Миланко Шеклер: Срамота је да је медицинска струка широм света дозволила да одлуке доносе незналице, политика и дунстери. Против сам обавезне вакцинације. Корона ће се ускоро појављивати сезонски и спорадично

У најновијој емисији Црно –белог света са Ђорђем Вукадиновићем, по други пут у овом циклусу је гостовао ветеринар, микробиолог и вирусолог др Миланко Шеклер, носилац Карађорорђеве звезде за заслуге у борби против пандемије корона вируса. Повод за његово ново гостовање биле су неке дилеме око успешности вакцина у сузбијању корона вируса, чију је употребу ватрено заступао. Тако је чинио и овога пута, суочен са питањима и примедбама домаћина у својству „ваксеро-скептика“, како је себе дефинисао Вукадиновић, али је такође признао и да је било доста медијских претеривања и дезинформација. Нека од постављених питања Вукадиновић је одабрао због њихове учесталости у јавности, док су друга, како је рекао, личне примедбе и утисци аналитичара о злоупотреби пандемијских околности у политичке сврхе.

„Срамота је да је медицинска струка свих земаља света дозволила да политика, незналице и тотални дунстери доносе одлуке“

„Није ли у овој медицинској, епидемиолошкој причи, која је наравно примарна и доминантна, ипак било превише, или недозвољено много политике, геополитике, економије и бизниса?“ - питао је домаћин научника.

Срамота је да неко са овом вакцином може да уђе у ову земљу Европе, али не може у ону

„Апсолутно се слажем“, сместа се сагласио гост. „То је одвратно. Срамота је да је медицинска струка свих земаља света, ево, ни једни нећу да одвојим, дозволила да политика, незналице и тотални дунстери доносе одлуке и прелазе преко стручних принципа и гурају неку своју причу из неких својих интереса, то је срамота!“ Срамота је да неко са овом вакцином може да уђе у ову земљу Европе, али не може у ону“, рекао је др Шеклер, коментаришући бесмисао различитих политика у вези са условима за прелазак границе, додавши да је депортација Новака Ђоковића била такође срамотна. „Замислите сада Новак одлучи да се вакцинише, и изабере човек и вакцинише се код нас кинеском вакцином. И шта сад? Он са том вакцином не може да уђе у Француску. А Светска здравствена организација, као кровна здравствена организација, признала је ту вакцину?! То је чист дебилизам, ја се извињавам на изразу“, рекао је вирусолог, закључивши да овакви примери показују да лични интерес у целом свету има примат над општим добром, и додао да га је то откриће „највише погодило“.

„У ветерини постоје међународни стандарди. И ви имате за ту болест, за ту и ту врсту стоке, без обзира да ли у Немачкој, у Аустрији, било где… Ви сте у обавези да спроводите исте мере, и урадите исту вакцинацију и тај папир важи за било где! И све је универзално. И сад замислите – за стоку важи, а за људе не важи?! То је срамота“, каже љутито Шеклер.

Вукадиновић је истакао да је управо оваква политизација епидемиолошких питања у великој мери и довела допораста  неповерљивости људи према вакцинама и мерама против ширења вируса широм света, укључујући ту и развијене западне земље.

Oвакви примери показују да лични интерес у целом свету има примат над општим добром

„Зато сам ја са и игнорисањем и индигнацијом сам одбио сваки покушај политизације ове теме, макар у Србији. Дакле, оно што сам ја могао да урадим, то је да причам оно што знам да помогнем народу да може сам себи да изгради слику где је пут, где је излаз. Јер, слуђивање је стварно тотално. Али није то само код нас. И Швајцарци су слуђени. (…) Ја сам имао феноменалне примере да дођу из Енглеске људи у Београд, преко везе, да приме кинеске вакцине  зато што верују да су најбезбедније“, каже Шеклер. Саговорници су се заједнички присетили да је Немачка имала већ потписан предуговор са Русијом о набавци вакцина Спутњик В који није реализован из политичких разлога, а да је део немачких грађана и након тога желео да прими управо ову вакцину.

