Hronika | |||
Mihailo Medenica: Čega ste vi predsednici, nesrećni Vučiću i Kostiću?! |
četvrtak, 14. januar 2021. | |
Evo ste se vratili sa Svete gore, Aleksandre Vučiću, iz presvetoga Hilandara, i verujte iskreno sam se ponadao da će Vas to hodočašće promeniti, no… Promeni svakoga.
To što grešnik doživi i oseti u svetogorskoj noći i jutrenju- ne može se i ne treba opisivati. Svašta se rečima može, osim toga, nadrečje je to, nadživotno, sama kaplja suštine, bol dok se kidaju stege u čoveku, pa mir, apsolutni spokoj kad se kraj čempresa upokojite i vaskrsnete u čempresu… Verovao sam, iskreno jesam, da će promenti i Vas, no niste Vi- Hilandaru hodočastili već išli, otišli, bili i vratili se. Suviše je gordosti i nepokaja u Vama, zla protiv kojeg se ne borite, naprotiv, živite za njega i od njega. Danas branite nerećnoga Vladimira Kostića, predsednika one preplaćene i predimenzionirane čajdžinice zvane Srpska akademija nauka i umetnosti, po kojoj kao aveti tumaraju siročići nacionalne misli, reči i dela (čast malobrojnima). Branite tu strašnu laž da se moramo što pre pomiriti s istinom kako Kosovo i Metohija više nije naše! Telalite u odbranu neodbranjivog, o nekakvom “zamrznutom konfliktu” koji vreba, a ništa zamrznutije, hladnije i polarnije od vaših nesrećnih duša, pameti i jezika ko otirača! Pa, pobogu, čoveče, ako se išta u svetogorskoj noći vidi jasno to je- Kosovo i Metohija! Kosovom i Metohijom je sazdan Hilandar kao najdivnije pričešće Srblja na zemlji, nad zemljom, pod njom… Nije Kosovo i Metohija delić Srbije već je Srbija priprata Kosova i Metohije, shvatate li?! Svugde vam se na Svetoj gori to kazuje i prikazuje, no Vi ste išli tamo da se ogledate a ne da progledate… Stajali ste pod maslinom cara Dušana Silnog, pred njegovim krstom, pred pripratom Svetoga cara Lazara, pod freskom sa likom Miloša Obilića, koračali stopama Svetih kraljeva Milutina i Dragutina, pod nebeskom rizom presvetog oca i sina- Simenona i Save, i..? Jeste li gledali ili videli? Jeste li čuli noć kako se odaziva Prizrenu, Peći, Đakovici, Mitrovici, Gračanici, Dečanima, Samodreži, Hoči, Orahovcu, Zočištu, Budisavcima, Gorioču, Deviču, Šari, Bajgori, Prokletijama, Prilepu, Banjskoj, Sokolici, Gazimestanu, Starom grackom, Arhangelima, Bogorodici Ljeviškoj… Odaziva se, jašta! Čuo sam, a grešniji i nedostojniji od mene kročio nije u taj vrt Gospodnji! Šta ste videli u blagome pogledu Bogorodice Trojeručice do oči majke, Srpkinje iz Velike Hoče, što još čega glas o sinu, od sina… Živa ikona na živome metohijskom kamenu. Nisu spaljena sela i zatravljena crkviša na Kosovu i Metohiji nedođije no ikonostasi vaskrsne Srbije! Gde su nam satrli kamen na kamenu ne damo kamen pod kamenom- jer znaju zveri da zaludu ruše ono nad zemljom dok čuvamo ono pod njom! Svaki se taj kamen jasno iz Hilandara vidi. Svaki je u Hilandar uzidan. Ognjišta Kosova i Metohije su hilandarska kadnila, glas jedinog Srpčeta u Prizrenu poj je milih hilandarskih monaha, grobovi stradalnika voštanice jutrenja, a onaj divni, slatki miris čempresa sva su žitišta, vinogradi, oranice…nepožnjeta, neorezana, neuzorana a vazda rodna! Kako onda to Kosovo i Metohija nije naše, i kakav je to “zamrznuti konflikt”, kad najživlje i najrečitije postojimo baš tamo odakle nas gone a prognati ne mogu?! Da nije naše gonili nas ne bi! Da je njihovo prognali bi lako ljude, al kako će dušu?! Dobro znaju da nadzidati visine Dečana ne mogu pa da svaki kamen podignu na kamen, jer Dečani kostima i kolevkama uzrastaju… Ne mogu plamenom! Ne može Kosovo i Metohija u trista vatri da sagori i nema nikakvog “zamrznutog sukoba”, i jeste čitavo naše jer smo čitavi od Kosova i Metohije! Da je šiptarsko ne bi krvlju i nožem dokazivali kako jeste, a da nije naše, kako lažete, ne bi se nebo svijalo nad Gračanicom na Liturgiji. Ne otimaju se zveri za zemlju već za naše duše, to je tapija bez koje sve naše nikada ne može biti ni pedalj njihovog. Nisi ti Vučiću hodočastio u Hilandar već bio i vratio se. Gledao si ali ništa video nisi u jarosti, gordosti i nepokaju svom! Borite se vi, Vučiću i Kostiću, sa zamrznutim konfliktima smrznutih duša svojih, i odričite se onoga što zaista odvno nije vaše – čovek za senkom što vas prati! Nikad podela- nikad predaja! Zapamtite to za vjek- vjekova, da vas vekovi ne bi zapamtili ko najveću bedu za vakta Srbije! |