Milorad Dodik: Ustavni sud BiH je nezakonita institucija, želim da se BiH mirno raziđe

 BEOGRAD - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas u intervjuu Radio-televiziji Vojvodine da je imao srdačan razgovor sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučić na temu inventure već dogovorenih zajedničkih projekata i dogovora o budućim, a da temu šumova u komunikaciji dva lidera, uglavnom nameću, oni koji bi želeli da ih bude. Govoreći o situaciji u Republici Srpskoj, Dodik je rekao da nema nikakve postreferendumske krize zbog toga što rezultati referenduma nisu objavljeni u Službenom glasniku, već da se radi o poštovanju procedure, koja se odužila zbog toga što su Bošnjaci u RS pokrenuli ustavnu proceduru zaštite vitalnog interesa. On napominje da u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (BiH) stalno dolazi do preglasavanja od strane petorke koju čine tri stranca i dva Bošnjaka, i ističe da što je više nametanja stranaca, to je manje BiH.

Komentarišući izostanak podrške referendumu vlasti iz Srbije, njegovu naklonjenost opoziciji na proteklim izborima u Crnoj Gori, kao i istraživanje po kojem je popularniji od Vučića, Dodik objašnjava da je medijima uvek interesantnije ono što može da privuče čitaoca, ali da su on i Vučić imali srdačan razgovor, kao i da su razgovarali i o stvarima o kojima niti jedan od njih ne može da govori.

"Atmosfera na Zapadu, koja je stvorena uoči izbora u SAD, bila je potpuno polarizovana i vraćao se negativan stereotip o Srbima. Samo je falilo da Srbija uđe u dramatičnu podršku referendumu, jer su mnogi Klintonovi ljudi, koji su 20 godina na vlasti u SAD, napravili karijeru na negativnom odnosu prema Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji. Bilo bi politički nepromišljeno da je Srbija ušla u dramatičnu podršku referendumu", objasnio je on i dodao da je Vučić postupao veoma "osetljivo i suptilno".

Predsednik Republike Srpske je demantovao tvrdnje da je Vučić pokušao da ga odvrati od referenduma, niti da iko pokušava da "disciplinuje Dodika".

"Bilo je u Banjaluci političara lomljive kičme, ali kada se pojavio Dodik, koji je počeo da brani interese Republike Srpske, onda su počeli da očekuju od Beograda da tu nešto uradi", naveo je on i dodao da se to samo jedan put desilo, kada je tadašnji državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Borko Stefanović, "drsko tražio da nešto uradimo" i da je dobio 40 minuta da napusti Srpsku.

Govoreći o podršci kandidaturi Tomislava Nikolića za predsednika Srbije sledeće godine, Dodik ističe da Nikolić i Vučić veoma dobro sarađuju sa institucijama RS, a da Nikolić uvek iznosi stav o RS na način koji korespondira sa onim što se govori u Srpskoj i da oni to cene.

On dodaje da je to što je podržao Borisa Tadića, a ne Nikolića na predsedničkim izborima pre četiri godine, samo dokaz kontinuiteta da podržava ljude koji imaju nacionalni i narodni legitimitet, a ne dokaz promene mišljenja, ali da nema potvrdu da li će Nikolić biti kandidat SNS na izborima iduće godine.

"Mi vidimo da je Srbija poboljšala svoj međunarodni položaj i to je uradila ova vlast. Nama takva Srbija treba, jer onda na međunarodnim forumima može da govori i u ime Republike Srpske. U globalnom problemu survane ekonomije deluje da se Srbija stabilizuje. Mene interesuje jaka Srbija, a ne isprazno politiziranje i svađe, posle kojih nema napretka i razvoja", ukazuje on.

On odlučno odbacuje tvrdnje da je zbog toga što rezultat referenduma koji je održan 25. septembra još nije objavljen u Službenom glasniku došlo do postreferendumske krize u RS.

"Svaka odluka parlamenta mora da prođe verifikaciju Vijeća naroda, o kojem sedi klub poslanika Bošnjaka, a koji se nisu usaglasili sa rukovodstvom Narodne skupštine, i to sve traje 10, 20, 30 dana. Onda su na kraju tog puta usaglašavanja Bošnjaci pokrenuli ustavnu proceduru zaštite vitalnog interesa. Dok se ta procedura ne završi, ništa ne možemo da objavimo", objašnjava on.

