Михаило Меденица: Чега сте ви председници, несрећни Вучићу и Костићу?!

 Ево сте се вратили са Свете горе, Александре Вучићу, из пресветога Хиландара, и верујте искрено сам се понадао да ће Вас то ходочашће променити, но…

То што грешник доживи и осети у светогорској ноћи и јутрењу- не може се и не треба описивати.

Свашта се речима може, осим тога, надречје је то, надживотно, сама капља суштине, бол док се кидају стеге у човеку, па мир, апсолутни спокој кад се крај чемпреса упокојите и васкрснете у чемпресу…

Веровао сам, искрено јесам, да ће променти и Вас, но нисте Ви- Хиландару ходочастили већ ишли, отишли, били и вратили се.

Сувише је гордости и непокаја у Вама, зла против којег се не борите, напротив, живите за њега и од њега.

Данас браните нерећнога Владимира Костића, председника оне преплаћене и предимензиониране чајџинице зване Српска академија наука и уметности, по којој као авети тумарају сирочићи националне мисли, речи и дела (част малобројнима).

Браните ту страшну лаж да се морамо што пре помирити с истином како Косово и Метохија више није наше!

Телалите у одбрану неодбрањивог, о некаквом “замрзнутом конфликту” који вреба, а ништа замрзнутије, хладније и поларније од ваших несрећних душа, памети и језика ко отирача!

Па, побогу, човече, ако се ишта у светогорској ноћи види јасно то је- Косово и Метохија!

Косовом и Метохијом је саздан Хиландар као најдивније причешће Србља на земљи, над земљом, под њом…

Није Косово и Метохија делић Србије већ је Србија припрата Косова и Метохије, схватате ли?!

Свугде вам се на Светој гори то казује и приказује, но Ви сте ишли тамо да се огледате а не да прогледате…

Стајали сте под маслином цара Душана Силног, пред његовим крстом, пред припратом Светога цара Лазара, под фреском са ликом Милоша Обилића, корачали стопама Светих краљева Милутина и Драгутина, под небеском ризом пресветог оца и сина- Сименона и Саве, и..?

Јесте ли гледали или видели?

Јесте ли чули ноћ како се одазива Призрену, Пећи, Ђаковици, Митровици, Грачаници, Дечанима, Самодрежи, Хочи, Ораховцу, Зочишту, Будисавцима, Гориочу, Девичу, Шари, Бајгори, Проклетијама, Прилепу, Бањској, Соколици, Газиместану, Старом грацком, Архангелима, Богородици Љевишкој…

Одазива се, јашта! Чуо сам, а грешнији и недостојнији од мене крочио није у тај врт Господњи!

Шта сте видели у благоме погледу Богородице Тројеручице до очи мајке, Српкиње из Велике Хоче, што још чега глас о сину, од сина…

Жива икона на живоме метохијском камену.

Нису спаљена села и затрављена црквиша на Косову и Метохији недођије но иконостаси васкрсне Србије!

Где су нам сатрли камен на камену не дамо камен под каменом- јер знају звери да залуду руше оно над земљом док чувамо оно под њом!

Сваки се тај камен јасно из Хиландара види. Сваки је у Хиландар узидан.

Огњишта Косова и Метохије су хиландарска каднила, глас јединог Српчета у Призрену пој је милих хиландарских монаха, гробови страдалника воштанице јутрења, а онај дивни, слатки мирис чемпреса сва су житишта, виногради, оранице…непожњета, неорезана, неузорана а вазда родна!

Како онда то Косово и Метохија није наше, и какав је то “замрзнути конфликт”, кад најживље и најречитије постојимо баш тамо одакле нас гоне а прогнати не могу?!

Да није наше гонили нас не би!

Да је њихово прогнали би лако људе, ал како ће душу?!

Добро знају да надзидати висине Дечана не могу па да сваки камен подигну на камен, јер Дечани костима и колевкама узрастају…

Не могу пламеном!

Не може Косово и Метохија у триста ватри да сагори и нема никаквог “замрзнутог сукоба”, и јесте читаво наше јер смо читави од Косова и Метохије!

Да је шиптарско не би крвљу и ножем доказивали како јесте, а да није наше, како лажете, не би се небо свијало над Грачаницом на Литургији.

Не отимају се звери за земљу већ за наше душе, то је тапија без које све наше никада не може бити ни педаљ њиховог.

Ниси ти Вучићу ходочастио у Хиландар већ био и вратио се.

Гледао си али ништа видео ниси у јарости, гордости и непокају свом!

Борите се ви, Вучићу и Костићу, са замрзнутим конфликтима смрзнутих душа својих, и одричите се онога што заиста одвно није ваше – човек за сенком што вас прати!

Никад подела- никад предаја!

Запамтите то за вјек- вјекова, да вас векови не би запамтили ко највећу беду за вакта Србије!