Милорад Додик на суђењу Ратку Младићу као сведок одбране: Алија Изетбеговић је срушио принцип конситутивности народа и тиме изазвао рат

Додик је у свједочењу нагласио да је Алија Изетбеговић срушио, прије рата принцип конститутивности народа, и да вјерује, да се то није десило , да до рата не би ни дошло. Након Дејтона Изетбеговић је тражио од Уставног суда БиХ да се прогласи конститутивност народа на цијелом простору БиХ с циљем да Бошњаци као најбројни народ имају доминацију. Да је то био циљ показује и данашња мајоризација Хрвата у Федерацији, и покушаји да се мајоризирају и Срби, рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да је Изетбеговић злоупотребљавао парламент БиХ, те да је као предсједавајући Предсједништва БиХ изашао за говорницу и рекао да он предлаже да парламент призна Словенију и Хрватску као независне земље.

"Питао сам на основу чега он износи тај став, да ли је то став Предсједништва БиХ или његове партије и њега лично. Он је рекао да то није усаглашен став Предсједништва, него да је то став његове партије и њега лично", образложио је Додик.

Он је навео да је тада упозорио Изетбеговића да је злоупотријебио говорницу и да није могао да износи те ставове ако није било усаглашеног става Предсједништа.

"Али те злоупотребе су се стално дешавале, па није ни чудо што је Алија Изетбеговић злоупотријебио говорницу парламента БиХ да промовише своје личне идеје", навео је Додик.

Према његовим ријечима, СДС је била за останак Југославије и БиХ у Југославији, а када је било видљиво да је то готово немогуће, онда су тражили поштивање Устава у вези са статусним питањима у самој БиХ.

Тадашњи Устав БиХ, рекао је Додик, предвиђао је двотрећинску већину за било какву статусну промјену у оквиру БиХ.

"Према Уставу СФРЈ суверенитет је припадао народу, а републике су биле територијалне организације народа. БиХ је имала у свом саставу три водећа народа Србе, муслимане и Хрвате, и у том погледу СДС је тражила да се испоштују процедуре предвиђене Уставом", навео је Додик.

Република Српска се никада није залагала за политику етничког чишћења

Додик је говорио о злочину над српским цивилима у селу Сијековац, који су починили припадници „Патриотске лиге БиХ“, што је, уз убиство српског свата на Башчаршији, био први ратни злочин, који је изазвао ширење сукоба.

„ Никада нисам наишао на план, ни писмени ни усмени да се муслимани и Хрвати иселе са подручја под контролом српске стране.“, изјавио је Додик.

„Термин етничко чишћење тек сам касније чуо. Политика тог времена није била политика етничког чишћења.“

Убијен је српски посланик који се враћао са заседања у Сребреници. Наравно да је то изазвало емоције.

На питање како коментарише то што је међу шест стратегијских циљева српског народа 1992, један подразумевао раздвајање од друга два народа, Додик је одговорио да се ради о институционалном раздвајању, а не физичком.  

„То раздвајање се већ десило, пошто су се Хрвати и муслимани институционално већ одвојили. Ни у једном документу не стоји да српски народ не жели консензус и договор са другима, па не стоји ни у том документу“, рекао је он.

„ Политичка одлука представника Републике Српске тог времена апсолутно није била мотивисана физичким раздвајањем народа.“, рекао је Додик.

БиХ никада није била суверена држава

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да БиХ никада није била суверена држава, а да историјски гледано, готово никада није било могуће усагласити ставове три конститутивна народа у БиХ. 
Додик је, као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, рекао да је историјски развој на подручју БиХ доминантно обликује мишљење Бошњака, Хрвата и Срба који живе у БиХ.

"То је је земља у којој се веома тешко, икада, долазило до консензуса. Та три народа никада у историјски важним тренуцима нису била на једној страни, него су увијек била на подијељеним историјским улогама, у правилу супротстављеним и непријатељским", навео је Додик.

Као илустрацију стања у БиХ, Додик је навео чињеницу да БиХ има само два усаглашена празника - Нову годину и Дан побједе над фашизмом, а ниједан заједнички обиљежен историјски догађај.

Говорећи о периоду пред почетак рата у БиХ, Додик је рекао да се 15. октобра 1991. године догодио акт унилатералне неправне сецесије, која није уважавала процедуре предвиђене за статусне промјене у БиХ, нити је предвиђена међународним декларацијама.

Он је нагласио да су суверенитет и независност БиХ, тражени декларацијом СДА, били потпуна лаж.

На питање како је почео рат у БиХ, Додик је рекао да је СДА формирала "патриотску лигу" - оружано крило те партије, чија се улога касније видјела у многим догађајима.

Додик је нагласио да је и прва жртва рата била у Сарајеву, када је убијен отац младожење на српској свадби, а што је узнемирило цијелу српску заједницу.

"Након тога, десиле су се и активности `патриотске лиге` на подручју Босанског Брода и на другим мјестима готово у серији", рекао је Додик.

Бесправна одлука о референдума без учешћа Срба била увертира за рат

12.30 Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да је одлука о референдуму о независности БиХ потпуно усложнила односе у БиХ. 
"У јануару 1992. године донесена је одлука о расписивању референдума без учешћа Срба, не само из СДС-а, него и нас, независних посланика. У новембру када је формирана Скупштина српског народа БиХ, основи циљ те скупштине био је борба за равноправност у оквиру БиХ, што је, наравно, игнорисано", рекао је Додик као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

"Данас многи Хрвати кажу да су тада ишли на референдум зато што су сматрали да тиме подржавају независност Хрватске и да са овог становништа никад не би ишли на тај референдум, јер је он био о унилатералној сецесији која се касније десила, те почетак прегласавања и мајоризације Хрвата од муслимана", објаснио је Додик.

Према његовим ријечима, тај "референдум" организован је на бази крње и неважеће одлуке парламента БиХ.

"Тај референдум одржан је посљедњег дана феруара и 1. марта и на њега су изашли искључиво Бошњаци и Хрвати и статистички их је било 64 одсто. Велика већина гласала је за одлуку о проглашењу самосталне државе. Та одлука није уважила уставни принцип о потреби да се за статусне промјене обезбиједи двотрећинска већина", нагласио је Додик.

Додик даје исказ као сведок одбране на суђењу Ратку Младићу

Председник Републике Српске Милорад Додик у понедељак ће дати исказ као сведок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

Додик је за "Вечерње новости" потврдио да ће сведочити о развоју политичке ситуације у вези са распадом бивше Југославије.

"Био сам посланик у Скупштини Социјалистичке Републике БиХ на првим вишестраначким изборима, а касније посланик у Народној скупштини и моје сведочење ће се односити искључиво на политичке околности у вези са почетком рата", рекао је Додик.

(РТРС, НСПМ)