Метју Палмер: Крајњи циљ САД је узајамно признање Србије и Косова; Нема простора за приче о распаду БиХ, нити о отцепљењу РС

 Амерички специјални изасланик Метју Палмер изјавио је у интервјуу за Н1 да крајњи циљ САД остаје да дође до узајамног признања између Београда и Приштине, али да Вашингтон подржава и другачије модалитете споразума, уколико се о томе сагласе две стране.

„Боравио сам и у Приштини и у Београду заједно са мојим пријатељем Мирославом Лајчаком да бих нагласио да Европска унија и САД стоје заједно и чврсто подржавају ту нормализацију односа“, истакао је Палмер.

Упитан да ли се та воља за дијалогом односи и на косовског премијера Аљбина Куртија који је раније изјављивао да му разговор са Београдом није приоритет, а недавно и да одбија да формира Заједницу српских општина, Палмер је рекао да има утисак да су Курти и његова влада апсолутно спремни да учествују у дијалогу, са озбиљношћу и са циљем.

„Има много питања о којима може да се разговара, а о чему ће конкретно бити речи одлучују две стране под покровитељством Европске уније. Јасно нам је да је за председника Вучића веома важно питање Зајднице српских општина, да се то спроведе. Ми смо јасно изнели косовској страни наше очекивање да учини добре и храбре кораке у процесу дијалога, и не бих унапред говорио о исходу, већ хајде да вратимо преговарачке стране за сто, да раде заједно са ЕУ, да установе шта су приоритети и тако покренемо ствари напред“, поручио је амерички дипломата.

Нагласио је и да Вашингтон свакако жели да види да они споразуми о којима су Београд и Приштина претходно постигли договор, буду и спроведени.

„Ми не одређујемо исход, то је на странама“

Но, оно што остаје крајњи циљ САД у дијалогу Београда и Приштине, а што потврђује Палмер у разговору за Н1, јесте узајамно признање Србије и Косова.

„Ми верујемо да само узајамно признање ставља тачку на читаво то питање. Ми имамо визију за будућност. Ми имамо визију да Србија и Косово буду потпуно интегрисани у европску породицу народа, да буду чланице Европске уније. Како две државе могу бити чланице ЕУ ако се међусобно не признају? То потпуно отвара европски пут за обе стране. Зато ми као Сједињене Америчке Државе видимо пуно међусобно признање као најбољи пут да се то постигне. У идеалним условима, сматрамо да би то међусобно признање требало да буде у центру будућег споразума о нормализацији“, навео је Палмер.

Ипак чињеница је да би онај ко би пристао да потпише признање Косова у име Србије, прилично лоше прошао у историјским књигама. На питање постоји ли „план Б“ – односно могућност да се дође до споразума без потписивања признања, амерички дипломата одговара:

„Споразум може бити све о чему се две стране договоре. А наш циљ је да охрабримо стране да седну заједно, да изнесу шта су њихове црвене линије, шта могу, а шта не. Да све то ставе на сто и да стране уз нашу подршку одлуче куда желе да иду (…) Ми не одређујемо агенду, нити одређујемо исход. То је на странама. Оне воде читав процес. И на Београду и Приштини је да одреде шта је за њих нормалан однос или нормалнији однос него сада“, објашњава он.

Један од најпознатихих америчких стручњака за спољну политику Данијел Сервер више пута је помињао модел Источне и Западне Немачке као пример за могући споразум који не би укључио формално признање, а Палмер каже да то јесте један од могућих путева напред, али да није на Сједињеним Државама да кажу да је то циљ.

Упркос томе што је претходних дана са Лајчаком имао заједничке састанке са званичницима у Београду и Приштини, Палмер истиче да Вашингтон није страна у дијалогу.

„Дијалог воде две стране. Организује га ЕУ и за то има снажну подршку САД. Но, иако нисмо страна у преговорима, ми јесмо заинтересоваана страна (…) Нећемо бити на састанцима, али ћемо радити у оквиру процеса за који се надамо да ће резултирати нормализацијом односа Србије и Косова и самим тим отворити пут ка чланству у Европској унији за обе стране“.

„Нема простора за приче о распаду БиХ, нити о отцепљењу РС“

Осврћући се на „нон пејпере“ који су се појављивали у претходном периоду, а који предвиђају промене граница на Западном Балкану, Палмер је рекао да ти документи не заслужују никакву пажњу и да су безначајни.

Поручио је и да САД снажно подржавају територијални интегритет Босне и Херцеговине и да „нема простора за приче о распаду, нити о отцепљењу Републике Српске“.

Амерички дипломата је одбацио спекулације да ће нови високи представник у БиХ Кристијан Шмит радити против права и надлежности Републике Српске.

„Улога Српске у унутар БиХ је јасно дефинисана Дејтонским мировним споразумом. Шмитов циљ бити само да унапреди оно што је договорено кроз агенду 5+3, како би БиХ могла да постане кандидат за ЕУ“, објаснио је Палмер.

„Србија мора напредовати у области демократије и слободе медија“

Амерички специјални изасланик разговарао је данас и са представницима опозиције у Србији, а вези са њиховим упозорењима на стање у земљи, истакао је да су САД заинтересоване за демократију и људска права широм света, те да је то централна нит спољне политике Бајден-Харис администрације.

„Када је реч о Србији, она има аспирације да уђе у Европску унију, а то је организација заснована на стандардима за медијски простор, за изборни процес и демократију. То је наглашено у поглављима 23 и 24 преговора које Србија води са ЕУ, и важно је да покаже да је посвећена заштити демократије, заштити људских права, обезбеђивању слободног и фер медијског тржишта“, поручио је.

То су, како је додао, питања којима се треба позабавити и која морају бити решена.

„Србија мора напредовати у области демократије, у области слободе медија, и мора напредовати у заштити грађанског друштва. Оно што ја желим да нагласим сусретом са представницима грађанских удружења и представницима опозиције јесте да постоји америчка подршка за демократију, за слободне изборе и за независне медије“, нагласио је амерички дипломата.

(Н1)