Predsednik Srpske kaže da je time što je generalni sekretar Skupštine saopštio rezultate referenduma, pre nego što je o njoj raspravljalo Vijeće naroda, napravljena "proceduralna greška".

On tvrdi da se ne radi ni o kakvoj taktici, da se bez pravne verifikacije referenduma (u Službenom glasniku) napravi kompromis i izbegne sukob sa strancima u Ustavnom sudu, a da se i zadovolji narod u RS.

"Radi se o tehničkoj grešci osoblja, odluka o referendumu biće verifikovana u toku ovog meseca od strane Ustavnog suda RS, a tražiću odgovornost onih koju su propust napravili", izričit je Dodik i odbacuje tvrdnje političkih protivnika da je glasanje na referendumu bilo u funkciji predizborne kampanje jer nema legalne posledice.

"Baš su oni naivni i blesavi, pa su naseli na to. Pa oni su glasali za odluku o referendumu, a sada se sklanjaju iza odluke stranaca da je referendum neustavan. Neka, godine referenduma tek dolaze", opominje on.

Predsednik RS, sa druge strane, kaže da je Ustavni sud BiH špekulativno mesto, da "oni ne poštuju nikoga", pa se tako i mandat stranih sudija sa prvobitnih pet godina, neustavno proširio na 20 godina.

On demantuje tvrdnje da podriva BiH jer neće da ode u Sarajevo da ga sasluša Tužilaštvo BiH, ističući da Tužilaštva nema u Ustavu BiH, nego da ga je nametnuo visoki predstavnik Volfgang Petrič kroz zakon o Sudu i Tužilaštvu BiH.

"Tamo je internim pravilima propisano da od devet sudija tri čine stranci, dva Bošnjaka, dva Srbija i dva Hrvata. Tako većina od stranca i dva Bošnjaka nama nameću rešenja. Tražimo da se donese zakon o Ustavnom sudu i da ga stranci napuste", kaže on.

On ponavlja da neće otići u Sarajevo, da bude saslušan , jer ne želi da ispadne glup i naivan, pa da ga tamo zadrže.

"Ako neko protiv koga se vodi postupak u Sarajevu može da da izjavu u sudu u Banjaluci, zašto to ne može Dodik", pita se on i ističe da podrivanju BiH najviše doprinose stranci i njihovo nametanje.

"Što je više nametanja stranaca, Bosne je sve manje", smatra on.

Na pitanje kako sa takvim stavom misli da ide prema Evropskoj uniji, Dodik kaže da se "ne znoji previše zbog EU", jer ona nije više što je bila.

"Meni je najvažnije da rešim pitanje Ustavnog suda, pa onda krenem u proces vraćanja 83 nadležnosti Republici Srpskoj koje proizilaze iz Dejtona", kaže on.

Govoreći o njegovim putovanjima u Rusiju i Kinu, Dodik kaže da je zahvalan principijelnom stavu Rusije koja je sprčila rezoluciju Velike Britanije u Savetu bezbednosti UN, kojom bi "srpski narod bio proglašen za genocidan", kao i da ne stoji teza o inaćenju Rusije sa Zapadom "preko leđa Republike Srpske".

Dodik kaže i da je nedavno imao "prijatan" sastanak sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, te da njegova podrška hrvatskom narodu u BiH i njihovoj opciji koji brani Dejton predstavlja doslednost u odbrani pozicija koje važe i za srpski narod u BiH

"Hrvati u BiH su bili žrtve nezavisnosti Republike Hrvatske, a potkosurivani su u dva ključna momenta, kada su koristili Stjepana Kljuća da sedi u Sarajevu i bude dobar sa Alijom Izetbegovićem, a u Širokom brijegu su stavili Bobana da bude dobar sa Radovanom Karadžićem. Drugo, kada su zaratili muslimani i Hrvati, Hrvatska je prekinula sukob i naterala Hrvate da uđu u Federaciju, ukinula je Herceg Bosnu. Hrvatska do ulaska u EU nije smela da stane na stranu Hrvata u BiH, a sada joj se otvara prostor da iznese svoj stav", objašnjava on.

Komentarišući suđenje generalu Ratku Mladiću i to što je tužilaštvo zatražilo doživotnu robiju, Dodik je rekao da ga nikakva odluka Haškog suda ne bi iznenadila jer je odavno shvatio da to "više nije sud međunarodne pravde, nego sredstvo da se pokriju međunarodne špekulacije"

(RTV)