Милорад Додик: Политички односи Русиjе и РС су на наjвишем нивоу

MOСKВA/БAЊAЛУKA - Председник Републике Српске Mилорад Додик разговарао jе у Mоскви са министром спољних послова Русиjе Сергеjом Лавровим, а током састанка било jе речи и о заjедничком обележавању 100 година од почетка Првог светског рата, jавила jе агенциjа Фена.

Додик jе навео да су политички односи Русиjе и РС на наjвишем могућем нивоу, те да РС у Русиjи “има великог приjатеља, што jе потврђено и његовом данашњом посетом овоj земљи”.

“Oно што сигурно можемо рећи, и што могу да потврдим, jесте да Република Српска има у Русиjи значаjног приjатеља и пуно разумевање наше позициjе и наших проблема. У том погледу, апсолутно треба да будемо поносни на чињеницу да Руска федерациjа увек примети и с пажњом прати све догађаjе на простору БиХ и региона”, рекао jе Додик.

Потврдио jе да jе на данашњем састанку са министром спољних послова Русиjе Сергеjом Лавровим договорен наставак сталних контаката и сарадње власти РС и Русиjе, и да jе наглашена потреба да РС о свим важним питањима за њу директно информише власти Руске федерациjе.

Додик jе нагласио да Русиjа већ низ година показуjе принципиjелан став, залажући се управо за имплементациjу договорених одредаба Деjтонског споразума, а никада ниjе подржала понашање међународне заjеднице изван слова тог споразума, обjављено jе на интернет страници председника РС.

На састанку с министром спољних послова Руске федерациjе разговарано jе и о питањима коjа се тичу билатералних односа, а посебно о привредноj сарадњи.

Kонстатовали су и да се раниjе започети проjекти реализуjу према предвиђеноj динамици, те да нема неких отворених питања.

“И даље постоjи проблем у вези са регулисањем раниjег дуга БиХ, закона и споразума о двоструком опорезивању, као и неких других споразума билатералне природе коjи се мораjу постићи у складу са међународним стандардима са БиХ”, рекао jе Додик.

Милорад Додик: За Републику Српску је веома важно у Руској Федерацији има пријатеље

У Москву је у дводневну посету стигао председник Републике Српске Милорад Додик. Планирани су сусрети са посланицима Државне думе РФ и представницима руског привредног сектора. После преговора са министром иностраних послова РФ Сергејом Лавровом Милорад Додик је дао ексклузивни интервју за Глас Русије.

Господине Додик, да ли сте задовољни резултатима сусрета са господином Лавровом и шта је била тема Вашег сусрета?

Наравно да сам веома задовољан чињеницом да имамо континуиран дијалог и да смо данас потврдили приврженост нашим раније договореним пројектима. За нас, Републику Српску је веома важно да овде, у Руској Федерацији имамо пријатеље и људе који разумеју ситуацију и на Балкану и у самој РС, али и у БиХ. И овога пута смо наишли на потпуно разумевање. Принципијална позиција Русије да поштује међународне уговоре, показује се као веома важна за нас, јер се управо наша политика и своди на то да подржавамо Дејтонски споразум. Свако прекомерно насиље представника међународне заједнице, ми никада нисмо прихватали. У том погледу смо имали разумевање руске стране кроз разне мултилатералне састанке у прошлости. Данас смо исто тако разговарали о томе да би требало пре свега обезбедити поштовање уставног поретка у БиХ и Дејтонског мировног споразума.

Наши билатерални односи су везани за значајно присуство руске привреде и привредних субјеката у РС – од Зарубежњефта, Гаспрома, Сбербанке и многих других приватних компанија које шире своје послове на простору РС. Они су тамо добродошли, ми покушавамо да обезбедимо сву неопходну логистику у смислу подршке руском бизнису. Мислим да смо констатовали да заједнички решавамо све проблеме у том погледу.

Објављени су прелиминарни резултати пописа становништва у БиХ. Да ли је по Вашем мишљењу могућа политизација резултата?

Политизација пописа се дешава од самог почетка и не би требало гајити илузије да неће бити политизације, али свакако попис је статистичка категорија и као такав, не би требало да буде уграђен у било какве политичке процесе. Видљиво је да је приликом пописа, бошњачка страна масовно покушавала да злоупотреби сам тај попис и у том погледу можемо очекивати злоупотребу података.

Неколико пута сте се састали са руским добровољцима и њиховим породицама. Одавали сте пошту руским војницима који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Шта за Вас значи њихова улога и како тренутно РС помаже њима?

Присуство руских војника, не само у последњем отаџбинском рату, где су нам значајно помогли је јачало уверење да смо на правој страни. Многи од њих су страдали и ми заиста имамо један коректан однос са породицама и сваки пут покушавамо да будемо са њима заједно када се обележавају неки датуми и помени. Наравно, онолико колико ми можемо, чинимо све да помогнемо тим породицама. Наша је жеља да те контакте одржимо и да проширимо наше активности у том погледу. Посебно је важно, односно управо једна од тема и јесте била сређивање гробних места где су сахрањени руски војници, почевши још од Првог светског, потом Другог светског рата и томе ћемо се посветити у наредним данима. Да, постоје обележја, али им је неопходно дати један нови садржај.

Аналитичари све више помињу јачање радикалног ислама у БиХ. Да ли се слажете са оваквим ставом?

То је апсолутно видљиво. У Федерацији БиХ сада живи, односно дошло је 50 000 из арапског света. Они покушавају да организују свој живот како би ту остали. Такође, покушавају да шире ислам као религију. Многи од њих носе радикална обележја. Наравно да нас то веома брине. У настојању да то решимо, ми то питање јавно отварамо и желимо да сви аспекти буду доступни свим релевантним факторима.

Данас је исламизација у БиХ до те мере обухватила становништво путем деловања исламске верске заједнице, да верујем да њихових верских објеката има више него у некој искључиво муслиманској земљи. Огроман новац је уложен у изградњу џамија широм БиХ, тачније преко 1000 џамија је изграђено само за последњих неколико година.

Наравно, ја немам ништа против тих објеката, али имам против злоупотребе вере. У том погледу апсолутно је видљиво стварање одређених радикалних група- и у самом Сарајеву имате вехабије који су заузели једну џамију и нису хтели да је напусте. И дан данас то питање није решено. А све то уноси страх међу становништва и отвара питање којим ћемо се морати бавити у будућности.

Јована Вукотић, Тимур Блохин

(Танјуг-Глас Русије)