Милован Дрецун: Бриселски споразум нема лоших страна

ПАРАФИРАН је пре годину, проглашен историјским достигнућем, а његови потписници сврстани у ред кандидата достојних Нобелове награде за мир. Спровођење Бриселског споразума Београда и Приштине о нормализацији односа словило је за „услов свих услова“ за почетак преговора Србије о чланству са Европском унијом, за „показну вежбу како решавати конфликте“, али је тај исти документ оквалификован и као „чиста предаја“ српске територије.

Најзначајнији део Бриселског споразума за Србију је формирање Заједнице српских општина и око њеног статута и надлежности копља ће се тек ломити.

Према речима министра за КиМ Александра Вулина, све на шта се Србија обавезала Бриселским споразумом је и спроведено, а ЗСО и интеграција правосуђа нису стигли да заживе јер их Приштина није препознала у својим законима.

На питање „Новости“ да ли је протекла година дала покриће да се они разочарани Бриселским споразумом разувере, он каже:

- Нико од нас неће рећи да је споразум сјајан. Али успели смо да заштитимо Србе и променимо међународну перцепцију тих Срба. Сви који су веровали да ћемо дићи руке од КиМ сада виде да то нисмо учинили. Одговор на ово питање је и 52 одсто подршке на изборима коалицији која је спровела споразум, док већина странака које су нас проглашавале издајницима на КиМ није прешла цензус.

Највећа добит споразума, из угла Владете Костића, председника ГИ „Српска“, јесу знатно релаксиранији односи Београда и Приштине:

- Сам косовски политички систем је тренутно нестабилан, па верујем да ће све ићи брже после општих избора. Први корак ка потпуној примени договора били су локални избори, а они воде ка круни споразума: ЗСО. После поверења које је „Српска“ добила на локалним изборима, на њу се из Приштине другачије гледа и глас Срба на КиМ се јаче чује.

Самом наставку разговора са косовским Албанцима и бивши шеф преговарачког тима у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић (ДС) даје „плус“ и то доживљава као продужетак политике његове странке. У позитивне ефекте сврстава то што Србија није изолована и проблеме решава договором, али види и другу страну медаље:

- Споразуми о телекомуникацијама, енергетици, судству, цивилној заштити имају лоших елемената. Осим главног споразума у коме су општа места, сви остали документи нису дати јавности на увид. А разлог је што Влада зна да то ни по чему није историјски споразум. Ми га јесмо подржали, али је он у суштини лош. ЗСО је обећавана као решење свих проблема, а још је нема и очигледно је да на њу Београд и Приштина гледају на сасвим другачији начин.

Осврћући се на ефекте овог документа у пракси протеклих 12 месеци, Милован Дрецун, шеф Одбора за КиМ у претходном скупштинском сазиву, каже за „Новости“:

- То је пут посут трњем али се иде напред. Срби на КиМ су сигурнији, отвара им се економска перспектива, а избегнуто је признање сецесије јер је читав процес статусно неутралан. Донео је стабилност политичких прилика у Србији, ојачао међународну позицију земље и отворио пут за спровођење реформи и пут ка ЕУ.

Према мишљењу Дрецуна, споразум није имао лоших страна и због њега ће на добитку бити и будуће генерације Срба и Албанаца:

- Некада смо се гледали преко нишана, а сада оружје ћути и разговарамо.

Актуелна фаза дијалога требало би да се заокружи до новембра када шефу ЕУ дипломатије истиче мандат, али судећи по палети питања која чекају свој ред на столу, бриселски разговори, могло би се рећи, тек хватају залет. „На чекању“ су имовина и положај СПЦ, потенцијални „Брисел 2“ и „Брисел 3“.

МНОГО ПОЗИТИВНИХ ПРОМЕНА

ГОДИШЊИЦУ потписивања Бриселског споразума између Београда и Приштине европска администрација дочекала је максимално окренута гашењу украјинске кризе. Велики део напора ЕУ усмерен је сада на источно суседство, али у седишту Европске службе за спољне акције уверавају да за то време дијалог није био запостављен, да техничке групе раде на имплементацији и да се редовно одржавају контакти с Београдом и Приштином. Ове године одржане су и три рунде, 27. јануара, 12. фебруара и 31. марта.

- Дијалог и априлски договор су донели много позитивних промена. Рад мора да се настави - изјавила је за „Новости“ поводом годишњице портпарол високог представника Маја Коцијанчич.

ТРОЈКА ПРЕД КОМИТЕТОМ У ОСЛУ

У ПРИСУСТВУ шефа европске дипломатије Кетрин Ештон, 19. априла 2013. године, испод документа који је у 15 тачака разврстао задатке обе стране, своје потписе ставили су српски премијер Ивица Дачић и представник привремених институција на КиМ Хашим Тачи. Српски и албански кокус у Конгресу САД послали су у Осло предлог да се бриселској преговарачкој тројци додели Нобелова награда за мир.

Г. Ч.

(Вечерње новости)