Миленко Васовић: Универзитет је поражен

 Наслов је могао да буде и „Збогом аутономијо“ или „Освета ректорки“, а зашто не и „Мали се сада смешка“. Један бивши министар, господин кварцовани, може свом шефу да рапортира - задатак је обављен. И да рачуна на награду, повратак у кабинет после првих избора.

И још мало детаља: Сенат Универзитета, у коме су и декани свих факултета, 12. маја је гласао – досадашња ректорка 27 гласова, а противкандидат 17. Јуче је Савет Универзитета у коме седи и 12 представника Владе све преокренуо (гласање 23:17). За новог ректора прогуран је декан Архитектонског који је, каква случајност, подржао градњу Београда на води. И приде је у Скупштини ФК Црвена звезда.

Замислите да је Изборна комисија 2017. из неког разлога за председника Србије прогласила Сашу Јанковића, а не Александра Вучића који је убедљиво победио. Настао би хаос у држави. Или, рецимо, да су на Вимблдону 2014. рекли јесте 3:2 за Ђоковића, али победник је Федерер. И таква чуда су могућа, само онда мора да постоји много, много јак разлог.

У случају садашње ректорке Иванке Поповић таквог разлога нема. Колеге су је убедљиво подржале, борила се за повратак достојанства и аутономије Универзитета што је камен у ципели за сваку власт у Србији. Ни један једини динар за њеног мандата није украден или злоупотребљен, говори председник Савета. И шта онда није у реду, шта је то навело исти тај Савет да први пут у историји контрира и мења гласање Сената?

Ако се ишта још актуелној ректорки може пребацити то је попуштање пред отвореним насртајем из редова СПЦ да кадрирају на Универзитету, односно Богословском факултету. Дубоко верујем да се и сама каје што је тражила компромис тамо где га не може бити.

Универзитет је у програму уподобљавања, мало је професора, још мање декана који ће проговорити о наметању управе најзначајнијој образовној институцији. Што страх, што привилегије, што примери професора Вујачића, професорке Поповић и других прогоњених и обесправљених довољно опомињу

Но није јој то „дошло главе“, већ плагијат министра финансија и разумевање за студенте који су због тог преписиваног доктората у једном тренутку блокирали зграду Ректората. Сада ће у исти Ректорат сести, као проректор, декан на чијем је факултету и зачет тај „докторат“. И на чијем факултету студенти плаћају пенале ако не изађу на испит.

Није овде само реч о будућој екипи која ће водити Београдски универзитет. Међу њима има оних који заслужују поштовање, у питању је накарадна идеја да се све држи под контролом од месних заједница до Владе и парламента. Да нико и нигде не буде изабран без благослова вође.

А вођа ће наградити послушност и изабраних и оних који су дизали руке. Пратите само како ће муњевито напредовати студенти који су „продали“ своју ректорку, шесторо њих је имало право гласа. Пратите и трагове новца, држава ће знати да одреши кесу, а водите рачуна како ће у свету бити рангиран најбољи српски универзитет.

Само онај ко ућутка Универзитет убија све. И мишљење и слободу и напредак и читав народ. Ако се преплашени, понижени и осиромашену уопште могу назвати народом

Све што напредњачки режим бира, поставља, именује заправо је само ново трагање за квалитетима Загорке Доловац. За новим монама, палмама и дробњацима. За магарцима који су доживели просветљење. Свуда мора бити поуздан и проверен кадар, у медијима, у цркви у спорту… То је разлог зашто Иванка Поповић није могла да прође.

Универзитет је у програму уподобљавања, мало је професора, још мање декана који ће проговорити о наметању управе најзначајнијој образовној институцији. Што страх, што привилегије, што примери професора Вујачића, професорке Поповић и других прогоњених и обесправљених довољно опомињу.

Само онај ко ућутка Универзитет убија све. И мишљење и слободу и напредак и читав народ. Ако се преплашени, понижени и осиромашену уопште могу назвати народом.

(Нова.рс)