Миле Драгић: Био сам сметња некима у власти

Исповест Милета Драгића, актера афере "Панцир", који је одговарао за злоупотребу положаја. Оптужен сам да сам платио два ручка на којима нисам ни био - каже Драгић. Он данас сматра да је страдао као пословни човек јер је био сметња "двојици људи из власти и једном тајкуну".

КАДА је зрењанински суд у уторак по други пут утврдио да Миле Драгић није починио кривична дела злоупотребе службеног положаја и ослободио га кривице, главног актера афере "Панцир", испред куће правде сачекали су га брат Мома и група радника његове фабрике за израду војне и полицијске опреме.

- Издржао сам хапшење, затвор од 30 дана, све лажне оптужбе, јер су ме родитељи научили да верујем у правду, јер сам знао да нисам ништа крив и, на крају, јер сам човек који не савија кичму. Такви смо ми у породице Драгић - рекао нам је Миле Драгић.

Оборио је поглед и савио главу, јер га сва то данас јако боли. У афери "Панцир" Драгић је окривљен да је 25. августа 2005, у намери да високим ценама прибави противправну имовинску корист за своје предузеће "Производња Миле Драгић", у износу од око 6,7 милиона евра, наводно довео у заблуду Министарство одбране. Стављано му је на терет да је поседовао илегално оружје и да је на незаконит начин плаћао ручкове пословним партнерима.

- Оптужен сам да сам преварант, јер сам платио 10.800 динара два ручка које сам књижио као репрезентацију, а на којима нисам ни био, јер сам понудио Војсци СЦГ производе по нижим ценама од извозних и јер сам поправљао оружје наше полиције. Министар Млађан Динкић је са говорнице Владе Србије без икаквих доказа то назвао "пљачком столећа", да би скренуо пажњу јавности са афере у Националној штедионици, у којој је био главни актер. Ухапшен сам на силеџијски начин, два пута ми је суђено и осам година сам третиран као криминалац. Пун сам горчине, јер сам гледао како власт крчми војну имовину и наше животе. Тешко сам то подносио. Размишљао сам да се са породицом иселим из Србије, али сам остао, јер нисам желео да се лако предам - исповеда се Миле Драгић.

- Моја фабрика "Производња Миле Драгић" почела је да ради 1985. као мала радионица која је за две деценије постала светски лидер у изради војничке и полицајске опреме. Имали смо хиљаду производа. Као приватни произвођач био сам највећи извозник у Србији. Произвео сам 3.500 лажних мета које су у време бомбардовања спасле најмање 15.000 људи. Уместо да добијем орден ја сам ухапшен, а моја фабрика са 1.500 запослених се нашла пред затварањем - открива Драгић.

Признаје да не може да израчуна штету коју је претрпео, јер је у производњи 150.000 панцир-прслука, која је обустављена, изгубио неколико стотина милиона евра. Радници, њих 1.250, остали су без посла и без егзистенције. Тако нешто, каже, никада није могао ни да замисли да ће се догодити. Читавог живота је маштао да буде радник у својој фабрици и тај сан му се испунио.

- Рођен сам у Брчком, 1962, где је мој отац Срета био на служби у ЈНА. Оженио сам се партизанком Зором. Када је 1964. отац добио прекоманду у Зрењанин, живели смо нас петоро у једној соби, коју смо звали наша кућа. У петом разреду основне школе почео сам да радим у расаднику. Као студент сам по Новом Саду истоварао вагоне цемента, креча и угља. Бавио сам се џудом, очврснуо сам да се борим са немаштином и 1985. сам одлучио да променим свој живот, да покренем бизнис - сећа се Драгић.

Смешка се, јер су то били тренуци породичне среће. Отац Срета као пензионер није хтео да узме четворособни стан у Новом Саду већ је остао са породицом у тек саграђеној кући на периферији Зрењанина.

- Када сам као студент зарадио првих 30.000 динара, купио сам машински струг. У гаражи, која је претворена у радионицу, са браћом и мајком сам правио окове за намештај. Средином осамдесетих почео сам да радим опасаче за полицију. После очеве смрти мајка није желела да напусти кућу, ми смо се одселили, а она је остала да негује виноград. Била је шампион у произоводњи вина и ракије. Преминула је у време мог суђења, јер јој је здравље због стреса било веома угрожено - описује Драгић смрт мајке, која га га увек звала Миња.

Овај педесетогодишњи пословни човек је за осам година оседео и изгубио свој широки осмех. Прича да је, да би ублажио своју невољу, себе затрпавао радом. Отворио је фирму у Бугарској, ширио послове по Африци и Јужној Америци. У Чилеу је тестирао своје нове патенте. Ангажовао се да хотелу "Москва", чији је власник, врати оригинални лик и дух с почетка двадесетог века.

- Мојој фирми је забрањено да учествује на тендерима, а радницима је ускраћено право на рад. У иностранству сам губио тендере, јер је из Србије стизао глас да сам криминалац. Ширене су приче да сам трговац оружјем, па су иследници САД долазили да истраже моју фабрику. Уверили су се да сам само произвођач војне опреме - гневан је Миле Драгић.

Он данас сматра да је страдао као пословни човек јер је био сметња "двојици људи из власти и једеном тајкуну", који су хтели олако да продају војну имовину вредну 20 милијарди долара и да узму његов посао вредан 300 милиона евра.

- Имао сам све дозволе за рад и одлуку Савета министара заједнице СЦГ. Гледао како власт крчми војну имовину и наше животе. Војска Србије је остала без заштитне опреме, панцира и најбољих шлемова на свету. Животи војника и наше деце су угрожени, али то људима из власти није сметало. Због афере "Панцир" изазванису сукоби са Црногорцима и заједница СЦГ се распала. Премијер Војислав Коштуница је само констатовао да не може ништа против Млађана Динкића. Шта сам ја могао да урадим? Остало ми је да се сам борим - задовољан је Драгић, јер је остао код куће и што су његова деца успешни ђаци и спортски репрезентативци Србије, који се не стиде оца.

И мада тужилаштво има право на жалбу, Миле Драгић себе сматра слободним човеком. Како нам је признао, размишља како да своју породицу учини срећнијом, а не да ли ће и како да казни кривце за своје страдање.

- ЈОШ не размишљам о томе да тужим државу, њеног министра који је исценирао аферу "Панцир" и да тражим одштету, јер знам да тако не бих наплатио грешке државе и политичара, већ бих ја узео новац од народа, који својим парама пуни државни буџет - признао нам је на крају разговора Миле Драгић.

(Вечерње новости)