Milorad Dodik: Politički odnosi Rusije i RS su na najvišem nivou

MOSKVA/BANjALUKA - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je u Moskvi sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim, a tokom sastanka bilo je reči i o zajedničkom obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata, javila je agencija Fena.

Dodik je naveo da su politički odnosi Rusije i RS na najvišem mogućem nivou, te da RS u Rusiji “ima velikog prijatelja, što je potvrđeno i njegovom današnjom posetom ovoj zemlji”.

“Ono što sigurno možemo reći, i što mogu da potvrdim, jeste da Republika Srpska ima u Rusiji značajnog prijatelja i puno razumevanje naše pozicije i naših problema. U tom pogledu, apsolutno treba da budemo ponosni na činjenicu da Ruska federacija uvek primeti i s pažnjom prati sve događaje na prostoru BiH i regiona”, rekao je Dodik.

Potvrdio je da je na današnjem sastanku sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovim dogovoren nastavak stalnih kontakata i saradnje vlasti RS i Rusije, i da je naglašena potreba da RS o svim važnim pitanjima za nju direktno informiše vlasti Ruske federacije.

Dodik je naglasio da Rusija već niz godina pokazuje principijelan stav, zalažući se upravo za implementaciju dogovorenih odredaba Dejtonskog sporazuma, a nikada nije podržala ponašanje međunarodne zajednice izvan slova tog sporazuma, objavljeno je na internet stranici predsednika RS.

Na sastanku s ministrom spoljnih poslova Ruske federacije razgovarano je i o pitanjima koja se tiču bilateralnih odnosa, a posebno o privrednoj saradnji.

Konstatovali su i da se ranije započeti projekti realizuju prema predviđenoj dinamici, te da nema nekih otvorenih pitanja.

“I dalje postoji problem u vezi sa regulisanjem ranijeg duga BiH, zakona i sporazuma o dvostrukom oporezivanju, kao i nekih drugih sporazuma bilateralne prirode koji se moraju postići u skladu sa međunarodnim standardima sa BiH”, rekao je Dodik.

Milorad Dodik: Za Republiku Srpsku je veoma važno u Ruskoj Federaciji ima prijatelje

U Moskvu je u dvodnevnu posetu stigao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Planirani su susreti sa poslanicima Državne dume RF i predstavnicima ruskog privrednog sektora. Posle pregovora sa ministrom inostranih poslova RF Sergejom Lavrovom Milorad Dodik je dao ekskluzivni intervju za Glas Rusije.

Gospodine Dodik, da li ste zadovoljni rezultatima susreta sa gospodinom Lavrovom i šta je bila tema Vašeg susreta?

Naravno da sam veoma zadovoljan činjenicom da imamo kontinuiran dijalog i da smo danas potvrdili privrženost našim ranije dogovorenim projektima. Za nas, Republiku Srpsku je veoma važno da ovde, u Ruskoj Federaciji imamo prijatelje i ljude koji razumeju situaciju i na Balkanu i u samoj RS, ali i u BiH. I ovoga puta smo naišli na potpuno razumevanje. Principijalna pozicija Rusije da poštuje međunarodne ugovore, pokazuje se kao veoma važna za nas, jer se upravo naša politika i svodi na to da podržavamo Dejtonski sporazum. Svako prekomerno nasilje predstavnika međunarodne zajednice, mi nikada nismo prihvatali. U tom pogledu smo imali razumevanje ruske strane kroz razne multilateralne sastanke u prošlosti. Danas smo isto tako razgovarali o tome da bi trebalo pre svega obezbediti poštovanje ustavnog poretka u BiH i Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Naši bilateralni odnosi su vezani za značajno prisustvo ruske privrede i privrednih subjekata u RS – od Zarubežnjefta, Gasproma, Sberbanke i mnogih drugih privatnih kompanija koje šire svoje poslove na prostoru RS. Oni su tamo dobrodošli, mi pokušavamo da obezbedimo svu neophodnu logistiku u smislu podrške ruskom biznisu. Mislim da smo konstatovali da zajednički rešavamo sve probleme u tom pogledu.

Objavljeni su preliminarni rezultati popisa stanovništva u BiH. Da li je po Vašem mišljenju moguća politizacija rezultata?

Politizacija popisa se dešava od samog početka i ne bi trebalo gajiti iluzije da neće biti politizacije, ali svakako popis je statistička kategorija i kao takav, ne bi trebalo da bude ugrađen u bilo kakve političke procese. Vidljivo je da je prilikom popisa, bošnjačka strana masovno pokušavala da zloupotrebi sam taj popis i u tom pogledu možemo očekivati zloupotrebu podataka.

Nekoliko puta ste se sastali sa ruskim dobrovoljcima i njihovim porodicama. Odavali ste poštu ruskim vojnicima koji su poginuli u odbrambeno-otadžbinskom ratu. Šta za Vas znači njihova uloga i kako trenutno RS pomaže njima?

Prisustvo ruskih vojnika, ne samo u poslednjem otadžbinskom ratu, gde su nam značajno pomogli je jačalo uverenje da smo na pravoj strani. Mnogi od njih su stradali i mi zaista imamo jedan korektan odnos sa porodicama i svaki put pokušavamo da budemo sa njima zajedno kada se obeležavaju neki datumi i pomeni. Naravno, onoliko koliko mi možemo, činimo sve da pomognemo tim porodicama. Naša je želja da te kontakte održimo i da proširimo naše aktivnosti u tom pogledu. Posebno je važno, odnosno upravo jedna od tema i jeste bila sređivanje grobnih mesta gde su sahranjeni ruski vojnici, počevši još od Prvog svetskog, potom Drugog svetskog rata i tome ćemo se posvetiti u narednim danima. Da, postoje obeležja, ali im je neophodno dati jedan novi sadržaj.

Analitičari sve više pominju jačanje radikalnog islama u BiH. Da li se slažete sa ovakvim stavom?

To je apsolutno vidljivo. U Federaciji BiH sada živi, odnosno došlo je 50 000 iz arapskog sveta. Oni pokušavaju da organizuju svoj život kako bi tu ostali. Takođe, pokušavaju da šire islam kao religiju. Mnogi od njih nose radikalna obeležja. Naravno da nas to veoma brine. U nastojanju da to rešimo, mi to pitanje javno otvaramo i želimo da svi aspekti budu dostupni svim relevantnim faktorima.

Danas je islamizacija u BiH do te mere obuhvatila stanovništvo putem delovanja islamske verske zajednice, da verujem da njihovih verskih objekata ima više nego u nekoj isključivo muslimanskoj zemlji. Ogroman novac je uložen u izgradnju džamija širom BiH, tačnije preko 1000 džamija je izgrađeno samo za poslednjih nekoliko godina.

Naravno, ja nemam ništa protiv tih objekata, ali imam protiv zloupotrebe vere. U tom pogledu apsolutno je vidljivo stvaranje određenih radikalnih grupa- i u samom Sarajevu imate vehabije koji su zauzeli jednu džamiju i nisu hteli da je napuste. I dan danas to pitanje nije rešeno. A sve to unosi strah među stanovništva i otvara pitanje kojim ćemo se morati baviti u budućnosti.

Jovana Vukotić, Timur Blohin

(Tanjug-Glas Rusije)