Milorad Dodik: Bosnom vlada ambasadorokratija, Zapad sve vreme pokušava da podeli Srbe

Ambasadori nekoliko zapadnih zemalja nalaze se petkom i onda odlučuju šta treba da se radi u BiH

Milorad Dodik u Beogradu ima status političke zvezde. Deluje opušteno dok bez sakoa sedi u foajeu hotela „Metropol”, kao u velikoj kancelariji, a ljudi mu samo prilaze. Drži sastanke, odvaja po desetak minuta za svakog. Dolaze i oni koji žele da se fotografišu s njim, strpljivo gledajući kad će da se ukaže prilika. Prilaze saradnici, guraju mu u ruke svoje telefone, gde neko već čeka na vezi. Čitaju mu u hodu saopštenja, vesti... Orić, Srebrenica, referendum, samo su neke od tema. A šta je za njega Srebrenica?

– To je mesto velikog zločina, nesumnjivo počinjenog i nad Srbima i nad Bošnjacima, u kome je stradao ogroman broj ljudi. Srebrenica je kontinuitet u zločinu od 1991. do 1995, i to se može posmatrati samo u kontekstu zločina koji su počinili jedni drugima i Srbi i muslimani. Pokušava se manipulisati i prikazati Srebrenica samo kao mesto stradanja Bošnjaka, zaboravljajući ogromne žrtve Srba. To ima nesumnjivo političku pozadinu, jer je ona bila motiv i razlog za bombardovanje NATO-a. Ako se održi taj stereotip o Srebrenici, onda uvek možete da tvrdite da je bila opravdana intervencija. Ne procesuirajući zločine i zločince nad Srbima, oni žele stereotip o stradanju samo muslimana i Bošnjaka na tom prostoru i to izaziva kontroverze – kaže za „Politiku” predsednik RS, koji će danas prisustvovati otkrivanju spomenika Gavrilu Principu u Beogradu, dara Republike Srpske, kakav već postoji u Istočnom Sarajevu.

Nećete ići u Srebrenicu?

- Ja sam bio u Srebrenici i poklonio se. Meni je žao svih žrtava, bilo da je musliman ili Srbin. Ali ne želim da budem deo farse koja se pokušava tamo prodati. To nije mesto odavanja pošte i počasti žrtvama, nego mesto politikantstva, političke ujdurme i želje da se satanizuje srpski narod i da se kvalifikacijama o navodnom genocidu Srbima nametne kolektivna odgovornost. Možete uskoro očekivati da se nametne kako je srpski narod kolektivno odgovoran za genocid nad muslimanima, jer samo kolektivitet može da napravi takvu vrstu zločina, a ne pojedinac. Zato mi ne možemo da uđemo u taj stereotip.

Zvanično se govori o genocidu nad više od 8.000 ljudi, što je potpisao i prethodni predsednik RS Dragan Čavić?

- Bilo je manipulacija od samog početka. Treba se setiti da je visoki predstavnik tada bio Pedi Ešdaun, koji je napisao svoj izveštaj u okviru OHR-a i fingirali su formiranje komisije u RS koja je navodno potvrdila te podatke. Ta komisija je dobila servirani izveštaj od OHR-a, a zbog spoljnog pritiska ta komisija morala je da ima podršku predsednika Čavića.

U izveštaju se govori o osam hiljada i nekoliko stotina žrtava, ali posle toliko godina vidi se da tih 8.000 ne postoje. Haški tribunal, pozivajući se upravo na ovaj izveštaj, doneo je odluku o navodnom genocidu. Danas, kad odete na groblje u Potočarima, nećete naći više od 4.500 sahranjenih, što govori o tome da je to bilo manipulacija.

A šta je sa ostalima?

- Ima i živih, naravno, mi smo te podatke proverili. Mi smo te ljude zvali po Švedskoj i oni su se javljali na telefon. Ima ljudi koji nisu poginuli tada u Srebrenici, ali su tu sahranjeni. Kao što su u toku rata govorili da su Srbi pobili 300.000 muslimana, a na kraju je ispalo da je u čitavoj BiH poginulo oko 93.000 ljudi, od čega 29.000 Srba. Ali, na tom stereotipu o 300.000 poginulih muslimana, Amerika i druge velike zemlje gradile su politiku i svoj odnos prema Srbiji, RS i srpskom narodu u celini.

