Milan Ćulibrk: Trebalo bi da verujemo nadležnim, ali moramo da se uverimo da oni govore istinu; Oprezno sa rezervama, jer ne znamo koliko će ovo da traje

Đorđe Vukadinović: Ne možemo da se rastanemo, tj. da završimo ovu emisiju, a da Vas ne pitam ono što je vama neposredni fah, a tiče se takođe nečega što je predsednik Vučić govorio i na kraju krajeva, čitav jedan tim postoji koji se bavi ekonomskim posledicama i ekonomskim merama u saniranju ove epidemije. Dakle, jedno je zdravstveno, zarazam, epidemija, broj zaraženih, broj obolelih, broj umrlih (ako ih bude i kada ih bude) – to je jedan par rukava, ali drugi jednako važan, ili barem ne manje važan kada prođe sve ovo – jesu ekonomske posledice.

Dakle, ja vas pitam kao nekog, ko je pre svega ekonomski stručnjak, jer u ovom trenutku to ne može niko proračunati dve stvari. Jedno su predsednikove najave, jedno je to da „imamo svega i za izvoz“ i tu ste se jednim delo i složili kada je reč o brašnu i nekim drugim stvarima iz domena prehrane (i toalet papira na kraju krajeva, koji takođe imamo)...

Milan Ćulibrk: Samo što ja imam jednu malu rezervu (izvinjavam se što upadam u reč), ta priča „imamo za dve godine“ – a ide nam žetva. Ljudi, sačekajte, malo polako sa žetvom.

Đorđe Vukadinović: Ko zna šta će biti sa žetvom?

Milan Ćulibrk: Ma da, držite te rezerve ko oči, ko malo vode na dlanu, oprezno sa tim, jer mi ne znamo dokle će ovo da traje. Je l’ mi znamo da li će moći da se obavi žetva kako valja? Je l’ mi znamo šta će biti sa naftom? Da li će možda postojati nestašice nafte? Da li će se nešto desiti, kako će logistički to da se organizuje. Ko će da preveze sa njive do magacina? Znači polako. Nemojte obećavati kule i gradove.

Đorđe Vukadinović: A i obećanje da ćemo „izvoziti i pomagati drugima“, ali to je kažem, jedna stvar. Posebno sada kada je reč i o ovim drugim stvarima koje je predsednik rekao da „imamo 13,5 milijardi evra deviznih rezervi“, da „nikad nismo imali bolje bilanse“, da „možemo da izdržimo ne znam koliko“, sad ne po toalet papiru i brašnu, nego ekonomski. Dakle, ovo postaje na globalnom nivou ekonomska cena koja će se platiti zbog ove epidemije i naravno, na ovom našem lokalnom nivou. Kako Vi, uz svest da to ne možemo sada izračunati u broj, u evro, kako procenjujete te posledice, finansijske, ekonomske posledice? Od radnih mesta do plata. Sat vremena pričamo da li će naš zdravstveni sistem izdržati. Da li će naš finansijski, ekonomski sistem izdržati ovu epidemiju? To je ono što mislim da je pitanje za vas kao stručnjaka.

Milan Ćulibrk: Ekonomske posledice će trajati mnogo duže od ovih zdravstvenih. Kada prođe epidemija, nažalost, ništa se više neće vratiti na stari nivo kao da „ništa nije bilo“. Kada insistiramo na odgovornosti, ono što je nedopustivo jeste da predsednica Vlade Ana Brnabić izađe i da kaže: „Ceo svet računa sa negativnim posledicama, mi i dalje ostajemo pri proceni našeg rasta za ovu godinu od četiri posto“.

Aman ženo kako?! Ako će ceo svet da kljokne.

