Милан Ст. Протић: Србија не може да води самосталну спољну политику и потребан јој је старатељ. Мило Ломпар: Постојећа власт је учинила све да за нас нема добрих одговора

Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић изјавио је данас да је рат у Украјини „први оружани сукоб у оквиру стратешкије конфронтације, која ће трајати у наредним деценијама, а то је хладни рат САД и Кине“.

Конфронтација која ће у великој мери одредити судбину нашег времена је сучељавање Америке и Кине као две најконсеквентније силе у економском, научно-технолошком, а ускоро и војном смислу, што Америка већ јесте, а Кина ће то постати, у 21. веку, рекао је Јеремић у дискусији „Повратак историје – Србија на раскрсници“, одржаној у организацији ЦИРСД-а у Аероклубу.

Историчар Милан Ст. Протић, коментаришући могућности одређивања Србије по питању рата у Украјини, истакао је да српски народ биолошки више не може да „надокнади крволиптање“, јер је у односу на пре 10 година у нашој држави 850.000 грађана мање, а најбоља деца „већ су деценијама по белом свету“.

Навео је да су источна и јужна Србија пусте и да су се Албанци, „које називамо вековним непријатељима, излили и на другу страну ауто-пута ка Северној Македонији, сасвим природно, јер је тај део напуштен“.

– Интелектуално стање није било никад горе. Ми смо срећни што нам се Универзитет у Београду нашао међу 500 најбољих. Вуковци у средњој школи не знају Питагорину теорему, Стојте галије царске, Симониду. На Тргу Републикр људи не знају ко је на Кнезу, кажу коњ. Једина смо нација којој Нова Година долази пре Божића“ казао је Ст. Протић и додао да се морално налазимо на дну.

Указао је да је 80 одсто деце у основној школи „вуковци“, а да половина њих не зна Питагорину теорему, и предочио да „просечан Србин никада није чуо за Хајдук Станка“ и не зна чији је стих „Стојте галије царске“.

Протић је рекао да су Срби „једини народ на земаљској кугли коме Нова година дође пре Божића, а деци поклоне доноси она совјетска наказа од Деда Мраза“, јер нема Божић Бате и Светог Николе.

– Нормално је красти. Успех иде ономе ко се снашао, а не за оног ко ради поштено. Каква нам је земља сведочи Парламент – то су већински Срби. У оваквом стању ми не можемо водити спољну политику јер не знамо ни да ли ћемо опстати као народ.

По питању чланства Србије у Европској унији, Протић је казао да је нама потребан старатељ, зато што бисмо ми и Русију и Немачку.

– Србији је потребан старатељ. Не умемо да се уредимо сами. Променили смо толико режима и нисмо се уредили. Треба нам цивилизован старатељ, истакавши да није уверен да је ЕУ излаз за нас.

– Нисам сигуран да је ЕУ излаз за нас. Она није идеал, али идеала нема, мада свако ко је члан ЕУ је просперирао на неки начин, неко више неко мање.

 Што се тиче Косова и Метохије, историчар Протић каже да је Косово за Србију изгубљено и Брозовом и Милошевићевом политиком.

– Кумановски споразум је акт о капитулацији, не споразум две стране.

А то је, најблаже речено, наопака логика (ма колико да можда, понекад, љути на себе и власт, неки то помисле или кажу). И заиста не могу да имам разумевања за тај став: "Никакви смо, боље да нас неко окупира".

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) November 9, 2022

На панелу је учествовао и професор Универзитета у Београду Мило Ломпар чије се мишљење са Протићевим често размимоилазило.

Он је истакао да је власт учинила све да унутрашњи садржај државе буде у дефициту како у националном тако и у демократском смислу.

– Ова власт може одвести државу само у кризу. Али не бих се сложио са Миланом Ст. Протићем да нам треба старатељ. Уколико нам треба старатељ ми не заслужујемо државу.

Он је рекао да се Србија креће у правцу који не обећава добро решење.

„Тај правац видим као избор између пристанка на потпуни губитак самопоштовања и живота у ропству, а било који од тих избора носи са собом тешке трауматске последице“, указао је Ломпар. Према његовим речима, „било да пристане на диктат САД, било да му се одупре, ова власт може земљу да одведе само у кризу“.

По питању Косова и Метохије, професор Ломпар пре свега истиче традиционални значај.

– Косовска традиција дефинише српски национални културни индетитет. Уколико бисмо се одрекли КиМ, ми бисмо угрозили и друге делове Србије. Културно бисмо поништили традицију на КиМ, дошло би до преименовања манастира који би постали хибридна нација.

Ломпар је рекао да је власт унутрашњи садржај државе учинила дефицитарним и у националном и у демократском смислу, односно „хипертофија националних садржаја смењена је хипертрофијом ауторитаризма, па онда обрнуто“.

(Фонет, Данас, Глас Шумадије)