Миланко Шеклер у емисији „Црно-бели свет“: Вирус није побегао из лабораторије, вакцина штити боље од природног имунитета, не верујем да ће бити потребно да се вакцинишемо сваке године

 У новој емисији „Црно бели свет“ аутора и водитеља Ђурђа Вукадиновића, гостовао је вирусолог и микробиолог из Краљева Миланко Шеклер. Двојица саговорника настојали су да објасне дилеме око корона вируса, вакцинације и манипулације информацијама на ову тему. Како Шеклер објашњава, збуњеност која је настала због хистерије коју воде медији у вези са овим вирусом довела је до тога да људи беспотребно дезинфикују намирнице кад се враћају из продавнице или носе рукавице као заштиту.

На питање водитеља да ли је теорија да је корона „генетски смућкана и побегла из лабораторије“ (коју су код нас делом заступали и доктор Несторовић и Даница Грујучић) или је извор ипак слепи миш, Шеклер сматра да је „кривац“ ипак животиња. Како каже, САРС 1 се појавио 2003. године, МЕРС 2012. године и САРС 2,односно корона вирус 2019. године – и свим овим вирусима извор су слепи мишеви.

 „Ако хоћеш да будеш популаран и интересантан онда верујеш у теорије завере. Дешавало се у историји да вирус побегне из лабораторије, али те ствари се лако установе и утврде. САРС 1 и МЕРС су две болести које такође изазива корона вирус, али тада нико није помињао теорије завере, јер је епидемија тада била релативно брзо заустављена превентивним мерама и вируси се нису лако ширили. Прешли су са животиње на људе и смртност је била 10 до 12 посто код САРС-а, а чак око 35 посто код МЕРС-а. Дакле, сваки трећи човек је умирао али је прелазак са човека на човека је био отежан. Требало је да удахнете 10.000 честица вируса да бисте се заразили, док је од короне потребно много мање, односно негде од 500 до 1000 честица. Међутим, корона није толико смртоносна. Смртност од САРС-а 1 и МЕРС-а је чак педесет пута већа. Чим је нешто преносивије, опада смртност“, каже Шеклер.

Како наводи, вакцина је нека врста пораза, јер значи да ћемо морати да живимо са овим вирусом, али је она истовремено и једини спас. Не постоји вирусолог или имунолог који не подржава вакцинацију, тврди Шеклер. Вукадиновић је рекао да не може да тврди за имунологе, али да поуздано зна да су многи лекари, укључујући и многе угледне, по том питању врло скептични.

Вукадиновић је упитао и да ли је било довољно времена да се вакцина ваљано развије и да се испитају све могуће нузпојаве. „Све вакцине су испитиване на животињама, кинеска конкретно на шест врста животиња. Прва фаза испитивања је на животињама, друга фаза на добровољцима од 30 или 40 људи и у тој фази вас само занима да ли је безбедна. Па онда до 1000 добровољаца на којима испитујете да ли има ефеката које очекујете. Трећа и коначна фаза је клиничко испитивање од неколико десетина хиљада људи који живе слободан живот на основу којих се процењује да ли има мање заражених. Нико није направио вакцину за шест месеци. Класична кинеска вакцина се прави по истом принципу 70 година. Код Фајзера, двадесет и нешто година трају испитивања и покушај производње вакцине на исти начин. Тако је са сваком. Што се трајности заштите тиче, Спутњик штити од 13 до 15 месеци до две године, Фајзер годину дана, Модерна годину дана, а кинеска до годину дана“, објаснио је Шеклер.

Да ли је бољи штити вакцина или природни имунитет?

На питање о томе колико вакцине које су тренутно на располагању штите од мутираних облика корона вируса, као и да ли је природни имунитет подједнако ефикасан као вакцина, Шеклер наводи да иако је атрактивно да се каже „индијски дупли митант хара Индијом“ и слично - то није случај и да су за ширење овакве врсте панике криви медији.

„Природни имунитет није исто што и вакцина. Постоји чак опасност да у другом заражавању пацијенти добију и теже симтоме, јер антитела која се везују за природну инфекцију везују се за Н антиген који је унутар вируса, док се све вакцине базирају на неутрализујућим антителима и не дозвољавају да се уопште заразите. Много боље сте заштићени када сте вакцинисани него када имате природна антитела. Уколико се вакцинише довољан број људи. а вирус буде у кружењу, сваки контакт вакцинисаног са вирусом додатно имунизује организам и имунитет скаче као да сте добили нову дозу вакцине. Због тога мислим да неће бити потребе да се вакцинишемо сваке године.“

Маске на отвореном су штетне. Да ли је тачно да пушачи мање оболевају од короне?

Вукадиновић је саговорника питао и за теорију да су пушачи, наводно, заштићенији од короне, као и за дилему колико су маске, заправо, корисне. Шеклер је био категоричан: „Треба носити маске али само на затвореном. Маске на отвореном су шететне и за то не треба велика интелигенција. Пробајте да трчите са маском. Угушили бисте се. На отвореном маску треба носити само уколико не можете да одржавате дистанцу. У затвореном мора да се носи маска. Наставници, на пример, треба да носе маске на затвореном док предају иако се тешко прича да би заштили себе од деце јер она често имају асимптоматске облике, а излучују велику количину вируса и једна друге заражавају. Што се тиче дувана, Шеклер каже да је чињеница да је штетан, повезан са канцером и људи који пуше имају оштећену слузокожу и плућа. „Као кад димите месо, продужујете му рок трајања, али то месо је канцерогено. Укратко: дуван оштећује, поред осталог, и рецепторе који примају корону, ти рецептори нису здрави али ипак не одговарају корони јер не може преко њих да стигне до здравих ћелија.“

Да ли власт фризира бројке о преминулима?

Шеклер каже да не верује у „фризирање бројки“ када су у питању преминули од короне, иако је Вукадиновић прочитао званичне податке који показују да је у само у прва три месеца ове године смртност већа за 28,9 одсто, односно 7518 лица него у прва три месеца 2020. године, а да је према званичним подацима о преминулима од короне, од почетка епидемије, УКУПНО умрло око 6800 особа. „Сматра се да је бар два милиона људи било у контакту са вирусом“, рекао је Вукадиновић, „а њих 700 хиљада има и написмено да је било заражено, што значи да би, рачунајући према званичним подацима о проценту смтности, умрлих морало да буде барем три пута више“. Шеклер каже да свакако треба да се оформи независно тело које би испитало све спорне податке јер за то постоје механизми. „Не верујем да се могу масовно сакрити смртни случајеви, али треба све испитати.“

(НСПМ)