U februaru, investicije u Kini su za dvadeset pet posto manje nego u februaru 2019. Industrijska proizvodnja u Kini je u februaru pala za trinaest posto u odnosu na isti mesec godinu dana ranije. Pa, nešto iz Kine stiže i ovde, pa nešto stiže i u Evropu. Ta Evropa sarađuje sa nama. Ljudi, ceo svet je ušao u jednu negativnu spiralu. Imamo procene eksperata iz „Mekinsija“ koji su napravili tri scenarija. Najgori mogući scenario podrazumeva čak da će svetski bruto domaći proizvod ove godine biti za 0,5 do 1,5 odsto manji nego prošle godine. Pre ove epidemije se procenjivalo da će globalni rast biti između 3 i 3,5 odsto. Znate li vi koja je to razlika?! To je drama. A mi se ponašamo kao „kod nas će biti sve okej“. Pri tome, predsednica Vlade bi bar trebalo da zna da za rast od 4,2 posto u prošloj godini, pre svega dugujemo izgradnji i završetku gasovoda „Turski tok“, jer smo u njega uložili milijardu dolara.

Teče li gas tim gasovodom?

Đorđe Vukadinović: I ovi malo autoputevi.

Milan Ćulibrk: Ja samo kažem, okej ovima autoputevima idu automobili. Da li kroz ovaj gasovod protiče gas? Da li će poteći - ne znamo, kad – nemamo pojma. Ali to je diglo rast, jer je u to uloženo milijardu evra, a šta ćemo ako ove godine zbog korone budu kasnili investicioni radovi, infrastruktura itd. Šta ćemo sa privatnim sektorom koji niko živ ne pominje kao da ne postoji?

Đorđe Vukadinović: A on je najviše ugrožen, budimo realni.

Milan Ćulibrk: Zato što je najviše malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Oni su prvi zatvorili.

Đorđe Vukadinović: Koliko je ugostiteljskih objekata koji su ili zatvoreni, ili zvrje prazni.

Milan Ćulibrk: Pa ljudi zatvaraju. Turističke agencije koje mogu da zatvore u narednih četiri-pet meseci kada je turistička sezona, kada idu letnji odmori. Pitanje je da li će uopšte moći da se ide u Italiju, Španiju, Grčku... bilo gde na letovanje.

Drugo, da li ćemo uopšte imati para za turizam, jer je sad pitanje da li će ljudi ostati bez posla, a već ostaju bez posla. Mi smo pisali u ovom broju NIN-a upravo o tome. Pa, frizeri kukaju da im niko živ ne ulazi u salone. U jednom od restorana u centru grada, promet je preko noći pao dvadeset puta. Znači, o tome mi pričamo, to su razmere ovog stanja. Sad kada su uveli vanredno stanje, kada su uveli policijski čas – pa nema više prometa. U uslugama radi oko 250.000 ljudi i država kaže: „Javna preduzeća će zadržati broj zaposlenih“. Okej, pa oni su i onako do sada bili zaštićeni kao beli medvedi, ali šta ćemo sa privatnim sektorom?

Ako se gasi privatni sektor, ako se gase ta preduzeća, ako ti ljudi ostaju bez posla – ko će da uplaćuje pare u budžet? Odakle će da se dele pare javnom sektoru? Ljudi, da li iko u ovoj zemlji razmišlja o celom sistemu, o celoj piramidi? Oni kažu „mi ćemo lako za javni sektor“. Ali javni sektor je potrošač, a ne puni budžet.

Nekako, to meni ne uliva optimizam.

Đorđe Vukadinović: Jedno je optimizam o medicinskim posledicama i borbi sa „nevidljivim neprijateljem“, a drugo su ove ekonomsko-finansijske posledice gde bi to tek delovalo neodgovorno.

Milan Ćulibrk: Konačno, mi se hvalimo kao imamo rezerve o 13,5 milijardi evra - pa Donald Tramp je preko noći potpisao da se uloži hiljadu milijardi dolara da bi se sačuvala privreda i da bi se zaustavio pad proizvodnje. O čemu mi pričamo?

