Milo Đukanović: SPC pretenduje da upravlja Crnom Gorom i da je vrati na pozicije teokratske države iz srednjeg veka

 Zakon o slobodi veroispovesti inicijalna je kapisla za sukob na relaciji Srpska pravoslavna crkva - Crna Gora, koji je u međuvremenu postao prilično ostrašćen, izjavio je predsednik Crne Gore Milo Đukanović i ocenio da SPC pretenduje da upravlja Crnom Gorom i da je vrati na pozicije teokratske države iz srednjeg veka.

U intervjuu Hrvatskoj radio-televiziji, Đukanović je rekao da je u pitanju politizacija verskog pitanja, kao i da je SPC, koja je, kako je rekao, instrument u rukama velikosrpskog nacionalizma, uspela da promoviše sve ono što su njeni konačni ciljevi.

Otvarajući taj zakon, naravno, došli smo i do pitanja imovine, i intencija koju je pokazala Crna Gora je da deo imovine kojom se služi pravoslavna crkva, onaj deo koji je finansiran iz javnih izvora, treba da bude državna imovina.

"SPC se jako protivi tome rešenju, pokrenula je proteste širom Crne Gore sa idejom da treba da brani svetinje od države Crne Gore. Te protestne litije koje organizuje SPC i dalje traju", naveo je Đukanović.

On je ocenio da je reč o jednoj neprimerenoj politizaciji jednog verskog pitanja, da je Zakon poslužio kao povod, ali da se vremenom nedvosmisleno pokazalo, kako kaže, da je SPC instrument u rukama velikosrpskog nacionalizma.

"SPC je u međuvremenu uspela da promoviše sve ono što su njeni konačni ciljevi. Nije samo da se taj zakon ukine, nego smo u međuvremenu čuli da bi Crna Gora morala, umesto epiteta građanske, nositi epitet srpske države. Drugo, da je crnogorsku državu stvarala SPC, što znači da ovde postoji pretenzija da SPC upravlja ovom državom, da nas vrati na pozicije teokratske države iz srednjeg veka. I naravno, čuli smo da je NATO fašistička organizacija, a da je EU propala civilizacija i da je zbog toga za Crnu Goru jedino udobno da bude pod bezbednosno interesnim kišobranom Rusije", naveo je Đukanović.

Posetu predsednika Hrvatske Crnoj Gori Đukanović vidi kao "kao gest prijateljstva prema Crnoj Gori, državi koja je najdalje odmakla u pregovaračkom procesu sa EU, ali ne manje važno od toga i gest posvećenosti evropskoj perspektivi regiona u kojem Crna Gora živi".

"Zapadni Balkan postao je područje na kojem se sudaraju interesi krupnih geopolitičkih igrača, a naš interes je da tu dominantnu ulogu upravo ima EU kao lokomotiva naše zajedničke evropske kuće. Nova EK je poslala više poruka da je politika proširenja živa i da želi da pruži stimulanse ne samo zapadnom Balkanu, nego susedstvu u celini kako bi se ostvarivala neka kvalitetnija partnerstva, a u slučaju sa zapadnim Balkanom to partnerstvo treba da rezultira članstvom zemalja Zapadnog Balkana u EU, u doglednoj perspektivi", rekao je on

(Fonet)