Милан Пајевић: Оштра косовска реторика је била фасада за погрешне потезе

БЕОГРАД - Директор владине Канцеларије за европске интеграције Милан Пајевић оценио је данас да је учешће Београда на регионалним скуповима на којима учествује и Приштина важно јер је свако искључивање из текућих процеса "поражавајуће" за интересе Србије.

"Самоискључивање је најпогрешнија ствар. Захваљујући самоискључивању из деведесетих година, а и касније, интереси Србије нису заступани и брањени на прави начин", рекао је Пајевић.

Он је у интервјуу Танјугу указао да би било добро да то самоискључивање што пре престане и да Србија преузме логичну улогу главног регионалног актера, да утиче на креирање и вођење процеса који су од интереса за цео регион а и онда и за појединачне интересе земље.

Пајевић је као пример навео трговинску сарадњу, подсетивши да Србија има трговински суфицит једино са земљама региона, што би, по његовом мишљењу, требало максимизирати.

Што се тиче фусноте за учешће Приштине, он сматра да би било најједноставније и "сасвим довољно" кратко ставити до знања на почетку сваког састанка да Београд тиме што учествује на састанку са Приштином не признаје Косово.

"Присуство у истој просторији нема никакве везе - ни директне, ни индиректне са признањем", истакао је Пајевић, који сматра да је реторика о опасности од признавања Косова последњих година била "предимензионирана".

"Довољно је држати се закона и Устава и то су црвене линије. Толико пута је већ речено да Србија неће признати Косово да мислим да висе нема потребе да се то понавља", каже и додаје да то добро знају и сви међународни партнери Србије, и у ЕУ, и у региону.

"Евентуални критичари оваквог става треба да увере јавност да је добро што Србија није добила три милиона евра за два пројекта из Програма инвестиционог оквира за западни Балкан, пошто наши представници нису присуствовали састанку у јуну у Бечу због одсуства фусноте! Сличних примера има на десетине", рекао је Пајевић.

Пајевић напомиње да треба учинити све да бранимо наше праве интересе.

"А наши прави интереси леже у врло динамичној регионалној сарадњи у којој је Србија главни актер, јер она по логици ствари, по свом геополитичком положају, по својим капацитетима, по својој величинини има могућности да буде главни регионални актер", наводи шеф Канцеларије.

Према његовом мишљењу, "велика реторика" је била контрапродуктивна.

"Чак је у неку руку служила као нека врста фасаде, скривања чињенице да и није било остваривих планова а да је било доста погрешних потеза који су нас одвели у некакав ћорсокак из кога је сада тешко изаћи", додаје Пајевић и истиче да је сада потребно доста одговорности да се из тог ћорсокака изађе.

Он не верује да ће Србија у перспективи зарад ЕУ жртвовати Косово, али напомиње да треба сачекати платформу на којој ради врх државе и да "треба радити поступно и хладне главе".

Пајевић истовремено подсећа да је за даље европске интеграције неопходно применити све што је договорено у дијалогу Београда и Приштине уз посредство ЕУ и наглашава да не верује да ће бити нових услова из Брисела а да су постојећи садржани у закључцима Европске комисије од 5. децембра.

"Не очекујем никакве нове услове уколико се наредних месеци буде озбиљно радило на примени онога сто је договорено. Јако је важно да се разуме да када испуњавамо оно сто смо договорили стичемо одговарајући углед и кредибилитет и онда ствари теку нормално", објашњава званичник.

Он упозорава да у случају, а таквих је било последњих година, да се нешто договоримо а да онда гледамо како да избегнемо "онда можемо да дођемо у непријатну ситуацију да нам се постављају нови услови".

"И то је заиста питање кредибилитета са којим се надам да висе нећемо имати проблема јер се надам да су те лекције научене и да ће их нова генерација политичара другачије третирати него претходне генерације", додаје он.

Говорећи о наставку дијалога са Приштином, директор Канцеларије за европске интеграције каже да се он може очекивати већ почетком септембра или у септембру.

"Потпуно је тачно да од наставка дијалога и суштине његовог вођења зависи како ће органи ЕУ проценити и када ће донети одлуку о датуму за почетак предприступних преговора а то је следећа етапа којој се Србија нада", каже Пајевић.

Према његовим речима, ЕУ највише инсистира на "нормализацији односа са Приштином, онако како она то формулише".

"Следећа ствар је да сачекамо овогодишњи извештај о напретку коју ЕК за сваку земљу објављује негде почетком октобра и да наравно видимо шта це нова влада успети да уради за наредних неколико месеци па да добијемо повратно мишљење од ЕУ када је реално очекивати тај датум", објашњава он.

Премда, каже, не воли никакво нагађање ни обећавање, "нереалан али фантастичан датум била би зима 2012/2013, а реално би било да то буде до наредног лета".

Дугорочно гледано, додаје Пајевић, чланство у ЕУ, у идеалном сценарију - ако се ангажују сви расположиви капацитети Србије и све ради максималном брзином, може да се "смести у период од шест до осам година", након чега следи процес ратификације када свака држава чланица треба да ратификује приступни уговор са Србијом.

Како истиче, датум зависи од наше способности да се организујемо и озбиљности да то спроводимо, али и по уласку у ЕУ није крај историје јер се наставља развој и модернизација.

"Сам почетак преговора је почетак једног огромног посла. Корист је у процесима прилагођавања. Ми прилагођавамо наше законодавство, целокупни правни и укупни систем са оним сто постоји у ЕУ и тиме чинимо у свим тим областима неке бољитке", наглашава Пајевић и додаје да је зато важно објашњавати значај тих процеса.

Коментаришући најновије истраживање које показује да је 49 одсто грађана за приступање Србије ЕУ, он истиче да је чињеница да подршка за улазак у ЕУ опада али да су, у целини гледано, резултати тог истраживања изванредни, јер је и даље више од две трећине грађана  за спровођење реформи, чак и да ЕУ то не трази.

"То говори о савршеном разумевању од стране грађана онога што је свима битно. Упркос разочарењима, упркос незадовољству, упркос тешкоћама којима смо изложени, грађани и даље јесу за спровођење реформи и за модернизацију земље", напомиње Пајевић.

Према његовом мишљењу, један од разлога за пад евроентузијазма је и тај што последњих 12 година суштина европских интеграција није на најбољи начин тумачена нашим грађанима.

"Јавност је фокусирана на разноразне датуме за добијање неког наредног корака у европским интеграцијама а не на суштину тог процеса. А суштина тог процеса јесу реформе које модернизују нашу земљу и унапређују наше животе", каже он.

Још један од разлога је, по њему, што се сувише пажње поклањало јако великим високополитичким питањима која су нас одвлачила од онога сто нам знаци свакодневни живот.

Цео материјал у предприступним преговорима је разврстан у 35 поглавља у којима ће се она водити, а сва су она везана за животна питања а када грађани све то разумеју мислим да ће се вратити и подршка европским интеграцијама, закључио је Пајевић.

Он је похвалио рад бивше директорке канцеларије Милице Делевић као и Тање Мишчевић која је водила Канцеларију пре ње, али и целокупног стручног тима Канцеларије.

(Танјуг)