Милорад Додик: Босном влада амбасадорократија, Запад све време покушава да подели Србе

Амбасадори неколико западних земаља налазе се петком и онда одлучују шта треба да се ради у БиХ

Милорад Додик у Београду има статус политичке звезде. Делује опуштено док без сакоа седи у фоајеу хотела „Метропол”, као у великој канцеларији, а људи му само прилазе. Држи састанке, одваја по десетак минута за сваког. Долазе и они који желе да се фотографишу с њим, стрпљиво гледајући кад ће да се укаже прилика. Прилазе сарадници, гурају му у руке своје телефоне, где неко већ чека на вези. Читају му у ходу саопштења, вести... Орић, Сребреница, референдум, само су неке од тема. А шта је за њега Сребреница?

– То је место великог злочина, несумњиво почињеног и над Србима и над Бошњацима, у коме је страдао огроман број људи. Сребреница је континуитет у злочину од 1991. до 1995, и то се може посматрати само у контексту злочина који су починили једни другима и Срби и муслимани. Покушава се манипулисати и приказати Сребреница само као место страдања Бошњака, заборављајући огромне жртве Срба. То има несумњиво политичку позадину, јер је она била мотив и разлог за бомбардовање НАТО-а. Ако се одржи тај стереотип о Сребреници, онда увек можете да тврдите да је била оправдана интервенција. Не процесуирајући злочине и злочинце над Србима, они желе стереотип о страдању само муслимана и Бошњака на том простору и то изазива контроверзе – каже за „Политику” председник РС, који ће данас присуствовати откривању споменика Гаврилу Принципу у Београду, дара Републике Српске, какав већ постоји у Источном Сарајеву.

Нећете ићи у Сребреницу?

- Ја сам био у Сребреници и поклонио се. Мени је жао свих жртава, било да је муслиман или Србин. Али не желим да будем део фарсе која се покушава тамо продати. То није место одавања поште и почасти жртвама, него место политикантства, политичке ујдурме и жеље да се сатанизује српски народ и да се квалификацијама о наводном геноциду Србима наметне колективна одговорност. Можете ускоро очекивати да се наметне како је српски народ колективно одговоран за геноцид над муслиманима, јер само колективитет може да направи такву врсту злочина, а не појединац. Зато ми не можемо да уђемо у тај стереотип.

Званично се говори о геноциду над више од 8.000 људи, што је потписао и претходни председник РС Драган Чавић?

- Било је манипулација од самог почетка. Треба се сетити да је високи представник тада био Педи Ешдаун, који је написао свој извештај у оквиру ОХР-а и фингирали су формирање комисије у РС која је наводно потврдила те податке. Та комисија је добила сервирани извештај од ОХР-а, а због спољног притиска та комисија морала је да има подршку председника Чавића.

У извештају се говори о осам хиљада и неколико стотина жртава, али после толико година види се да тих 8.000 не постоје. Хашки трибунал, позивајући се управо на овај извештај, донео је одлуку о наводном геноциду. Данас, кад одете на гробље у Поточарима, нећете наћи више од 4.500 сахрањених, што говори о томе да је то било манипулација.

А шта је са осталима?

- Има и живих, наравно, ми смо те податке проверили. Ми смо те људе звали по Шведској и они су се јављали на телефон. Има људи који нису погинули тада у Сребреници, али су ту сахрањени. Као што су у току рата говорили да су Срби побили 300.000 муслимана, а на крају је испало да је у читавој БиХ погинуло око 93.000 људи, од чега 29.000 Срба. Али, на том стереотипу о 300.000 погинулих муслимана, Америка и друге велике земље градиле су политику и свој однос према Србији, РС и српском народу у целини.

Сада су чињенице јасне, али то ништа не значи, јер је политика већ спроведена. Зато је немогуће доказати тај број којим се манипулише у Сребреници, јер он не постоји, али је послужио суду у Хагу да одреди карактер тог злочина, који јесте био огроман, и над једнима и над другима. Реч је о више од 3.500 страдалих Срба у периоду од две–три године. Сребреница је била демилитаризована зона, а из ње су упорно излазили наоружани војници Насера Орића и вршили злочине по селима у околини Братунца и Сребренице. То је био покушај да се направи представа.

Али, та представа је сада преточена у британску резолуцију?

- Британија је у континуитету негативна према Србима и српском народу. Нисам од оних који су склони да мисле о теоријама завере, за мене постоје само завере. Британци су били на страни Отоманске империје и зато се она толико и задржала овде. Кад је српски народ дизао устанке за своју слободу, Отоманска империја је имала подршку Британије као колонијалне силе. Зато је и остао онај део европске Турске, како би се и даље загорчавао живот балканским народима.

Тај цинизам Британаца видљив је кроз историју. Британска власт је послала Педија Ешдауна, који је срушио Дејтонски мировни споразум, кршио међународно право и одредбе Устава БиХ. То говори о лошим намерама, јер је све чињено на штету Срба и РС. Педи Ешдаун је деведесетих година 20. века, као и Холбрук, седео изувен с лидерима с Косова и подстрекивао их да дижу револуцију. Он је директни изданак британске политике која је овде мешетарила, завађала људе и водила их у рат. Зато резолуција о наводном геноциду у Сребреници представља континуитет такве британске политике. То је политика лоших намера, она је преко својих служби мешетарила у Босни, познати су и њихови упливи у службе безбедности.

Зар није пут ка помирењу ако се признају злочини који су почињени?

