је дефицит био 45,4 миљарде.

Порески приходи у децембру су износили 77,7 милијарди динара. Највећи приход, као и обично, био је по основу ПДВ-а, 37,4 милијарде динара.

"Значајан приход забележен је по основу акциза услед формирања залиха акцизних производа. Ово је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза, с обзиром да се у јануару акцизе повећавају у складу са Законом о акцизама. По основу акциза је остварено 25,4 милијарди динара", наводи се у саопштењу.

Непорески приходи износили су 12,8 милијарди динара, а донације буџету 500 милиона динара.

На нивоу опште државе на крају 2016. године забележен је буџетски дефицит у износу од 57,1 млилијарду динара, односно 1,4 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Аранжманом са ММФ био је предвидјен дефицит у износу од 163,5 милијарди динара или 3,9 одсто БДП, с тим да је шестом ревизијом аранжмана дефицит снижен на 89,1 милијарду, или 2,1 одсто БДП.

У односу на 2015. годину остварени фискални дефицит је нижи за 92 милијарди динара или 3,2 одсто, док је по први пут у периоду након 2006. године остварен примарни фискални суфицит (фискални резултат без камата) у износу од 74,1 милијарди динара, односно 1,8 одсто БДП, истакло је Министарство финансија.

Додаје се да су значајно мањем дефициту од циљаног допринели бољи макроекономски оквир, борба против сиве економије и пореске евазије, висока уплата једнократних непореских прихода и нешто нижи расходи.

(Бета)