Da li ovde iko razmišlja da se sad ministar finansija Siniša Mali hvali dobrim stanjem i viškom u budžetu „mi na računima imamo 160 milijardi dinara, možemo da funkcionišemo u narednih nekoliko meseci“. Okej, ako imaš viška u budžetu, da li si razmislio da privremeno umanjiš poreze i doprinose privatnim firmama, malim i srednjim preduzećima kako bi zadržali radnike na poslu, da ih ne bi otpuštali? Ne, nije.

Ja sam pisao u prošlom, ili pretprošlom broju NIN-a, dvanaest miliona evra dali smo subvencija za novu fabriku čokolade u Novom Sadu. Za tih dvanaest miliona evra mogao je da se napravi garantni fond, koji bi garantovao umesto malih i srednjih preduzeća, jer ona nemaju imovinu kojom mogu da garantuju, za jeftine kredite kod banaka uz kamatu od jedan ili dva posto, pa bi oni nastavili da rade i da zadržavaju radnike. Ne, mi smo to poklonili firmi koja ima godišnji obrt od deset milijardi evra.

Je l’ to odgovorna politika – pa nije.

Đorđe Vukadinović: I doći će na naplatu kao što i ove neodgovorne mere, ili kašnjenje sa njihovom primenom.

Milan Ćulibrk: Sa mnogo dužim negativnim posledicama, jer zdravstvo kad se izbori, ono će se nekako stabilizovati.

Đorđe Vukadinović: Dakle, sam kraj. Naravno da niko od nas nema čarobnu kuglu i niko od nas nije baba Vanga, ali šta mislite (minut ili dva zaključka) kako će izgledati svet, koja će biti najveća promena na globalnom nivou posle ove epidemije i šta kod nas na nacionalnom planu očekujete da se promeni?

Milan Ćulibrk: Videli smo dosad da je globalizacija otprilike maltene donosila korist svima, naravno, razvijenijima najviše, ali su i najsiromašniji kupili neke mrvice sa stola.

Ovo se sve raspalo.

Ja verujem da će posle ove epidemije morati da se uspostavlja ono što bi rekli „novi svetski poredak“, ili bar „novi svetski ekonomski poredak“, jer se sada pokazalo da se granice preko noći zatvaraju i prekidaju se sve trgovinske veze. Taj udeo spoljne trgovine u mnogim zemljama poput nas, u Češkoj, Slovačkoj 60-70 posto bruto domaćeg proizvoda stvara se izvozom. Oni su nadrljali. Naša šansa na kraju ispade, što se nismo toliko razvili i da nismo imali šta da prodajemo, pa se naš rast uglavnom bazirao na domaćoj tražnji, inače bi za nas posledice bile i još veće i gore.

Ali, kažem, posle ovoga će verovatno da se uspostavlja potpuno novi sistem i to niko u ovom trenutku to ne može da predvidi.

Đorđe Vukadinović: Je l’ vi mislite kao onda kada je svojevremeno bila svetska ekonomska kriza, pa su rekli neki ministri da je ta kriza „naša razvojna šansa“. Da li mislite da će ova epidemija biti „naša razvojna šansa“?

Milan Ćulibrk: Ja se nadam da neće. Kao što nije bila ni 2008., nikom to neće pasti napamet, ali ponovo podsećam, brine me to što Vlada nije odmah izašla i rekla: „Ljudi mi ne možemo da procenimo efekte. Još je rano“, nego je izašla i rekla „mi ostajemo pri procenama od četiri posto“. Aman, ženo kako možeš da ostaneš pri proceni od četiri posto, kad ceo svet menja i koriguje naniže i samo je pitanje koliko i da li će ceo svet završiti u recesiji.

Đorđe Vukadinović: Pa, kad može predsednik da kaže da „nije rečeno“ ono što je cela Srbija čula da je rečeno za tu epidemiju i „smešni virus“.

Milan Ćulibrk: Znam, ali je neodgovorno, jer ja da bih verovao nadležnima ja moram da se uverim da oni govore istinu. Ako sumnjam – ne mogu da verujem.

Celu emisiju možete pogledati ovde:

(NSPM)