Мило Ломпар у „Утиску недеље“: Француски-немачки предлог je неприхватљив, „Косово“ се тим предлогом на један „пузајући“ начин доводи до међународног признања

Да ли је европски предлог, односно француско-немачки план, заиста решење за Косово. О овој теми у вечерашњем "Утиску недеље" говорили су професор Филолошког факултета у Београду Милан Ломпар, уредница КоССев-а Татјана Лазаревић и Милан Ст. Протић.

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар сматра да је француски-немачки предлог неприхватљив за Србију.

„Зато што то практично одваја Косово у државном смислу. Нарочито је важан члан који каже да се неће утицати на пријем у међународним организацијама јер последице пријема у УНЕСKО могу бити јако велике“, оценио је Ломпар у „Утиску недеље“.

Европски предлог је, како је навео, начин да се на један „пузајући“ начин доведе Косово до неке међународне афирмације, посебно у случају пет чланица ЕУ које не признају Косово.

„Ако дозволимо пут Косова у међународним организацијама, онда смо прећутно пристали на међународно признање, само ће оно бити на други начин именовано“, рекао је Ломпар.

Он је истакао и да не би прихватио европски предлог ни у замену за пуноправно чланство у ЕУ.

„Сматрам да је у овом тренутку једино што би могло да заустави ово убрзнао кретање ка неком неповољном исходу је задржавање унутар стања замрзнутог сукоба“, рекао је Ломпар и оценио да је Бриселским споразумом „упропаштено боље фактичко стање“.

Он је додао и да се треба вратити на тему која је некада била актуелна, а то су „стандарди пре разговора о статусу“.

Loading...

„Не може бити разговора о било каквом облику док се не задовоље елементарни европски стандарди“, рекао је Ломпар и додао да је Србија „вековима увек служила да Срби ван Србије имају где да дођу“.

Татјана Лазаревић: Ја не знам шта је садржина тог плана

Уредница КоССев-а Татјана Лазаревић оценила је да је ово најкритичнији моменат када се говори о питању Косова.

„Ја не знам шта је садржина тог плана и не волим да говорим о садржају који нисам видела. Ненормално је говорити јавно о нечему што представља део тајне дипломатије, а посебно док на терену траје криза“, рекла је она о француско-немачком предлогу и додала да се криза „захуктава“.

„Могао би да буде почетак завршнице. Криза је толико видљива и евидентна, док се за једним високим политичким столом ради успеха преговроа та садржина држи тајновитом, оно што не могу да разумем је да о оволико у јавности говоримо о неком документу о чијем садржају нико ништа не зна, сем 3-4 човека из високе политике“, додала је она.

Лазаревића сматра да нису у праву ни они који овај предлог виде као „коначну издају Косова“, као ни они који кажу да је то неки „међуспоразум“.

„То за нас није само папир него нешто што на најдиректнији могући и лош начин утиче на наше животе“, рекла је она.

Она је оценила да је све што је долазило са Запада 1999. године у перцепцији косовских Срба била „искључиво истеривање Србије са Косова“.

Додала је и да су међународне снаге у међувремену постала страна од које Срби са Косова траже заштиту.

„Срби на Косову немају другог савезника од тих истих међународних представника“, рекла је она.

Лазаревић је истакла да не може да замисли да Србија добије пунопрвно чланство у ЕУ оног тренутка када званично дигне руке од Косова.

„Не могу да замислим да ће Србија добити компензацију за то. Не могу да замислим да Србија оваква каква јесте и када уђе у ЕУ, шта се у том тренутку мења“, упитала је она.

Уредница КоССев-а је замерила српским властима и то што у преговоре није слала „најбоље што има“.

Она је истакла и да је њен „лични проблем са Београдом“ тај што смо као народ неумерени у свему.

„Идемо једног екстрема у други, сметају ми те две екстремне Србије, такзована десна Србија или тај други екстрем који се подводи под другосрбијанску неолибералну јавност. Не видим ту ‘здраву’ и ‘нормалну’ Србију у средини“, изјавила је Лазаревић.

Она је и оценила да смо у Србији нажалост прилично медијски неписмени, те да немамо времена да пратимо медијски садржај онако како га треба пратити и да заправо „не умемо да слушамо“.

Милан Ст. Протић: Једина је „сламка спаса“ за Србију да постане пуноправна чланица ЕУ

Милан Ст. Протић оценио је да је овај европски предлог неповољан за Србију и додао да су до таквог неповољног споразума довели преговори који су вођени, како је истакао, погрешним путем.

Истиче да нас историја учи да је у последњих 80 година „из корака у корак“ Косово све даље од Србије.

„Оно што је битно јесте да је преговоре требало водити другачије…. Ја се трудим колико могу да сагледам српство у целини и та оцена до које долазим је катастрофална. Последњи попис показује на каквој се низбрдици налазимо, а да не говоримо о стању морала, економије или институција“, рекао је Протић у „Утиску недеље“ на ТВ Нова С.

Ст Протић о лицемерју политичара и Косову: Обучемо скупа одела, седнемо у лимузине до тамо, поделимо неке поклончиће и мислимо да смо нешто урадили

Он је оценио да смо још 2001. године имали неку шансу да се нешто уради и да је она пропуштена“.

„Преговори су били катастрофални и ово је једино што смо могли да очекујемо“, навео је он.

Он је истакао да је једина „сламка спаса“ за Србију и српски народ да постане пуноправна чланица Европске уније.

„Нисам чак ни то да сигуран да је гаранција, ако прихватимо овај план… Оног тренутка када Србија постане пуноправна чланица ЕУ диже се рампа на чланство Косова у УН“, рекао је он,

Упитан о својој изјави да је током једног гостовања упутио савет Србима на Косову да се „доселе у Србију“, Протић је истакао да на Косову страдају „неки невини и недужни људи“, а које ми користимо као аргумент за одбрану територије.

„А врло добро знамо да то неће променити ништа, већ напротив“, рекао је он и додао да је њему постало „лицемерно и бездушно према сопственом народу о којем наводно бринемо“.

„Обучемо скупа одела, седнемо у скупе лимузине, одемо тамо на неколико сати и поделимо им неке поклончиће и кекс и чоколаде и мислимо да смо нешто урадили. То је за мене највећи степен националне хипокризије. Знамо да им боље неће бити, никад“, изјавио је гост „Утиска недеље“ и додао:

„Да ли је Косово члан Уједињених нација или не, да ли ће то некако да се рефлектује на живот Срба на Косову? Неће. То је каприц Београда да им не да, а каприц Албанаца да уђу. Каприц Запада да истера оно што је започео.“

Он је навео да нашу државу занима само територија, а не судбина нашег народа, света места или верски објекти.

(Нова.рс)