Милован Дрецун: Људе који се противе изласку на косовске изборе је прегазило време и не увиђају реалност

Србија неће укидати локалне самоуправе на КиМ док на локалним изборима које организује Приштина не буду изабрани нови органи власти.

Постоји могућност да држава уведе привремена већа у све четири општине на северу Космета, каже Зоран Милојевић, саветник директора Канцеларије за КиМ

Дан после састанка представника Срба са севера Космета са председником и премијером Томиславом Николићем и Ивицом Дачићем нема одговора на питање шта ће Срби одлучити у вези са изласком на косовске локалне изборе заказане за 3. новембар. Отворено је и питање како ће функционисати српске општине уколико њихови председници, који су јуче били недоступни за разговор, остану при ставу да излазак на изборе није добро решење.

Саветник директора владине Канцеларије за Косово и Метохију Зоран Милојевић казаоје за „Политику” да је представницима Срба са Космета речено да одлуче шта хоће, а да он, као човек који живи на северу КиМ, сматра да треба послушати државу.

На питање, уколико ипак превагне већински став бојкота избора, да ли може да дође до институционалног вакуума уколико би држава сменила непослушне председнике општина, Милојевић је одговорио:„То је немогуће, јер држава Србија неће укидати локалне самоуправе пре локалних избора.”

Поводом чињенице да је неким председницима општина истекао мандат и могућности да дође до промена пре косовских избора 3. новембра, Милојевић је рекао: „Мислим да су председницима општина Зубин Поток и Звечан истекли мандати, али се то догодило још прошле године. Нећу да причам ништа унапред, али постоји могућност да држава уведе привремена већа у све четири општине на северу Космета.”, Он једодао ће Срби са севера бити јединствени и одлуку донети у току следеће недеље, како је и договорено са председником и премијером.

На подсећање да је Раденко Недељковић рекао да неће излазити на изборе, Милојевић каже да је Недељковић то говорио пре последњег састанка са државним врхом, да је он начелник округа и да мора да слуша став државе, што ће Недељковић, према његовом мишљењу и урадити.

Одговарајући на питање на основу чега унапред зна да ће одговор бити јединствен, Милојевић је рекао да сви они на северу увек имају исти проблем и на крају увек буду јединствени. „Па, нећемо ваљда да дозволимо да Самостална либерална странка (која подржава владајућу албанску партију) води север Космета и да се сличне партије пријаве како би дошле на власт”, казаоје Милојевић.

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун верује да ће бити формирана листа иза које ће стати званични Београд.

„Идеја је да се формира једна, условно да кажемо, јединствена листа, али то не значи да ови други који су се већ пријавили и који би желели да учествују мимо те листе не треба да учествују на њој”, рекао је Дрецун за „Политику” и изнео став да на тој листи првенствено треба да буду представници странака које чине владајућу већину, али да на њој сигурно треба да има места и за представнике опозиционих странака у парламенту које желе да учествују на изборима. Он сматра да би заједничка листа била велико охрабрење и порука Србима и демонстрирала би јединство државне политике. А после избора би била изузетно значајна јер би одржавала директну везу са Београдом, који би је уз Приштину и финансирао.

Ако легитимни представници Срба са севера,који већ деценију важе за људе којима се верује,не буду кооперативни у испуњавању налога Београда, поставља се питање кога ће званични Београд подржати на тим листама.

Дрецун каже да се толерише размишљање да су они сада легитимни представници, али он подсећа да су неки мандати већ истекли и да је евидентно да ће бити изабрани нови представници на изборима.

„Има и других људи који хоће да учествују на изборима ако ови неће, они ће добити поверење и бити ти који ће представљати народ. Зашто би било спорно да се направи јединствена листа, ако на њој рецимо не учествује било ко од садашњих представника“, каже Дрецун и објашњава да је „ове људе који су против једноставно прегазило време, нису способни да увиде реалност. Да се није променио циљ – да сачувамо КиМ, него су се променила средства да се оствари тај циљ.

Помоћник директора Канцеларије за КиМ и члан тима за примену Бриселског споразума правник Зоран Лазић објашњава за „Политику“ да неће постојати институционални вакуум, јер ће се после 3. новембра формирати нове структуре и нови изабрани органи. „Да ли ће то бити већ после првог круга или ће евентуално бити потребан нови круг, не знам, али оног тренутка када се ти органи конституишу на прави начин, поготово они који су у српским срединама, на југу и северу, наше досадашње институције у принципу неће више бити потребне, јер ће их заменити општине са правим представницима Срба са простора КиМ.

(Политика)