Милорад Додик: Нема те хемије која може да уједини БиХ

У интервјуу листу „Политика“ Милорад Додик, председник Републике Српске истакао је да се РС неће упуштати у авантуре као што је сецесија од БиХ и да дијалог о правосуђу БиХ почиње у јуну.

Одлука председника Републике Српске Милорада Додика да после разговора с високом представницом ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Кетрин Ештон предложи повлачење одлуке о одржавању референдума о наметнутим одлукама високих представника наишла је на различите реакције – од похвала до покуда.

После Вашег договора с Кетрин Ештон изгледа као да ниједна страна није поражена, али многи сматрају да сте својим оштрим ставом натерали међународну заједницу да Вам пружи неке гаранције о реформи правног система БиХ, па сте Ви изашли као победник?

Пре расписивања одлуке о референдуму готово да ниједна релевантна институција није обраћала пажњу на наше оправдане примедбе на рад Тужилаштва и Суда БиХ. Са ОХР-ом нисмо имали никакве конструктивне разговоре, јер се он показивао као надмена институција која је од нас тражила да повучемо одлуку о расписивању референдума и да се на тај начин реши ово питање.

Наш суштински дијалог са ЕУ обезбедио је да Кетрин Ештон дође у Бањалуку. То је за нас врло важан чин, који има снажне политичке консеквенце.РС је дакле на добром путу да, као што сам у претходном интервјуу за „Политику“ најавио, правом победи силу.

Да ли разматрате могућност да ће Вам ова „победа“ бити наплаћена првом приликом у будућности?

Није моје да гледам ко ће и какве акције предузимати. Моје је да адекватно заштитим интересе РС и народа који живи у њој. То чиним без икаквих страхова по моју политичку судбину.

Не тражимо никаква права мимо Дејтонског споразума и Устава БиХ. Са те позиције смо се супротставили једној снажној акцији централизације БиХ која је била у брзом ходу до 2005. БиХ искључиво може да опстане ако се поштују права РС добијена Дејтонским споразумом. И Бошњаци би требало да пригрле Дејтонски споразум и тако сачувају БиХ. Овако, како они раде, то је најбољи пут да се угаси ова земља.

Да ли се слажете са оценом да је баронеса Ештон дошла у Бањалуку да Вам спасава политички образ и отвори шансу да испуните очекивања САД и ЕУ и да постанете „конструктиван“ у изналажењу решења за кризу у земљи?

Мој образ је чист и нико не треба да га спасава. Ја најбоље водим рачуна о свом образу који може да буде укаљан само ако људи у РС оцене да сам злоупотребио њихове интересе. Све друго ми апсолутно није важно.

То што неко очекује да ћемо кроз реформе укинути сами себе, то је са овом структуром власти рачуница без крчмара. Нећемо се упуштати у авантуре као што је сецесија од БиХ. Ми желимо да у њој влада баланс утврђен Дејтонским споразумом.

Опозиција каже да понижавате Народну скупштину РСјер ће она сада морати да на Ваш предлог поништи одлуку донету на Ваш захтев?

Предложио сам да се повуче одлука о расписивању референдума због тога што су створене нове реалне чињенице које нису постојале када сам тражио да НС РС донесе одлуку о расписивању референдума. Парламент нико не понижава. Оне партије које тврде да сам понизио НС РС нису гласале за референдум, а сада га бране. Ту нелогичност је тешко објаснити.

Колико је на компромис утицала претња високог представника да ће Републици Српској уколико не повуче одлуку о референдуму бити приморан да је поништи, па чак и да Вас елиминише из политичког живота?

Постојале су такве тврдње и ја не желим да их коментаришем. Мислим да је кључно то што је ЕУ ипак проценила да на страни РС постоје одређена права и да смо у праву. Зато се ЕУ укључила у ову причу, иако су Британци били заговорници кажњавања и РС и њеног руководства. Да није било квалитетне реакције ЕУ, ОХР је могао да ради шта хоће.

Нисмо били спремни да под претњама повучемо нашу одлуку. Ушли смо у дијалог са ЕУ и да дијалог није успео, ми не бисмо повукли одлуку о расписивању референдума.

