Milorad Dodik: Nema te hemije koja može da ujedini BiH

U intervjuu listu „Politika“ Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske istakao je da se RS neće upuštati u avanture kao što je secesija od BiH i da dijalog o pravosuđu BiH počinje u junu.

Odluka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da posle razgovora s visokom predstavnicom EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton predloži povlačenje odluke o održavanju referenduma o nametnutim odlukama visokih predstavnika naišla je na različite reakcije – od pohvala do pokuda.

Posle Vašeg dogovora s Ketrin Ešton izgleda kao da nijedna strana nije poražena, ali mnogi smatraju da ste svojim oštrim stavom naterali međunarodnu zajednicu da Vam pruži neke garancije o reformi pravnog sistema BiH, pa ste Vi izašli kao pobednik?

Pre raspisivanja odluke o referendumu gotovo da nijedna relevantna institucija nije obraćala pažnju na naše opravdane primedbe na rad Tužilaštva i Suda BiH. Sa OHR-om nismo imali nikakve konstruktivne razgovore, jer se on pokazivao kao nadmena institucija koja je od nas tražila da povučemo odluku o raspisivanju referenduma i da se na taj način reši ovo pitanje.

Naš suštinski dijalog sa EU obezbedio je da Ketrin Ešton dođe u Banjaluku. To je za nas vrlo važan čin, koji ima snažne političke konsekvence.RS je dakle na dobrom putu da, kao što sam u prethodnom intervjuu za „Politiku“ najavio, pravom pobedi silu.

Da li razmatrate mogućnost da će Vam ova „pobeda“ biti naplaćena prvom prilikom u budućnosti?

Nije moje da gledam ko će i kakve akcije preduzimati. Moje je da adekvatno zaštitim interese RS i naroda koji živi u njoj. To činim bez ikakvih strahova po moju političku sudbinu.

Ne tražimo nikakva prava mimo Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. Sa te pozicije smo se suprotstavili jednoj snažnoj akciji centralizacije BiH koja je bila u brzom hodu do 2005. BiH isključivo može da opstane ako se poštuju prava RS dobijena Dejtonskim sporazumom. I Bošnjaci bi trebalo da prigrle Dejtonski sporazum i tako sačuvaju BiH. Ovako, kako oni rade, to je najbolji put da se ugasi ova zemlja.

Da li se slažete sa ocenom da je baronesa Ešton došla u Banjaluku da Vam spasava politički obraz i otvori šansu da ispunite očekivanja SAD i EU i da postanete „konstruktivan“ u iznalaženju rešenja za krizu u zemlji?

Moj obraz je čist i niko ne treba da ga spasava. Ja najbolje vodim računa o svom obrazu koji može da bude ukaljan samo ako ljudi u RS ocene da sam zloupotrebio njihove interese. Sve drugo mi apsolutno nije važno.

To što neko očekuje da ćemo kroz reforme ukinuti sami sebe, to je sa ovom strukturom vlasti računica bez krčmara. Nećemo se upuštati u avanture kao što je secesija od BiH. Mi želimo da u njoj vlada balans utvrđen Dejtonskim sporazumom.

Opozicija kaže da ponižavate Narodnu skupštinu RSjer će ona sada morati da na Vaš predlog poništi odluku donetu na Vaš zahtev?

Predložio sam da se povuče odluka o raspisivanju referenduma zbog toga što su stvorene nove realne činjenice koje nisu postojale kada sam tražio da NS RS donese odluku o raspisivanju referenduma. Parlament niko ne ponižava. One partije koje tvrde da sam ponizio NS RS nisu glasale za referendum, a sada ga brane. Tu nelogičnost je teško objasniti.

Koliko je na kompromis uticala pretnja visokog predstavnika da će Republici Srpskoj ukoliko ne povuče odluku o referendumu biti primoran da je poništi, pa čak i da Vas eliminiše iz političkog života?

Postojale su takve tvrdnje i ja ne želim da ih komentarišem. Mislim da je ključno to što je EU ipak procenila da na strani RS postoje određena prava i da smo u pravu. Zato se EU uključila u ovu priču, iako su Britanci bili zagovornici kažnjavanja i RS i njenog rukovodstva. Da nije bilo kvalitetne reakcije EU, OHR je mogao da radi šta hoće.

Nismo bili spremni da pod pretnjama povučemo našu odluku. Ušli smo u dijalog sa EU i da dijalog nije uspeo, mi ne bismo povukli odluku o raspisivanju referenduma.

Da li sada, kada odluku o odustajanju od referenduma kao razumnu hvale od Brisela do Beograda, uviđate da je ona pretila zaoštravanjem ionako teške situacije u BiH?