Sada su činjenice jasne, ali to ništa ne znači, jer je politika već sprovedena. Zato je nemoguće dokazati taj broj kojim se manipuliše u Srebrenici, jer on ne postoji, ali je poslužio sudu u Hagu da odredi karakter tog zločina, koji jeste bio ogroman, i nad jednima i nad drugima. Reč je o više od 3.500 stradalih Srba u periodu od dve–tri godine. Srebrenica je bila demilitarizovana zona, a iz nje su uporno izlazili naoružani vojnici Nasera Orića i vršili zločine po selima u okolini Bratunca i Srebrenice. To je bio pokušaj da se napravi predstava.

Ali, ta predstava je sada pretočena u britansku rezoluciju?

- Britanija je u kontinuitetu negativna prema Srbima i srpskom narodu. Nisam od onih koji su skloni da misle o teorijama zavere, za mene postoje samo zavere. Britanci su bili na strani Otomanske imperije i zato se ona toliko i zadržala ovde. Kad je srpski narod dizao ustanke za svoju slobodu, Otomanska imperija je imala podršku Britanije kao kolonijalne sile. Zato je i ostao onaj deo evropske Turske, kako bi se i dalje zagorčavao život balkanskim narodima.

Taj cinizam Britanaca vidljiv je kroz istoriju. Britanska vlast je poslala Pedija Ešdauna, koji je srušio Dejtonski mirovni sporazum, kršio međunarodno pravo i odredbe Ustava BiH. To govori o lošim namerama, jer je sve činjeno na štetu Srba i RS. Pedi Ešdaun je devedesetih godina 20. veka, kao i Holbruk, sedeo izuven s liderima s Kosova i podstrekivao ih da dižu revoluciju. On je direktni izdanak britanske politike koja je ovde mešetarila, zavađala ljude i vodila ih u rat. Zato rezolucija o navodnom genocidu u Srebrenici predstavlja kontinuitet takve britanske politike. To je politika loših namera, ona je preko svojih službi mešetarila u Bosni, poznati su i njihovi uplivi u službe bezbednosti.

Zar nije put ka pomirenju ako se priznaju zločini koji su počinjeni?

- Ne može biti put ka pomirenju ako ignorišete žrtve jednih i samo favorizujete druge, i to na bazi netačnih podataka. Britanci su bili deo alijanse koja je bombardovala Srbe osiromašenim uranijumom, koji ima posledice na novorođenu decu.

Pa vi ste nedavno rekli da Srbi mogu da razmišljaju o NATO-u, ako im on izgradi fabrike?

- Srbi razmišljaju o NATO-u, imaju svoje mišljenje o tome. Ja nisam aktivista koji bi ubeđivao srpski narod da ide u NATO. Ja samo pitam: zašto ste nas bombardovali i zašto osiromašenim uranijumom, pa sad ljudi i deca s naših prostora masovno obolevaju od malignih bolesti? Zašto mi ne smemo o tome da pričamo, zašto moramo da ćutimo jer su oni veliki? Ja verujem da sam na strani istine.

Izgleda da na Zapadu veruju da ste malo više na strani Rusije...

- I Rusija je istina, pa šta?

Bili ste nedavno u Sankt Peterburgu, gde vam je Lavrov rekao da je britanska rezolucija „antisrpska” i tražili ste od njega podršku za ruski veto u SB UN. Šta vam je još rekao?

- Rekao je da nije dogovoreno da ta stvar ide na dnevni red i da oni neće raditi na tome da to bude na dnevnom redu.

Kad ne ide na dnevni red, to u diplomatskom žargonu znači veto?

- Pitali ste šta je rekao, ja vam kažem. On je prvi rekao da je rezolucija antisrpska, pre mene. Očigledno da Rusi imaju saznanja o lošim namerama Britanaca. Ovde je reč o pokušaju pisanja istorije zasnovanom na netačnim činjenicama, a Britanija to podržava.

Nameravam veoma oštro da razgovaram s predstavnicima njihove ambasade, ako budem imao priliku. Ja ga neću moliti, ako hoće da razgovaramo – razgovaraćemo. Ovde na Balkanu ambasadori pokušavaju da se mešaju u unutrašnje stvari svake zemlje i da budu njihovi upravitelji. Britanski i drugi zapadni ambasadori pokušavaju da upravljaju BiH, a ako u tome ne uspevaju, onda krive lokalne političare.