Да ли сада, када одлуку о одустајању од референдума као разумну хвале од Брисела до Београда, увиђате да је она претила заоштравањем ионако тешке ситуације у БиХ?

Не би дошло до заоштравања ситуације у БиХ. Ми имамо право да демократским средствима бранимо своја права и од тога нећемо одустати. Кључна реченица договора са ЕУ је да референдум о овом питању за сада није неопходан. Одавно немамо потребу да уплакано Сарајево тешимо добрим поклонима. Ми од Сарајева само тражимо да поштују наша уставна права онолико колико и ми поштујемо БиХ.

Добили сте обећање да ће отпочети дијалог о правосуђу БиХ. С киме, када?

Почетком јуна у Бањалуку ће доћи комесар за проширење ЕУ Штефан Филе који ће водити први састанак. С њим ће доћи и делегација стручњака ЕУ, а овде ће бити представници РС, Федерације БиХ и заједничких органа. Предстоје тешки разговори у којима ће се дефинитивно рећи да ли може или не може да остане овакав правосудни систем у БиХ. По мојој процени ми смо победници, јер смо једно врло важно питање ставили на дневни ред, не само у БиХ него и у органима ЕУ.

У Федерацији, као и у Републици Српској, постоји уверење да међународна заједница после постизања Дејтонског споразума 1995. није била од велике користи. Ваш коментар?

Међународна заједница је по завршетку рата била од огромне користи и дала је велики допринос стабилизацији прилика у БиХ. Проблеми су почели када је за високог представника постављен Волфганг Петрич, а ствари су се погоршале када је њега наследио Педи Ешдаун. Они су почели да моделирају унутрашње односе уместо да примењују Дејтонски споразум. Наметањем решења, закона и изменама устава они су БиХ увели у додатне проблеме.

Какав је Ваш утисак: да ли ЕУ уопште има неки излазну стратегију за Босну, или ће наставити да покушава оно од чега су Американци одустали у Ираку – процеса изградње нације?

Немогуће је овде, по америчком моделу, изградити једну нацију. То је напросто немогућа мисија. У БиХ постоје три конститутивна народа и више националних мањина. Када је овде, мимо Дејтона, почео пројекат изградње државних институција и нације-државе, десио се лом. Управо таква пракса нас је довела у пат-позицију.

Овде нису проблем ни Срби, ни Хрвати, ни Бошњаци. Овде је проблем реалност. Овде је немогуће градити друштво које би функционисало по принципу „један човек – један глас“. То би неминовно обезбедило мајоризацију и ароганцију најбројнијег бошњачког народа. БиХ једино може сачувати компромис који представници три народа постигну на нивоу државе. Под условом да ти представници буду из најснажнијих странака из сва три народа.

Долазите из по много чему јединствене државе на свету: три председника, 14 парламената, 180 министара. Државе која по мишљењу многих не функционише због наслеђених омраза, подела на ентитете и кантоне, због тога што је под међународним протекторатом. Како Ви доживљавате БиХ?

Федерација БиХ је уређена Вашингтонским споразумом из марта 1994. Они су се договорили о унутрашњој организацији Федерације БиХ. Наше није да се мешамо у њену унутрашњу организацију. И не желимо да нас сврставају у нерационалну организацију БиХ, јер РС има један парламент, владу и председника. Питање о нерационалној организацији треба поставити надлежним федералним органима.

БиХ је у овом тренутку подељена земља. Нема хемије која је може ујединити, а то потврђује и њена историја. Што се тиче нас, БиХ може да буде успешна конфедерација или унија чији би ентитети део своје државности и надлежности пренели на заједничке органе – као што су војска, спољна и монетарна политика...

Својевремено сте 2009. у једној емисији учествовали заједно са високом представником Валентином Инцком. Обојици је било постављено исто питање: како видите БиХ за две године? Ви сте одговорили „без Инцка“. Он је одговорио „без Додика“. Шта сада кажете?

За годину дана БиХ ће бити са Милорадом Додиком и Републиком Српском, без Валентина Инцка.

(С. Р, Политика)