Милорад Додик: Одговор Жарку Кораћу

Притиснут годинама мрзилачком страшћу према Републици Српској Жарко Кораћ некада и сам политичар а данас београдски маргиналац, дао је изјаве за ваш лист у тексту коме је дат непримјерен наслов „Пропагандни памфлет Владе РС“.

Непримјерен јер се у тексту говори о врло озбиљној теми која је код Кораћа, у овом случају, блокирала спсобност објективног просуђивања те влада мрзилачка страст и заслијепљеност према Србима, која често од човјека чине права чуда.

Кораћ својим критикама на рачун Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992-1995. године, коју је у потрази за истином формирала Влада Републике Српске, покушава да пресуђује по питању перцепције реалности оспоравајући при томе ту међународну комисију а прије свега главни ауторитет те комисије угледног ескперта Гидеона Грајфа.

Цијели свијет признаје Грајфа, који има кредибилитет међународног ескперта, за разлику од маргиналца у јавности Србије Жарка Кораћа, који тај кредибилитет нема а који ето Грајфа не признаје.

Критика према Грајфу и члановима комисије Владе Републике Српске о Сребреници, за које Кораћ каже „надам се да су писци бар били добро плаћени за свој посао“, представља класичан примјер аутопројекције господина Кораћа, који је за све што је радио, и по препоруци наручилаца давао изјаве, углавном антисрпске, плаћан од стране страних налогодаваца и невладиних организација, те мисли да се то тако иначе ради.

Али са таквом озбиљном ствари као што је у питању извјештај комисије коју је формирала Владе Републике Српске тако се није радило, господине Кораћ.

Ријеч је о много озбиљној ствари за коју нема калкулација већ чињенице и аргументи. Посебно када се зна да људски животи нису нешто око чега се треба лицитирати.

Кад нема аргумената да нападне Грајфа, маргиналац Кораћ онда га клевеће како не зна наш језик!?!

Па ни судије Међународног кривичног суда за бившу Југославију, господине Кораћ, нису знале наш језик па су доносиле пресуде изрицајући казне оптуженим Србима за Сребреницу, и за друге.

Зачуђујуће је да се Кораћ пита шта су мотиви и смисао рада поменуте комисије након што ју је већ довео у питање, а њен извјештај назвао „пропагандним памфлетом Владе Републике Српске“.

Кад не зна шта су мотиви и смисао, а то је потрага за истином, како се осмјелио да онда на тај начин тако олако и поцјењивачки квалификује рад комисије.

То изгледа само зна Кораћ јер некричност према себи која му се негдје загубила код њега се претворила у критичност, у овом случају, према поменутој комисији.

Кораћу смета и то за шта се наводе имена свих осуђених пред Хашким трибуналом и у каквој је то вези са истраживањем.

То, господине Кораћ, да би се видјело да је велики број Срба осуђен док то није случај са Бошњацима и рецимо њиховим командантом Насером Орићем, који је предводио ескадроне смрти у Подрињу и починио и сам многе злочине над Србима. Ви никада нисте поменули Насера Орића за злочине. Али он је данас слободан човјек који није одговарао ни за један злочин.

Очигледно су се код код Кораћа нагомилале заблуде и да као глупост ни мржња према Републици Српској и Србима нема граница.

То се увелико може означити патолошком појавом Жарка Кораћа.

(Данас)