Metju Palmer: Vizija SAD za region doslednija od ambicija koje zemlje Zapadnog Balkana imaju same za sebe

"Ako bi sporazum o potpunoj normalizaciji između Beograda i Prištine takođe sadržao sporazum o razgraničenju ili korekciji granice između Srbije i Kosova, onda bi to bio sporazum oko kojeg su se zajedno saglasile dve nezavisne i suverene države", rekao je u intervjuu za radiokim.net zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer, dodavši da "razume zabrinutosti onih koji su jasno izrazili rizike da bi ovo predstavljalo presedan".

Da li se po vašem mišljenju politika SAD-a prema Zapadnom Balkanu promenila nakon što ste preuzeli funkciju vršioca dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara?

- Politika SAD-a na Zapadnom Balkanu je već godinama dosledna. Podržavamo integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropske i evroatlanstke institucije. To za sve zemlje na Zapadnom Balkanu znači konačno članstvo u Evropskoj uniji, a za sve one zemlje koje žele, praktično sve osim Srbije, i članstvo u NATO. Podržavamo mir, prosperitet i saradnju među narodima i evropsku budućnost regiona.

Glavna politička tema u proteklom periodu bila je i očigledno je još uvek mogućnost teritorijalne razmene ili korekcija granice između Srbije i Kosova. Pod kojim okolnostima Sjedinjene Američke Države mogu uzeti u obzir ovakvu vrstu teritorijalnog sporazuma kao prihvatljivo rešenje?

- Naš cilj je da podržimo potpunu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Svaki takav sporazum trebalo bi da bude sveobuhvatan i podrazumevao bi politička, bezbednosna, ekonomska, trgovinska i kulturna pitanja. Smatramo da sporazum mora da bude u lokalnom vlasništvu, treba da bude trajan, treba da bude prihvatljiv za obe strane tako da ono što činimo je da ohrabrujemo obe strane da rade zajedno preko dijaloga pod okriljem Evropske unije da definišu potpunu normalizaciju i planiraju proces da se stigne do toga.

Ako bi sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine sadržao sporazum o razgraničenju ili korekciji granice, onda bi to bio sporazum oko kog su se zajedno saglasile dve nezavisne i suverene države

Mnogi ljudi su zabrinuti da ako bude neke vrste teritorijalnog sporazuma da to može da destabilizuje Kosovo i njegovu praktičnu politiku multietičnosti, ali takođe i neke druge zemlje Zapadnog Balkana na mnoge načine. Da li delite ovo mišljenje?

- Ako bi sporazum o potpunoj normalizaciji između Beograda i Prištine takođe sadržao sporazum o razgraničenju ili korekciji granice između Srbije i Kosova, onda bi to bio sporazum oko kojeg su se zajedno saglasile dve nezavisne i suverene države. Drugačije od dinamike unutar određene jednonacionalne države, što smatram da nije presedan za druge situacije na Balkanu. Razumem zabrinutosti onih koji su jasno izrazili rizike da bi ovo predstavljalo presedan. Postoje rizici i sa druge strane. Postoji rizik od neuspeha da se dođe do sporazuma između Beograda i Prištine o normalizaciji, rizik od dugoročnog zamrznutog konflikta u regionu koji bi narušio mir, stabilnost i prosperitet za sve. Tako da smatramo da je ovde pitanje balansiranja rizika i pronalaženje načina da se ublaže ti rizici ukoliko je to uistinu deo šireg paketa o normalizaciji.

Vi ste lično naglasili nekoliko puta da je nastavak Briselskog dijaloga i sprovođenje dogovorenih sporazuma od ključne važnosti. Koji je vaš stav kada govorimo o Asocijaciji/Zajednici srpskih opština?

- Smatramo da je važno da se svi postignuti dogovori u procesu dijaloga sprovedu i smatramo da je važno da dve strane rade zajedno na potpunoj i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Takođe ste rekli da SAD i Rusija imaju veoma različite ambicije na Balkanu i izrazili ste neke zabrinutosti u pogledu toga da Rusi rade protiv sporazuma između Beograda i Prištine. Da li vidite dokaz toga u praksi?

