Милутин Фолић: Пројекат "Београд на води" је био мотор који је покренуо помаму за нашом престоницом

 Београд -- Београд је постао атрактивна дестинација за улагање, изјавио је за данашњу "Политику" градски урбаниста Милутин Фолић и додао да се сада гради милион квадрата

И то, како је навео, не само у "Београду на води", за који је рекао да је био "мотор који је покренуо помаму за нашом престоницом".

"Основни правац развоја Београда је измештање индустријских зона из центра, што раде и Беч и Копенхаген. На тим локацијама зидамо компактан град - густо насељене четврти које користе постојећу инфраструктуру. Такав град омогућава пешачење, бициклирање, коришћење јавног превоза. Бесконачно ширење града изван природних граница, као што је било деведесетих година, доводи до апсурда да у центру имате запуштене површине, а људи живе сат времена колима од центра без могућности да им икада доведете сву инфраструктуру", рекао је Фолић.

Он је додао да је "Београд на води" у складу са светским концептом развоја метрополе - то је 21. век на делу.

"Мастер план за тај део града радио је најискуснији тим на свету амерички РТКЛ у сарадњи са холандским 'Аркадисом' (заштита од вода), данским 'Ковијем' (саобраћајно решење), компанијом СWА из Лос Анђелеса (уредјење јавних површина) и бироом 'Хаполд' (инсталације у складу са еколошким принципима). Сарадјивали су са Урбанистичким заводом Београда, највећом кућом за планирање у Србији, тако да негативни коментари неких домаћих архитеката нису на месту", истакао је Фолић, који је добио награду "Најевропљанин" за метрополитенски урбанизам.

Он је одбацио примедбу да је тај пројекат у сукобу са "душом града".

"Није у сукобу. Није срушио Косанчићев венац, ни вредан део Савамале. Здања Београдске задруге и 'Бристола' некада су биле супермодерне зграде попут куле од 168 метара у 'Београду на води'. Уосталом, само се осврните на то шта је урађено претходних 30, 40 година, када су настајала дивља насеља без основне инфраструктуре", рекао је Фолић.

Он је, такође, одбацио тврдње да ће "Београд на води" бити "Дубаи у Европи".

"Апсолутно неће. Имате низ таквих пројеката у Европи. Да није било 'Београда на води', никада Београд не би добио компанију СОМ која пројектује највише зграде на свету. Када распишемо конкурс, не јави се нико од тих светских имена", наводи Фолић.

Упитан, има ли смисла правити пешачке зоне, а да град још нема метро, он истиче да пешачке зоне и метро нису уско повезани.

"Када завршимо обилазницу, растеретићемо део ауто-пута који пролази кроз град. Изградњом Топчидерског и тунела који ће повезати Савски и Дунавски амфитеатар, и подизањем новог Савског моста са већим капацитетом и друмског преко Аде Хује драстично ћемо смањити саобраћајне гужве у центру и загађење. Уз саобраћајне траке већ убацујемо бициклистичке стазе, дрвореде и хуманизујемо Београд. Правимо град за људе", рекао је Фолић.

На коментар да би прва линија метроа требало да повезује "две ливаде" - Макишко поље и Аду Хују, он каже да ће метро пролазити кроз град и повезати делове који су данас густо насељени, с тим да ће крајња одредишта бити два највећа потенцијала после "Београда на води" - индустријска зона уз Дунав, Ада Хуја и Макишко поље.

То је модел по којем се данас пројектује метро свугде у свету, додао је.

Поводом чињенице да је највећи колапс у центру града, Фолић каже да је то због аутомобила, а саобраћајне анализе показале су да је најоптерећенији Булевар војводе Мишића.

"Логично је да се трансформише Савски амфитеатар у компактан град и да метро покупи путнике и смањи број аутомобила и да у његовом продужетку дамо шансу да се развију Ада Хуја и Макишко поље. Реч је о вредним локацијама и, када их продамо, можемо да започнемо да градимо метро. На станицама, уз јавно-приватно партнерство, у свету се подижу тржни центри, локали, садржаји од којих се зарадјује. Тако се обезбеђују огромна средства за одржавање метроа. Он се готово нигде у свету не издржава само од продаје карата", истакао је Фолић.

На питање да ли ће прихватити јос један мандат, ако га добије после београдских избора, Фолић каже: "Има много започетих и пројеката које треба завршити. Они ће подићи ниво квалитета живота у Београду."

Упитан на коју престоницу би волео да личи Београд, Фолић каже - на Беч. "Кад год се Београд угледао на њега, развијао се правилно. Када је скретао са тог пута, губио је квалитет. Као што је Кнез Михаило по узору на Беч направио Београд који данас сматрамо центром града, не видим ниједан разлог да се не угледамо на аустријску престоницу. Она је годинама град са највећим квалитетом живота", истакао је он.

(Танјуг)