Медији: Издата дозвола за рушење Старог савског моста – затвара се 1. новембра, неће бити бушен ни сечен

 За годинама најављивано и у више наврата одлагано уклањање Старог савског моста више нема препрека. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издало је дозволу за његово рушење, а 1. новембра ова саобраћајница која премошћује Саву више од 80 година биће затворена за саобраћај, сазнаје Политика.

Како наводи овај лист, а преноси еКапија, то што су формалноправно отклоњене све препреке за његову демонтажу да би био изграђен нови лучни мост већег саобраћајног капацитета, не значи да ће уклањање Старог савског моста и почети следећег месеца, већ ће тај посао највероватније бити започет наредне године. Јер, како Политика сазнаје од инжењера укљученог у израду техничке документације, како за стари тако и за нови мост, најпре треба да се обаве захтевни радови око стубова старог моста и на приступним саобраћајницама са обе стране реке пре него што препознатљива зелена лучна конструкција буде била скинута и премештена на привремени градилишни плато, ограђени простор између Старог савског и Бранковог моста.

„Демонтажа је врло сложен посао и обавиће се пажљиво што значи да се постојећи мост неће бушити нити сећи, него ће у једном комаду да буде скинут са стубова на обалу на градилишни плато где ће бити растављен на делове и онда ће реком отпловити до неког другог места, а где тачно, не знам“, указао је саговорник Политике додајући да су предати захтеви за издавање грађевинске дозволе за нови савски мост и за приступне саобраћајнице у старом делу града и на новобеоградској страни.

Оно што се на терену већ неко време може видети јесте да се на левој обали Саве увелико гради градилишни плато који је, како подсећа Политика, требало најпре детаљно испитати како би се утврдило да на том терену нису заостала експлозивна средства. Овај лист наводи и да се чека баржа из Холандије којом ће мост бити превезен до обале, као и да ће наредног месеца у ограђеном простору бити постављени контејнери за инжењере и раднике који су ангажовани на овом пројекту.

Задатак да пројектују нови мост добили су Факултет техничких наука из Новог Сада, Мостоградња инг доо, Миллениум теам и ИО Десигне ентерприсе из Београда. Извођач радова је ПоwерЦхина, а стручни надзор обављаће Лоуис Бергер Адриа и ЦПМ цонсултинг.

Подсетимо, то да ће Стари савски мост бити уклоњен, а не обновљен и дограђен, како је тадашњи градоначелник Синиша Мали најављивао дотада, постало је јасно у пролеће 2017. године. Пет и по година касније јавност је сазнала и колики ће бити цех за рушење и изградњу новог челичног моста на његовом месту. У јесен 2022. Скупштина Србије усвојила је предлог закона о потврђивању уговора о кредиту од 79,9 мил ЕУР. Уговор о зајму осигураном код Цхина Еxпорт & Цредит Инсуранце Цорпоратион влада је потписала са групацијом БНП Парибас. Као укупна вредност посла пројектовање и изградње, како је тада истакнуто, утврђено је 94 мил ЕУР, а то је износ који ће бити плаћен извођачу радова кинеској компанији Поwер Цхина. Из кредита се, како је предвиђено и тада обзнањено, финансира максимално 85% од укупне вредности посла.

У тексту нацрта тог закона, између осталог, писало је да је варијабилна каматна стопа под којом се Србија задужује еурибор плус маржа од 1,05%, да ће се кредит отплаћивати у току седам година у 14 једнаких полугодишњих рата и да зајам треба да се повуче у року од три године од ступања на снагу уговора о кредиту. Али, тада није прецизирано колико ће новца од тих готово 80 мил ЕУР задужења ићи на изградњу новог моста, а колико за рушење постојећег, као ни то да ли је у ту суму укључена изградња приступних саобраћајница са новобеоградске и стране старог дела престонице.

Како је још раније наведено на сајту „Србија2027“ изградња моста треба да боде готова у току 2027.

