Милорад Додик: И невесињска пушка доказ да су Срби увек били на страни ослободилаца, победника, праведника и антифашиста

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Херцеговачки устанак, познатији као Невесињска пушка, који је подигнут 9. јула 1875. у селу Крекови код Невесиња, означио почетак краја османлијског царства и увод у проглашење Србије и Црне Горе независним државама, истичући да су Срби увијек, кроз своју богату историју, били на страни ослободилаца, побједника, праведника и антифашиста.

“То је кроз вијекове потврђивао и храбри и поносни народ Херцеговине”, нагласио је Додик.

Он је подсјетио да је Херцеговачки устанак и први пуцањ у Крековима прерастао у српско-турски рат, јер се убрзо проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

“Свако обиљежавање овог значајног датума, 9. јула, прилика је да се сјетимо храбрости и јунаштва Пере Тунгуза, који је испалио први метак на турски караван чиме је означио почетак устанка против османлијског окупатора. Овај његов херојски и јуначки подвиг уписан је златним словима у славну историју наших предака”, нагласио је Додик.

Поводом обиљежавања 148 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке, предсједник Српске је рекао за Срну да је хајдук Перо имао част да својим херојским подвигом уздрма и пробуди умртвљену Европу.

“Након овог устанка убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ. Нажалост, они који су били најхрабрији, који су подигли устанак остали су под влашћу, али другог окупатора. Умјесто османлијске империје, БиХ је анектирана од Аустроугарске”, подсјетио је Додик.

Упркос свему, рекао је Додик, Невесињска пушка остаје историјски датум не само за слободарски народ Херцеговине, већ за све Србе, јер је овај устанак, храброст и одважност српских устаника био подстрек и звијезда водиља свих наредних устанака, па тако и посљедњег Одбрамбено-ослободилачког рата.

Он је рекао да су Невесињци и Херцеговци увијек били међу првима који су храбро подизали глас против окупатора и разних бјелосвјетских освајача српских територија.

“И данас, многи кидишу на нашу Републику Српску, имовину, наша права и слободу. Покушавају на разне начине да нас мајоризују, да нас утишају, угњетавају, али наши храбри преци треба да нам буду примјер и идеал како се чува и брани своја земља, свој идентитет, вјера и отаџбина. Стога, морамо бити јединствени и држати се заједно и бранити оно најсветије што имамо и што смо створили у миру, а у рату одбранили – своју Републику Српску која је натопљена крвљу најхрабријих српских синова”, поручио је Додик.

Он је указао да су јединство и патриотизам симбол наше прошлости, садашњости и будућности, и то мора бити завјет како за данашње, тако и будуће генерације.

“Ови догађаји, попут Невесињске пушке и бројних других славних устанака и битака, упозоравају да смо нико и ништа без своје отаџбине и свог народа који треба и мора да остане одвје упркос свим искушењима који нам долазе и која нам намећу што домаћи што страни непријатељи”, закључио је предсједник Републике.

Сутра ће у селу Крекови, код Невесиња, бити обиљежено 148 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке.

Прва Невесињска пушка означио је почетак устанка подигнутог у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

(Додик.нет)