Hoćete da kažete da vama ne mogu da upravljaju ambasadori?

- Ja sam spreman na svaku vrstu konstruktivnog razgovora, ali mnome upravljaju samo moji politički stavovi, koji su verifikovani na izborima. Ambasadori su preterano aktivni na unutrašnjem planu i smatram da ne mogu oni da upravljaju zemljom. U BiH je protektorat i novi sistem vladanja, nepoznat u svetu, koji se naziva ambasadorokratija. Ambasadori nekoliko zapadnih zemalja nalaze se petkom i onda odlučuju šta treba da se radi u BiH.

Bili ste uoči predsedničkih izbora u Rusiji, sa Putinom. Dao vam je milijardu...

- Maraka.

Stiče se utisak da imate podršku Moskve da gurate prst u oko Zapadu. Stalno pominjete referendume, evo i sad tražite referendum o sudu i tužilaštvu BiH?

- To će biti sprovedeno. I ne guram ja nikome prst u oko. Ako Britanci legalizuju škotski referendum, ako je normalan referendum u Kataloniji, ako je to pravo naroda, zašto bi to nama bilo uskraćeno? Zato što ovi zapadni ambasadori koji vladaju smatraju da smo mi manje vredni ljudi i da ne možemo da upravljamo sami sobom.

Ali niste ni vi, RS, nikada otvoreno tražili referendum, već samo pretite?

- To je velika, teška politička borba. Nije to za jedan dan. Kod nas su stranci zabranjivali da se to legalizuje, mi nismo ni imali zakon o referendumu. Teškim mukama smo ga doneli u parlamentu. Danas RS ima Zakon o referendumu i sve što bude uradila biće legalno.

Sećate se referenduma u Crnoj Gori, gde se tražilo da bude većina od 55 odsto? Evo, ja pristajem da većina bude 80 odsto. Ako ne bude 80 odsto izašlih glasalo za samostalnost RS, neće biti samostalnosti! Zašto nam ni to ne daju? U ovom trenutku Zapad je spreman da čak i političkim nasiljem spreči referendum.

Šta znači političko nasilje?

- Sankcije, izolacija, nametanje i aktiviranje visokog predstavnika...

Često dolazite u Srbiju, imate zajedničke sednice vlada, držite predavanja, otkrivate spomenike... Govori se dosta o tom pritisku Zapada na Srbiju, navodno da vas pusti niz vodu? Kakvi su odnosi Banjaluke i Beograda, osećate li podršku?

- Osećam, u kontinuitetu. Arogancija Zapada je veoma jasna. Zapad je ciničan i pokušava da nas podeli. Oni kažu da smo mi bosanski Srbi, a mi smo Srbi. Za nas je to teška uvreda, a još teža kada kažu da smo Bosanci. BiH nema nikakve šanse da uspe, jer nije voljena i željena od većine.

Bili ste dobri sa Tadićem, ali čini se da ste uspostavili odnose i sa Nikolićem i Vučićem?

- RS je zagledana u Srbiju. Mi volimo Srbiju, i kao republika i lično, kao pojedinci. Srbija bira svog predsednika i vladu, mi to poštujemo i podržavamo. Srbija je izložena ogromnom pritisku, koji u ovom trenutku trpe predsednik Nikolić i premijer Vučić, kao i čitava vlada i srpski narod.

Kroz navodni smešak zapadnih partnera, oni uporno pokušavaju da se Srbija kazni i da joj nametnu odluke koje su oni doneli pre 20 ili 30 godina, o Kosovu kao državi i nekim drugim stvarima koje traže od Srbije, a da taj isti Zapad ne učini nijedan ustupak Srbiji. Mogu da se pohvalim dobrim odnosima, od Koštunice, preko Tadića, pa do Nikolića i Vučića. Oni se baziraju pre svega na interesima Srbije i RS. Smatram da srpski narod ima problema baš zato što je u stanju da napravi dve države, Srbiju i RS, da napravi ovakvu metropolu kakav je Beograd, da i pored sve rasutosti bude dominantan na Balkanu.

(Bojan Bilbija – Politika)