Подигут у доба окупације, трамвајски постао осамдесетих

Стари савски мост београдске савске обале премостио је 1942. године у току нацистичке окупације, јер у том тренутку над београдским током Саве није било нити једног друмског моста. Зелени лучни мост пројектовала је и 1942. изградила немачка фирма Ц. Х. Јуцхо из Дортмунда. Првобитно је требало да премости Тису код Жабља, али су Немци променили план и конструкцију преусмерили у Београд. Од нацистичког минирања 1944. спасао га је учитељ Миладин Зарић. На мосту дужине око 400 метара шине су постављене осамдесетих година 20. века. Последња реконструкција била је 2008. године, а пре десетак година Удружење „Имамо план“ предложило је Скупштини града да мост понесе Зарићево име, али од тога није било ништа.

Да је овом мосту, онаквом каквим га знамо, одзвонило, у јесен 2016. за Политику је потврдио тадашњи градоначелник Синиша Мали. Али, план који је тада најавио Мали био је да се његова препознатљива лучна конструкција очува, а да се уради мост на два нивоа, са више коловозних трака и посебним делом за пешаке и бициклисте. Ипак, само неколико месеци касније, исти лист открива да од тога по свему судећи неће бити ништа, да ће Стари савски у потпуности бити уклоњен и да ће се на његовом месту градити нови мост што је убрзо потврдио и Стари двор.

То, очекивано, није прошло без негодовања јавности. Јер, градски оци уверавали су да стари мост нема ама баш никакву вредност, сем емотивну, због чега ће, уосталом, бити сачуван и пресељен. Указивали су и да је свакако био „привремено“ решење још у доба нациста, као и то да нову конструкцију са више трака стари стубови моста не би издржали, као и да ти стубови сметају пловном путу. Стручњаци су то убрзо демантовали тврдећи да и те како постоје технолошка решења којима би стубови трајно могли да се ојачају ако је то заиста потребно. Већ те године спроведен је и архитектонски конкурс за идејно решење новог савског моста на месту старог чија би конструкција, како је наведено, обезбедила одговарајући пловни пут ширине 150 метара и висине 9,5 метара, с обзиром на то да се ради о међународном пловном путу.

Почетком 2018. у јеку изборне кампање за Београд, одлазећи градоначелник Мали и његов тим најављују да ће идејно решење које ће радити Саобраћајни институт ЦИП бити завршено до краја те године и да ће убрзо бити издата грађевинска дозвола и биран извођач радова. Тада је указано и да ће задатак ЦИП-а бити да утврди најбољи начин за демонтажу Старог савског моста, његово чување и пресељење на нову адресу. Ипак, у јесен 2022. Милутин Игњатовић, тадашњи генерални директор Саобраћајног института ЦИП, за Политику је навео да је његова фирма урадила идејни пројекат за нови мост, али да им је тај посао потом одузет“.

У јеку најава о изградњи новог моста организована је и анкета у чију веродостојност је добар део јавности сумњао. Градски челници јануара 2018. уверавали су да међу гласовима воде они према којима би Стари савски, кад за то дође време, требало да буде пресељен између Новог Београда и Аде Циганлије, где би био пешачко-бициклистички или да споји Земунски кеј са Лидом. Уместо тога, накнадно се објављује да нису победили у гласовима ни Ада, ни Лидо, него одлазак моста на суво – као скулптура на Ушћу. И таман када се чинило да је то дефинитивна одлука после бројних обрта на тему његовог сељакања, из града је указано да ће демонтажа Старог савског почети 2022. године, да ће бити пребачен на привремену локацију на Палилули и да ће се накнадно одлучити шта ће бити са њим, односно како ће бити искоришћен. На ово се град, чини се, одлучио управо баш зато што добар део београдске јавности на идеју о селидби моста на суво није благонаклоно реаговао, колико год у граду тврдили да је то резултат анкете међу грађанима.

Пре око две године, када је по ко зна који пут била активирана прича да ће ускоро почети уклањање Старог савског моста, београдска опозиција и део јавности најавили су да ће својим телима блокирати грађевинске машине како би спречили уклањање зелене лучне конструкције.

(Политика-еКапија)