Да ли се „Спутњик В“ производи у Торлаку, или само „пресипа из канистера“? Шта је са фабриком кинеских вакцина која се гради уз помоћ Емирата?

Саговорници су потом прешли на тему локалних покушаја политичке инструментализације и манипулације на тему вакцина и вакцинације. Вукадиновић је споменуо да је у једном тренутку изгледало као да ће Србија постати један од светских центара за производњу вакцина, што се није остварило, као и да многи кажу да се Спутњик В не производи заиста у Србији, него тек „пресипа из канистера у бочице“. Шеклер је одговорио да Русија ни једној држави није дала технологију производње самих компоненти вакцине, као и да је процес паковања вакцине веома технолошки захтеван сам по себи, те да, на крају крајева, „ипак се прави код нас, и имамо је“.

Домаћин је поменуо и да је била најављена и ударен камен темељац за изградњу фабрике за производњу вакцина по технологији Синофарма, уз финансирање Кине и Уједињених Арапских Емирата, која је требало да производи на десетине милиона доза вакцина годишње, што је гост и потврдио, надовезавши се да је то било најављено непосредно након што је најављена производња Спутњика В. „За овај Синофарм ја нисам чуо даље ништа, да будем искрен“, каже Шеклер. И додаје: „А ту смо ми требали да заиста производимо вакцину, колико се ја сећам. Што значи, да ми умножавамо вирус, што значи да владамо том технологијом. (…) Мени је реално било да врста производње можда може и најлакше да се усвоји, зато што је она већ постојала у овој земљи, зато што постоје произвођачи који знају већ ту технологију и дан данас. Постоји ветеринарски завод у Суботици који зна да направи неактивисану вакцину, и на Торлаку се то радило. То је технологија којом смо већ владали.“ Научник се оградио, рекавши да није искључено да ће се оваква производња можда тек покренути, док је домаћина овај случај подсетио на „фабрику микрочипова Мубадала, у вредности од, наводно, три милијарде евра, које смо исто тако требали да производимо са Арапима из Емирата“, и која је такође била најављивана на велика врата, иако тај пројекат никада није остварен.

„Мислим да такве ствари најбоље решава конкурс. И увек бих био за то да гради држава“

Неизоставна тема, контроверзни пројекат Београда на води, отпочела је критиком домаћина на рачун естетске вредности насеља, његове урбанистичке смислености, као и пословне оправданости: „То је као када имаш добру, али запуштену њиву испред куће (…) Потенцијално, врло плодну, а онда је рашчистиш, па продаш или, тачније, поклониш, да би је неко други обрађивао и са ње узимао приход.“

„Мислим да такве ствари најбоље, чини ми се, решава конкурс, и увек бих био за то да прави држава. На пример, насеље Степа Степановић је правила држава – и шта фали томе? Не знам, можда има незадовољних. Али су ценом су сви задовољни колико ја знам и то је продато, држава је то одрадила“, подсетио је др Шеклер.

„У томе је управо поента! Овде (код „Београда на води“) држава је све одрадила, рашчистила, преузела обавезу да инфраструктурно то среди. Па, онда можемо и нас двојица бити инвеститори, ако држава све одради, а изградња се финансира од продаје станова“, закључио је Вукадиновић.

„Пређено је две трећине пута до краја пандемије. Корона ће се ускоро појављивати сезонски и спорадично“

У наставку разговора, др Шеклер је изнео мишљење да је две трећине пута до краја пандемије већ пређено, те да се ближи тренутак када ће корона постати вирус који се у појављује сезонски или спорадично. Скренуо је пажњу на то да постоји могућност да омикрон сој мутира још неколико пута пре него што се адаптира на коегзистенцију са човеком.

Разговор је резимиран закључцима да би човечанство морало да научи да води више рачуна о здравственој заштити становништва, да тржишни принципи не би смели да владају у овој области, те да би требало да се установе међународни здравствени стандарди („барем онолико колико постоје у ветерини“) . Речено је и да људе треба аргументовано едуковати, радије него присиљавати да прихвате наредбе естаблишмента, који на уму пре свега има лични интерес, наспрам општег.

(НСПМ)