Početna strana > Hronika > Milovan Drecun: Tužilaštvo za ratne zločine da razjasni informacije da se u njihovim magacinima nalaze dokazi o izvršenim zločinima nad Srbima
Hronika

Milovan Drecun: Tužilaštvo za ratne zločine da razjasni informacije da se u njihovim magacinima nalaze dokazi o izvršenim zločinima nad Srbima

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 19. mart 2015.

BEOGRAD – Poslanik SNS Milovan Drecun zatražio je danas od Tužilaštva za ratne zločine da razjasni informacije Službe za otkrivanje ratnih zločina (SOZ), koja je, kako tvrdi, došla do saznanja da se u magacinskom prostoru tog tužilašta nalaze dokazi o izvršenim zločinima nad Srbima.

„Tražimo razjašnjenje od Tužilaštava zbog čega je to držano u magacinu, zbog čega se odmah nije postupilo i da li je to skrivana dokumentacija”, rekao je Drecun novinarima u parlamentu.

Prema njegovim rečima, mnogi su izbegli da budu osuđeni za ratne zločine zato što je neko „gurnuo tu dragocenu dokumentaciju u neki magacin i nije postupio po njoj”.

Drecun je naveo da u dopisu Službe za otkrivanje ratnih zločina piše, između ostalog, da su policijski službenici SOZ-a došli do saznanja da se u magacinskom prostoru Tužilaštva za ratne zločine nalazi nekoliko desetina hiljada neobrađenih izjava lica koja su u Srbiju došla iz Hrvatske i Bosne za vreme i nakon ratnih dešavanja.

Te izjave su, rekao je on, prikupili predstavnici Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti međunarodnog prava, predstavnici boračkih i udruženja žrtava rata Republike Srpske i dostavili tužilaštvu na dalji rad i postupanje.

U originalnim izjavama pred policijskim i sudskim organima Srbije izbegla lica su svedočila o svojim stradanjima i stradanjima svojih sunarodnika, često navodeći imena izvršilaca ratnih zločina, Hrvata i Muslimana, rekao je Drecun.

On je kazao da se navedene izjave isključivo odnose na žrtve srpske nacionalnosti, na izvršioce nesrpske nacionalnosti.

Ocena SOZ-a je, tvrdi Drecun, da je neblagovremenom obradom i držanjem materijala u magacinskom prostoru Tužilaštva za ratne zločine, umnogome otežalo istraživanje i procesuiranje ratnih zločina koji su izvršeni nad Srbima u Hrvatskoj i BiH.

„Neblagovremenom obradom ove dokumentacije, koja se skoro 10 godina nalazila u magacinskom prostoru, omogućila je da na desetina izvršilaca ratnih zločina nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni ne budu procesuirani zbog nedostatka dokaza”, zaključio je Drecun.

(Tanjug)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner