Михаило Меденица: Србин је величанствено једноставан

Питала ме је како бих у најкраћем, а најречитије, описао Србе?

“Величанствено једноставан народ”- одговорио сам без много премишљања.

Нас не мораш да разумеш да би нас схватила…

Не мораш ништа да знаш о нама, а схватићеш да знаш све.

Прича о Србима је прича о људима. О једноставном човеку који никуда није журио брже од себе, а ето га већ се кући тамо где ви трком нисте ни близу да стигнете.

Не гледај колико је сати- покуцај Србину на врата слободно, вазда су добри часи…

Србин те неће примити у свој но у твој дом.

Човек је то, величанствено једноставан, сешће те у чело стола и дворити ко положајника.

Не представљај му се, неће те питати за име, нити му шта значи, није он у кућу примио име но невољника који није имао куд.

И мој ти је Србин невољник, и толико пута није имао куд, и залуду је стајао пред затвореним вратима.

Није се љутио због тога, напротив, зарекао се да пред његовим нико стајати неће…

Изнеће пред тебе све што има макар сутра гладовао.

На глад је свикао. Пуно срце и душа укроте и ућуткају урлик стомака, ништа је то.

Изнеће пред тебе најбољу ракију. Ону што се чува за рођења, и…

Не одбијај, попиј обавезно, мученица је то љута- језик који ћеш разумети…

Прва у твоје здравље, а њему како Бог да.

Друга за све Србинове који нису дочекали да ракија стаса, нису стасали ни они за ракију…

У нас су млађи гробови од ракија, зато испијај полако јер то је љута од мајчинских суза, мученица за све мученике што нису дочекали да с прастарих стабала прве шљиве сазру…

Шљиве ранке, нарочит! Нарасту, набубре и помодре, налик су шајкачи кад се у њу загледаш.

Гробна земља- плодна, рађа и да не посејеш и да не залијеш…посејано је и заливено одавно, превише…

Све ће ти Србин рећи док те двори, положајниче, и не покушавај да га разумеш- схватићеш га.

И зашто плаче над погачом, и зашто се смеје, и зашто се с Господом разговара.

Зашто сви у кући седе по страни и не прилазе трпези, да за тебе има довољно…

Величанствено једноставан човек ти је мој Србин!

С поносом ће ти говорити о патњи и муци, па га не жали јер Србин живот не жали, но га слави!

Док се ви грабите за дане- Србин векује.

Воли живот, дабоме, но зна да није живот све што му је дато па и смрти наздрави.

Има он фамилије на распећу колико и на земљи, све јуноше!

Да само видиш кад позове на мобу па се сјуре и једни и други…

Па кад се опосли заседну и живи и иконе, не знаш ко је живљи и ко ће прву подићи здравицу коме.

У славу живота, дабоме!

Једноставно величанствен човек- Србин!

Пострадао за све вас који га не разумете и који нисте ни покушали да га схватите, али не мари.

И жив за све вас, да још имате где доћи и срести- човека!

Свој дом у његовоме.

Постељу која вазда чека намерника. Нагиздана, сва у белом, мирисна и мека, ко невестица што још чека драгог…

Драгог који је негде за вас пострадао…

Не мари, благ је мој Србин, и да те исповеди и да те причести смехом и сузама.

Не разумеш га али схватићеш га, ако за човеком трагаш?!

Пођи зором с њим низ ливаде, у ходочашће, кроз багремаре и шљивике, кроз њиве, камењаре…прођи Назаретом, Јерусалимом, Голготом…

Схватићеш и разумећеш све!

Кад небо накриви шајкачу…

Величанствено једноставан Србин је мој!

(Два у један)