- Не може бити пут ка помирењу ако игноришете жртве једних и само фаворизујете друге, и то на бази нетачних података. Британци су били део алијансе која је бомбардовала Србе осиромашеним уранијумом, који има последице на новорођену децу.

Па ви сте недавно рекли да Срби могу да размишљају о НАТО-у, ако им он изгради фабрике?

- Срби размишљају о НАТО-у, имају своје мишљење о томе. Ја нисам активиста који би убеђивао српски народ да иде у НАТО. Ја само питам: зашто сте нас бомбардовали и зашто осиромашеним уранијумом, па сад људи и деца с наших простора масовно оболевају од малигних болести? Зашто ми не смемо о томе да причамо, зашто морамо да ћутимо јер су они велики? Ја верујем да сам на страни истине.

Изгледа да на Западу верују да сте мало више на страни Русије...

- И Русија је истина, па шта?

Били сте недавно у Санкт Петербургу, где вам је Лавров рекао да је британска резолуција „антисрпска” и тражили сте од њега подршку за руски вето у СБ УН. Шта вам је још рекао?

- Рекао је да није договорено да та ствар иде на дневни ред и да они неће радити на томе да то буде на дневном реду.

Кад не иде на дневни ред, то у дипломатском жаргону значи вето?

- Питали сте шта је рекао, ја вам кажем. Он је први рекао да је резолуција антисрпска, пре мене. Очигледно да Руси имају сазнања о лошим намерама Британаца. Овде је реч о покушају писања историје заснованом на нетачним чињеницама, а Британија то подржава.

Намеравам веома оштро да разговарам с представницима њихове амбасаде, ако будем имао прилику. Ја га нећу молити, ако хоће да разговарамо – разговараћемо. Овде на Балкану амбасадори покушавају да се мешају у унутрашње ствари сваке земље и да буду њихови управитељи. Британски и други западни амбасадори покушавају да управљају БиХ, а ако у томе не успевају, онда криве локалне политичаре.

Хоћете да кажете да вама не могу да управљају амбасадори?

- Ја сам спреман на сваку врсту конструктивног разговора, али мноме управљају само моји политички ставови, који су верификовани на изборима. Амбасадори су претерано активни на унутрашњем плану и сматрам да не могу они да управљају земљом. У БиХ је протекторат и нови систем владања, непознат у свету, који се назива амбасадорократија. Амбасадори неколико западних земаља налазе се петком и онда одлучују шта треба да се ради у БиХ.

Били сте уочи председничких избора у Русији, са Путином. Дао вам је милијарду...

- Марака.

Стиче се утисак да имате подршку Москве да гурате прст у око Западу. Стално помињете референдуме, ево и сад тражите референдум о суду и тужилаштву БиХ?

- То ће бити спроведено. И не гурам ја никоме прст у око. Ако Британци легализују шкотски референдум, ако је нормалан референдум у Каталонији, ако је то право народа, зашто би то нама било ускраћено? Зато што ови западни амбасадори који владају сматрају да смо ми мање вредни људи и да не можемо да управљамо сами собом.

Али нисте ни ви, РС, никада отворено тражили референдум, већ само претите?

- То је велика, тешка политичка борба. Није то за један дан. Код нас су странци забрањивали да се то легализује, ми нисмо ни имали закон о референдуму. Тешким мукама смо га донели у парламенту. Данас РС има Закон о референдуму и све што буде урадила биће легално.

Сећате се референдума у Црној Гори, где се тражило да буде већина од 55 одсто? Ево, ја пристајем да већина буде 80 одсто. Ако не буде 80 одсто изашлих гласало за самосталност РС, неће бити самосталности! Зашто нам ни то не дају? У овом тренутку Запад је спреман да чак и политичким насиљем спречи референдум.

Шта значи политичко насиље?

- Санкције, изолација, наметање и активирање високог представника...

Често долазите у Србију, имате заједничке седнице влада, држите предавања, откривате споменике... Говори се доста о том притиску Запада на Србију, наводно да вас пусти низ воду? Какви су односи Бањалуке и Београда, осећате ли подршку?

- Осећам, у континуитету. Ароганција Запада је веома јасна. Запад је циничан и покушава да нас подели. Они кажу да смо ми босански Срби, а ми смо Срби. За нас је то тешка увреда, а још тежа када кажу да смо Босанци. БиХ нема никакве шансе да успе, јер није вољена и жељена од већине.

Били сте добри са Тадићем, али чини се да сте успоставили односе и са Николићем и Вучићем?

- РС је загледана у Србију. Ми волимо Србију, и као република и лично, као појединци. Србија бира свог председника и владу, ми то поштујемо и подржавамо. Србија је изложена огромном притиску, који у овом тренутку трпе председник Николић и премијер Вучић, као и читава влада и српски народ.

Кроз наводни смешак западних партнера, они упорно покушавају да се Србија казни и да јој наметну одлуке које су они донели пре 20 или 30 година, о Косову као држави и неким другим стварима које траже од Србије, а да тај исти Запад не учини ниједан уступак Србији. Могу да се похвалим добрим односима, од Коштунице, преко Тадића, па до Николића и Вучића. Они се базирају пре свега на интересима Србије и РС. Сматрам да српски народ има проблема баш зато што је у стању да направи две државе, Србију и РС, да направи овакву метрополу какав је Београд, да и поред све расутости буде доминантан на Балкану.

(Бојан Билбија – Политика)