Милена Вучићевић: Брикс у име мултиполарног света

Седми самит земаља Брикса одржан је у руском граду Уфи, у Републици Башкирији, 8. и 9. јула. Основна тема скупа била је међусобна сарадња земаља ове најмногољудније групације, чији је циљ смањење и, на крају, укидање економске и геополитичке доминације развијених земаља Запада.Група Брикс је де факто постала најважнији политички представник интереса „остатка света”, изван развијених држава Запада (Г-7, и друге земље ЕУ), које су доминирале у свету током последње две деценије. Брикс није, бар за сада, формални савез или блок по узору на старе, али свакако је веома озбиљан покушај органске промене глобалне структуре и парадигме. Јер, униполарност бледи, а Брикс представља центре у настајању новог мултиполарног света великих и регионалних сила. Токови капитала са запада на исток и од севера ка југуомогућиће ефикаснију и праведнију дистрибуцију глобалног богатства и моћи. Брикс обухвата готово половину становништва планете (око три милијарде људи), има укупан бруто домаћи производ (БДП) од преко 32 билиона долара и изузетно велики део неискоришћених природних резерви наше планете, пре свега захваљујући такозваним енергетским суперсилама – Русији и Бразилу.

Историја Брикса могла би се поделити у три фазе. У првој (2001–2007), земље БРИК (тада без Јужноафричке Републике) више су сондирале терен за дугорочни развој међусобне сарадње, о чему су у више наврата писали стручњаци Голдман Сакса. Друга фаза (2008–2014) наступа с појавом „нових успешних економија у успону”, тада већ као политичка платформа, иако у великој мери неформалне природе. Година 2015. је обележена као прелазак на трећу фазу, која ће представљати процес институционализације и оснивања Нове развојне банке Брикса, са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара и Пула девизних резерви земаља чланица са истим потенцијалом.

Нова развојна банка (НРБ) и Пул девизних резерви основани су, пре свега, за случај светских криза, али и за финансирање инвестиционих пројеката и ширење економских веза.

Чланови управног одбора Развојне банке Брикса састали су се 7. јула у Москви, што формално значи почетак рада ове институције коју многи најављују као алтернативу Међународном монетарном фонду (ММФ) и Светској банци, „главним угњетачима земаља у развоју”. Први председник Развојне банке Брикса је Кундапур Ваман Камат из Индије. Председник одбора директора је представник Бразила, а руски министар финансија Антон Силуанов именован је за председника управног одбора. НРБ ће послужити као моћан инструмент за финансирање инфраструктурних пројеката и пројеката одрживог развоја у земљама Брикса и другим земљама у развоју. Одобравање пројеката за финансирање ће, како се очекује, почети с пролећа 2016. године. Одредница да ће НРБ финансирати пројекте у земљама у развоју сугерише да би Србија могла да користи средства из ове нове финансијске институције.

Стратегија земаља Брикса за унапређење економског партнерства, која је усвојена на самиту у Уфи, биће кључна одредница за повећање спољне трговине и инвестиција, пораст производње, финансијске сарадње, као и сарадње у области информационих и комуникационих технологија.

Лидери пет земаља су се сагласили и да треба да сеубрза деблокирање реформе ММФ-а. Наиме, у оквиру глобалне реформе међународног финансијског система, управни одбор ММФ-аје 2010. донео одлуку о повећању квота земаља у развоју у овој институцији и о њеном реформисању. Међутим, амерички Конгрес је ову одлуку блокирао. Током последњих неколико година земље Брикса су на рефинансирање ММФ-а потрошиле десетине милијарди долара, али квота Кине приликом гласања у ММФ-у и даље је само четири одсто, Русије 2,5, а Индије 2,44. Удео САД у одлучивању је 17,69процената, тако да ова земља има, практично, право вета.

За разлику од Генералне скупштине УН, која се ослања на принцип једна земља – један глас, ММФ користи пондерисани систем гласања на основу квоте земље.

(Политика)