- Smatram da sve vreme možemo da vidimo doslednu podršku Sjedinjenih Američkih Država evropskoj budućnosti regiona. Podrška integraciji u evropske i evroatlantske institucije da se podrži sistem na Zapadnom Balkanu koji se zasniva na poverenju, zasniva na vladavini prava i koji se zasniva na normama i vrednostima. Rusija širom regiona dosledno radi na tome da naruši napore balkanskih zemalja da krenu napred ka evropskoj budućnosti. To najjasnije vidite u podršci Rusije u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori 2016. Vidite to u svakom otvorenom ruskom protivljenju Prespanskom sporazumu u Makedoniju. I smatram da možete to da vidite na društvenim medijima i medijima na ruskom jeziku u naporima na Balkanu da se naruši napredak ka potpunoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Tako da bih rekao da Sjedinjene Američke Države i Rusija imaju različite vizije budućnosti ovog regiona. Smatram da je sasvim jasno da je vizija SAD za ovaj region znatnije doslednija sa ambicijama koje zemlje Zapadnog Balkana imaju za sebe same.

Kako ovih dana vidite Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i ulogu UNIMK-a na Kosovu? U svom pismu ostavke, odlazeća ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, pozvala je Ujedinjene nacije da povuku svoju misiju sa Kosova navodeći da je ona odavno ispunila svoj mandat.

- Smatram da je pismo ambasadorke Hejli u potpunosti u skladu sa stavom koji su Sjedinjene Američke Države izrazile i imaju već neko vreme. UNMIK je u jednom trenutku imao ulogu na Kosovu—imao je značajnu ulogu - ali to vreme je prošlo. UNMIK kao institucija, UNMIK kao misija je ispunila ono što smo tražili od nje. Nema nikakvog značaja održavati institucije koje su ispunile svoju misiju ili nadživele vreme nekada prikladno njima. Tako da smatramo da je vreme da se nastavi dalje bez UNMIK-a. Smatramo da bi fokus sada trebalo da bude na tome da se podrži i podstakne puna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i omogući ovim dvema zemljama da krenu dalje kao susedi.

Da li je to moguće bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN-a?

- Da li je moguće za Beograd i Prištinu da dođu do sporazuma? Da, moguće je. Da li će u jednom trenutku u ovom procesu to biti uključeno u Rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja to potvrđuje i podržava? Mislim da je to sasvim moguće.

Vizija SAD za region doslednija od ambicija koje zemlje Zapadnog Balkana imaju same za sebe

Hajde da se vratimo na Prištinu. Izgleda da Kosovo polako klizi ka stvaranju vojske bez ustavnih promena, kao što to vidimo na terenu.

- Sjedinjene Američke Države u potpunosti podržavaju postepenu i transparentnu tranziciju Kosovskih snaga bezbednosti. Mislim da ne treba žuriti s time. U stvari, dosta zakonskih propisa čeka u Skupštini, uključujući i one u oblasti vladavine prava i mislim da bi bilo loše da Skupština bude ometana ovim pitanjem. Postoji razumevanje između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova u pogledu toga kako bi ovaj proces trebalo dalje da se odvija. To je višegodišnje nastojanje i nije nešto što će se desiti preko noći. Međutim, Kosovo je nezavisna i suverena država i to je u potpunosti u skladu sa pravima Kosova kao države i smatram da će se odvijati na način koji podržava mir i bezbednost u regionu.

Poslednje pitanje, kada govorimo o UNMIK-u i međunarodnim misijama na Kosovu, šta je sa povratkom interno raseljenih lica? Da li ste upoznati sa činjenicom da u poslednjih deset, petnaest godina u gradu Prištini živi manje od četrdeset Srba? Ovde je pre 1999. godine živelo negde oko 40 000 Srba. Pa kako onda da posle rata Srbi ne žive u gradovima na Kosovu, osim u malom delu Severne Mitrovice?

- Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju povratak interno raseljenih lica svojim domovima na Kosovu i smatramo da je važno da vlasti na Kosovu učine sve što je moguće da stvore uslove koji povoljno utiču na povratak. Dugoročno, smatram da će potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine podržati povratak. Da će stvoriti klimu i okruženje koje je pogodno za povratak raseljenih svojim domovima. To je nešto što bi stvarno voleli da vidimo. Multietnički karakter Kosova je srž snage Kosova kao zemlje i srž snage Kosova kao društva. Posvećeni smo tome. Posvećeni smo tome da podržimo multietničko Kosovo i pomognemo multietičkom Kosovu da ide napred ka prosperitetnijoj evropskoj budućnosti.

(Radio KiM)