Ne bi došlo do zaoštravanja situacije u BiH. Mi imamo pravo da demokratskim sredstvima branimo svoja prava i od toga nećemo odustati. Ključna rečenica dogovora sa EU je da referendum o ovom pitanju za sada nije neophodan. Odavno nemamo potrebu da uplakano Sarajevo tešimo dobrim poklonima. Mi od Sarajeva samo tražimo da poštuju naša ustavna prava onoliko koliko i mi poštujemo BiH.

Dobili ste obećanje da će otpočeti dijalog o pravosuđu BiH. S kime, kada?

Početkom juna u Banjaluku će doći komesar za proširenje EU Štefan File koji će voditi prvi sastanak. S njim će doći i delegacija stručnjaka EU, a ovde će biti predstavnici RS, Federacije BiH i zajedničkih organa. Predstoje teški razgovori u kojima će se definitivno reći da li može ili ne može da ostane ovakav pravosudni sistem u BiH. Po mojoj proceni mi smo pobednici, jer smo jedno vrlo važno pitanje stavili na dnevni red, ne samo u BiH nego i u organima EU.

U Federaciji, kao i u Republici Srpskoj, postoji uverenje da međunarodna zajednica posle postizanja Dejtonskog sporazuma 1995. nije bila od velike koristi. Vaš komentar?

Međunarodna zajednica je po završetku rata bila od ogromne koristi i dala je veliki doprinos stabilizaciji prilika u BiH. Problemi su počeli kada je za visokog predstavnika postavljen Volfgang Petrič, a stvari su se pogoršale kada je njega nasledio Pedi Ešdaun. Oni su počeli da modeliraju unutrašnje odnose umesto da primenjuju Dejtonski sporazum. Nametanjem rešenja, zakona i izmenama ustava oni su BiH uveli u dodatne probleme.

Kakav je Vaš utisak: da li EU uopšte ima neki izlaznu strategiju za Bosnu, ili će nastaviti da pokušava ono od čega su Amerikanci odustali u Iraku – procesa izgradnje nacije?

Nemoguće je ovde, po američkom modelu, izgraditi jednu naciju. To je naprosto nemoguća misija. U BiH postoje tri konstitutivna naroda i više nacionalnih manjina. Kada je ovde, mimo Dejtona, počeo projekat izgradnje državnih institucija i nacije-države, desio se lom. Upravo takva praksa nas je dovela u pat-poziciju.

Ovde nisu problem ni Srbi, ni Hrvati, ni Bošnjaci. Ovde je problem realnost. Ovde je nemoguće graditi društvo koje bi funkcionisalo po principu „jedan čovek – jedan glas“. To bi neminovno obezbedilo majorizaciju i aroganciju najbrojnijeg bošnjačkog naroda. BiH jedino može sačuvati kompromis koji predstavnici tri naroda postignu na nivou države. Pod uslovom da ti predstavnici budu iz najsnažnijih stranaka iz sva tri naroda.

Dolazite iz po mnogo čemu jedinstvene države na svetu: tri predsednika, 14 parlamenata, 180 ministara. Države koja po mišljenju mnogih ne funkcioniše zbog nasleđenih omraza, podela na entitete i kantone, zbog toga što je pod međunarodnim protektoratom. Kako Vi doživljavate BiH?

Federacija BiH je uređena Vašingtonskim sporazumom iz marta 1994. Oni su se dogovorili o unutrašnjoj organizaciji Federacije BiH. Naše nije da se mešamo u njenu unutrašnju organizaciju. I ne želimo da nas svrstavaju u neracionalnu organizaciju BiH, jer RS ima jedan parlament, vladu i predsednika. Pitanje o neracionalnoj organizaciji treba postaviti nadležnim federalnim organima.

BiH je u ovom trenutku podeljena zemlja. Nema hemije koja je može ujediniti, a to potvrđuje i njena istorija. Što se tiče nas, BiH može da bude uspešna konfederacija ili unija čiji bi entiteti deo svoje državnosti i nadležnosti preneli na zajedničke organe – kao što su vojska, spoljna i monetarna politika...

Svojevremeno ste 2009. u jednoj emisiji učestvovali zajedno sa visokom predstavnikom Valentinom Inckom. Obojici je bilo postavljeno isto pitanje: kako vidite BiH za dve godine? Vi ste odgovorili „bez Incka“. On je odgovorio „bez Dodika“. Šta sada kažete?

Za godinu dana BiH će biti sa Miloradom Dodikom i Republikom Srpskom, bez Valentina Incka.

(S. R, Politika)